Порекло презимена, село Живково (Лесковац)

26. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Живково, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

У низу села насталих на левој обали Јабланице у области Лесковачко Поље и Бабичка Гора налази се и село Живково. Корито Јабланице је овде уза сам брежуљак па се ово село нашло притешњено између реке и брега. Селу се са источне стране приближио и Мидхад-пашин друма у транбалканска железничка пруга што је разлог да се село пружа поред леве реке Јабланице.

Тип села.

Тако издужено село је састављено из трију махала: Горње и Средње Махале и Чивл’чета. Све се оне ређају низводно и чине три групе кућа, које су збијеног типа.

Име села.

Живково се до пре тридесетак година звало Дупљане што лексички представља топоним дупља. Међутим, међу старијим мештанима влада мишљење да је име села дошло од великих дубова који су у давна времена овде расли. Ово народно веровање употпуњује турски сумарни попис села у нахији Дубочица почетком XVI века помиње се село Дупљан, касније прерасло у Дупљане.

Дупљанчани су 1946. године променили име свога села и дали му име Живково, по имену истакнутог организатора НОП-а у овом селу – Живка Цекића, стрељаног од стране Немаца са још петорицом у Дупљану на дан 24. фебруара 1944. године.

Воде.

Главна текућица је река Јабланица. Осим реке, силазећи са свој изворишта у побрђу, тече поток без имена, пролазећи кроз централни део села и улива се у Јабланицу.

Изнад махале Чивл’че постоји извор под именом Лековити Кладенац. До скора овај извор се сматрао култним местом а његова вода лековита помажући људима са оболелим очима.

Свака кућа у селу има бунар, али се бунарска вода више не употребљава. Село је у све три махале увело текућу воду из изворишта изнад села па свака кућа има у свом дворишту чесму. Поред Кладенца и Лековитог Кладенчета из којих се користи вода за водоваод постоји још један јак извор наместу Тодорово. Овај локалитет се зове и Таскина Корија. Извор је био толико јак да је испод њега била воденица.

Земља и шуме.

Атар села Живкова простире се на 641 хектар, од чега њиве и баште захватају површину од 479, воћњаци 7, виногради 43, ливаде један, пашњаци 43, шума 14 док је неплодно 54 хектара.

Земља носи ове називе: Селиште, Трлиште, Ћумурџијско, Пољачки Брег, Црепуљак, Било, Лаз, Тршевине, Трајкова Корија, Ванос, Медено Гумно, Параспурке, Кука, Вртаче, Големе Њиве, Рупче, Тињавице, Банура, Белиште, Аниште, Гробичка Страна или Латинско Гробље, Каштаварско Гробље и Биљевина.

Постанак села и прошлост.

Свакако да је Дупљане, садашње Живково, старо српско село нестало још у време српске средњовековне државе. Да је Дупљане старо насеље говори локалитет Селиште – где је по легенди некада било село Дупљане, које се касније преместило.

Први попис после ослобођења од Турака помиње Дубпљане и чифлик са 51 кућом. У путописима се помиње како је поред реке постојао хан са неком врстом сенице за одмор.

Нема података чији је био чифлик данашња махала Чивл’че али, имајући у виду близину Печењеваца коме су били господари села имали свој чифлик Пашагићи па се претпоставља да су они били и господари села Дупљане.

Дупљанчани имају борбену традицију од ослободлиачких ратова од Турака, Првог и Другог светског рата.

Порекло становништва.

Према статистичким подацима Живково је 1953. године имало 147 домаћинстава са 876 становника а 1971. године 188 домаћинстава са 832 становника.

Данас у овомс селу живе ови родови:

Староседеоци:

-Зарбатсци, Тимини (Дитићи), Џикини (Петковићи), Бојићеви (Јанковићи), Пашуранци, Дзундзари (Драгурин Дзундзар), Миљкови и Мијалкови.

Непознатог порекла:

-Мичакови, Цакини, Попљини (Ђокићи) сродни Мичковима, Барбутанци, Банковци, Гуњкини, Пепећкини, Ламбини, Рајкови – Прдлинци и Лажовци.

-Цекинци су из Цекавице.

-Миленковци-Толини су пореклом из Свођа.

-Перинци су досељени из Бабичког.

-Радоњичани су досељени из Радоњице.

-Комарци су из Комарице.

-Паљкини (Митићи) су из Рафуне.

-Јањини (Јањићи). Јању је мајка довела из Брестовца.

-Кападинци су пореклом Пећанци.

-Тенџеранци су из околине Врања.

-Фунтини – Милојини (Живковићи) су из Рафуне.

-Говедарчани (Милутин Стојковић – Говедарац).

Занимање становништва.

-Мештани Живкова се баве земљорадњом. Сеју пшеницу и кукуруз. Саде кромпир. Њихова земља је позната као „топла“ па успева рано поврће. Баве се повртарством.

Уз земљорадњу имају и стоку. Имају у просеку по две краве. Почели су да саде дуван тек 1976. године. За сада у мањим количинама.

Омладина иде у школу и на занате. По запошљавању се исељавају из села у урбана места, отуда смањење становника. Домаћинства су у извесној мери старачка.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.