Порекло презимена, село Ћеновац (Лебане) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ћеновац, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. По Порекло становништва села Ћеновац, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. По Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ћеновац (Лебане)

Порекло презимена, село Ћеновац (Лебане)

Порекло становништва села Ћеновац, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Ћеновац је друмско насеље подигнуто са обе стране пута Лесковац – Лебане. Његов доскорашњи положај био је нешто даље на југу, на левој обали реке Јабланице, како су лоцирана обично сва села у долини ове реке. Но, хировита река, која је била један од услова настанка ове сеоске насеобине, постала је опасност за њу. Њена вода је песком пунила ионако плитко  корито и код надошлих вода продирала у дворишта и зграде, па су Ћеновчани, хтели – не хтели, морали да поместе своје село на сигурније место, нешто даље од реке, жртвујући за нове плацеве најбољу своју земљу.

Тако се пре педесет година Ћеновац нашао на данашњем месту, удаљен од Лесковца на око 10 километара западно од ове вароши.

Име села.

У основи речи Ћеновац стоји Ћено са суфиксом „вац“. Шта је Ћено? Или шта би могло да значи? По Вуку Караџићу, ћено је име пса. Узимајући ово у обзир Ћеновац је могао бити село или заселак, рецимо, старог и великог села Пертата, у коме су људи неког средњовековоног властелина имали дужност да одгајају штенад за лов, омиљеној забави средњовековног друштва. Дакле, у Ћеновцу су живели људи ослобођени других дажбина и работа са обавезом да одгајају псе, да их вежбају за лов и старају о њима.

Воде.

Главна текућица је Јабланица. Притисак Јабланице кроз растресити алувијум Области је тако снажан и лак, да се вода у селу и баштама налази на великој висини. Издашна је и пријатна за пиће. Бунаре има свака кућа. Многи употребљавају хидрофоре, па тако праве мале водоводе до стаје, кухиње и купатила. Постоји и бара Караула.

Земље и шуме.

Атар овог села велики је 400 хектара, од које површине њиве и баште захватају 212 хектара.

Земља носи ове називе: Санариште, Осови, Забел, Језеркоње, Поље,  Поље позади ћуприје, Селиште, Копак, Ново Лојзе, Ћошка и Прогон.

Постанак села и прошлост.

Пошто га нема у турском сумарнм попису, а судећи по имену, морало се заселити у доба немањићке државе, вероватно је у доба турских пописа сматрано засеоком села Пертата у чијој се непосреедној близини налази, па је делило судббину овог села за време турске власти. Можда и као мало чифлучко насеље није ни узето у обзир код пописа као одвојена јединица.

Порекло становништва.

Према Видосави Николић-Стојанчевић, Ћеновац је у време ослобођења од Турака имао 17 домова. По статистичким подацима из 1980. године имали су 432 становника и 88 домаћинстава.

У њему живе ови родови:

-Лазаревићи су старинци.

-Вањини (Стојановићи) су пореклом из Славујевца.

-Коњинци (Цветковићи) су досељени из Коњина, бежећи од Арбанаса.

-Ванчини су непознатог порекла.

-Митићи су непознатог порекла.

-Стојиљковићи су непознатог порекла.

-Пејићи су непознатог порекла.

-Динићи су непознатог порекла.

-Ђокићи су из Коњина.

-Стаменковићи су непознатог порекла.

Роми:

-Курташевићи;

-Османовићи;

-Арифовићи и:

-Мулутиновићи.

Има их укупно 10 домаћинстава. Сви су муслимани и сматрају се ерлијама. Углавном се баве пољопривредом.

Занимање становника.

Ћеновчани су добри пољопривредници; сеју све врсте жита. Саде кромпир. Баве се повртарством. Негују добре пасмине крава. Узгајају свиње на модеран начин. Имају под воћњацима 10 хектара и под виноградима 12 хектара. Пеку добру ракију. Чувају и овце – неколико домаћинстава.

Близина тржишта омогућава им уновчавање производа раних усева, нарочито папрке, парадајза и  купуса. Нека домаћинства још увек гаје конопљу и гаје сточну репу за исхрану стоке.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top