Порекло презимена, село Залужње (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Залужње (по књизи Залужња), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ настал Порекло становништва села Залужње (по књизи Залужња), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ настал Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Залужње (Лесковац)

Порекло презимена, село Залужње (Лесковац)

Порекло становништва села Залужње (по књизи Залужња), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Залужње је подигнуто на леевој обали реке Јабланице, на око 7 километара северно од Лесковца.

Тип села.

У средини села је празан простор, као код многих моравских села. Око тог простора воде путеви са свих страна а куће и дворишта су уз те путеве и уз унутрашње путеве маањег значаја, често ћорсокаке. Село је збијеног типа.

Име села.

Име села је овако настало, према легенди: У турско време неки човек је дошао однекуд и населио се на трњаку покрај реке Јабланице. У густишу на обали Јабланице саградио је колибу па се његово присуство није примаћевало. Једног дана изашла жена овог човека на реку да пере веш. Приметио је Турчин који је пољем пролазио, па је питао:

-Откуде ти?

Жена му је оговорила.

-Ми смо се населили у луг.

На то јој је Турчин рекао да река плави луг те да се иселе на више место, иза луга. Жена је ово казала свом човеку, па су они своју колибу преместии из луга на погодније место, која је било иза луга, за лугом. Од ти двеју речи, када се село заселило постало је име насеља. Село за лугом, Залужје, Залужње.

Воде.

Главна текућица је река Јабланица. Осим Јабланице постоји вододерина Лисичји Поток, којиме се слива вода са Плантаже и извора Јелени Кладенац. Уатару се налазе извори: Дуњарник, Дивљи Говедарник.

Земља.

Залужње има у своме атару укупну површину земље од 633 хектара, од које њиве и баште захватају површину 385, воћњаци 7, виногради 18, пашњаци 46, шума 152 док је неплодно 25 хектара.

Земља носи ове називе: Банура, Заимово, Топлик, Корија, Пераљиште, Прогон, Дивљи Говедарник, Испод Гробље, Више Гробље, Старо Лозје, Садови, Поток, Голема Падина, Ђорђина Падина, Дивљи Говедарник испод пута, Трлиште, Мала Илијина Падина, Големе Илијине Падине, Јелени Кладенац, Маркова Ливада, Мамутова Њива, Чардакиње, Крива Долина, Церата Падина и Вишњата Падина.

Постанак села и прошлост.

По легенди о постанку имена села произилази да је село настало за време Турака. Несумњиво је, судећи по лолаклитетиу Селиште и Садови, да овај крај у далекој прошлости био настањен. Током времена се село помештало и не постоји траг у турским тефтерима о овом селу у нахији Дубочице са почетка XVI.

Под Турцима у XIX веки село је било почитлучено и изгледа да је имало два господара. Један се звао Заим а други Осман.

Залошки господар Заим није хтео, после одласка Турака, да напусти „своје село“ и велика имања која је поседовао, већ је остао у Залужани. Он је уговорио са Добричанима да га чувају а он им је уступио 100 дулума обрадиве земље и 50 дулума шуме. Међутим, Добричани нису према њему показивали икакав обзир. Разочаран, осиротео и остарео, умро је на ђубришту. Пре своје смрти клео је оне који су му узели имање, односно Добричане, па они „сада не вирајев“.

Порекло становништва.

Село Залужње је одмах по ослобођењу од Турака имало 25 домаћинстава. Према попису од 1953. године у њему је било 110 домова и 598 становника а 1971. године имало је 127 домаћинстава и 581 становика.

Данас у овом селу живе ови родови:

Староседеоци:

-Ристићинци, Костинци-Нешини, Катинци, Костићи, Стојанчини, Миле Станковић, Љупкови и Дикини.

Непознатог порекла.

Копиљаци, Гаћурци, Ђорђијанци други, Славко Милошевић звани Доктур, некад најбогатија кућа у селу и Трајко И. Крстић Кантар.

-Јованчини су досељени из Цекавице.

-Врањанци су дошли из околине Врања.

-Ђорђинци-Ђорђичини, су сродни са Јованчинима, потичу од исток претка, досељени су из Цекавице.

-Јоргачеви су сродни са Јованчинима и Ђорђинцима.

-Шумадинци су пореклом из Шумадије.

-Стојилковци-Кочинци су досељени из Кочана.

-Дзвер (Милошевић Бранко) или Лебанци су из околине Лебана.

-Васиљковци су из Кочана, сродни са Ристићинцима.

-Добричани су из Добрича.

-Миткарци су из Прибоја од рода Шашићеви.

-Грајевчани су из Грајевца.

-Комендарци-Комендијини воде порекло из Репишта.

-Дудка-Драги Димитријевић је из Навалина.

-Салтирови-Шопови су из Црне Траве.

-Митровић Нада Шопка је из Црне Траве.

-Миленковић Петар је из Прибоја  – Шашићев род.

-Станковић Перса Репуљка је из Прибоја.

-Костић Бора, ковач, је из Доње Локошнице.

-Крстић Аца је из Прибоја – од Шашићевих.

-Магини су из Клисуре (Шоплук).

-Стевановић Борко је из околине Врања.

-Стојковићи су из околине Врања.

-Ђорђевићи су из Печењеваца.

Занимање становништва. 

Мештани Залужња се баве земљорадњом. Сеју пшенице и кукуруз. Саде и кромпир. Баштовани су и добри су произвођачи купуса. Саде и паприку. Имају нешто винограда за домаћу употребу.

Од стоке чувају краве, просечно две по домаћинству.

Омладина им се школује и усмерава ка разним занатима. За пољопривреду се опредељује веома мали број.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top