Порекло презимена, село Загужане (Лесковац)

11. марта 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Загужане, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Загужане је подигнуто на обалама Туловске Реке, на благо заталасаној дилувијалној тераси, кроз коју је Туловска Река измоделирала своју долину. Долина се шири у правцу југоистока а сужава у супротном правцу, а земљиште се благо спушта ка долини Јужне Мораве а пење према југозападу ка планини Кукавици.

Тип села.

Загужане је село збијеног типа.

Име села.

Не постоји никаква легенда и постанку имена овога села. Ако би се служили лексичком медотодом и посматрали етимолошку реч Загужане, могло би се рећи да је село добило име са значењем: насеље је подигнуто позади, иза неког које постоји испред. Могуће је да име села дошло због тога што је подигнуто иза неког луга, дакле Залужане па временом постало Загужане.

Воде.

Главна текућица која протиче кроз село је Туловска Река. Осим ове текућице, која је богатија водом што се више иде узводно, постоје и кладенци: Кладенац и Росуље. Осим тога свака кућа има свој бунар. Дубина бунара износи од 4 до 16 метара.

Земље и шуме.

Атар села загужана простире се на 335 хектаара, од које површине њиве и баште захватају 175, воћњаци 4, виногради 10, ливаде 12, пашњаци 28, шуме 92 док је неплодно 14 хектара.

Земља носи ове називе: Рупа, Росуља, Испод Села, Росуља, Јаблан, Лојзиште, Пред Браниште, Поза Браниште, Над Село, Ограђа, Маринкова Долина, Крушјар, Пресечанска Долина и Цекина Арница.

Постанак села и прошлост.

Загужана нема у турском сумарном попису тимарских села у Нахији Дубочица са почетка XVI века, па се може поставити питање његовог постојања у то време.

Међутим, може се десити да је у овом документу забележено под неким другим именом.Према казивању Драгутина Јовића Купусара, из Загужана, старог пре ко 100 година, село Загужане, после укидања спахијског система 1839 године, успело да избегне почитлучавање и да остане, као једно од ретких моравски села, слободно село, па Загужанчани нису плаћали аграрни дуг после ослобођења од Турака. Турци су покушавали да потчине Загужане али у томе нису успели.

Као доказ о томе да је Загужане старо српско насеље служи и црква на  локалитету Росуље, која је имала славу Св. Пресвету. Ова цркв аподигнута је на темељима старе православне богомоље.

Порекло становништва.

У првом српском попису одмах по ослобођењу ових крајева Загужане је имало 41 кућу. Премапопису из 1953. године у овом селу је било 86 домаћинстава и 541 становник док је 1971. године имало 82 домаћинства са само 420 становника.

Данас у Загужану живе ови родови:

Староседеоци:

-Зајци, Бегови, Вампирови-Деда Нешини, Штурмини, Митићи, Јанчићи, Цилини-Кисерци, Петковци, Тункини, Симонови – блиски Тункинима и Зојкини.

Непознатог порекла:

-Динини, Стојилкови, Мењини, Сиркини (Стојан Сирка), Митини (Митићи) и Борко Павловић звани Поп.

-Денчини су пореком из Шумадије.

-Бивкини су пореклом из Шумадије.

-Купусарови су из власотиначке Каменице.

-Свакарови су из Пресечине.

-Новакови су из Ораовице.

Занимање становника.

Главно занимање је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз. Велики су одгајивачи јагода. Винограде има скоро свака кућа, производе грожђе за сопствене потребе. Од воћа имају ситне шљиве од којих пеку ракију. Јабука имају за продају. Кромпир само за сопствене потребе.

Сточарство је стајско. У селу има око 50 брава оваца. Краве чува свако домаћинство – у просеку по две и то бушу и сименталку. Млеко продају ПИК Тома Костић. Раније су млеко сирили и продавали га на лесковачкој и грделичкој пијаци. Свиње само за кућне потребе док прасиће продају у Лесковцу и Грделици. Свака кућа има кокошке, гуске и ћурке само једно домаћинство.

У селу има 15-20 коња. Трактора 10, комбајна два.

Загужани су познати као циглари, сталних цигларских радника има од 20 до 30. Раде у целој земљи а највише у Лесковцу и Грделици.

Загужанчани масовно напуштају своје село. До сада се иселило око 50 кућа. Омладина иде у стручне школе – металску, медицинсју и текстилну. Има их на студијама.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.