Порекло презимена, село Горња Слатина (Лесковац)

11. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Горња Слатина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Горња Слатина се налази на Орашачкој или Слатинској Реци, али више на десној обали мале притоке Јужне Мораве, која је овде издубила корито у најнижој дилувијални тераси, па оно није тако дубоко као у горњем току ове речице. Дотична тераса искоришћена за оснивање села, изнад кога се ка северу и северозападу протеже равно поље једва уочљиво повишено ка истоку. Идући овим пољем, савременим асфалтним путем неколико кућа села Горња Слатина, које су са јужне стране једва се примете. Да се ту налази сеоско насеље указује мали број кућа на северној страни пута, готово уз саму његову ивицу.

Тип села.

Село Горња Слатина је збијеног типа.

Име села.

По Вуку Стефановићи Караџићу слатина је место „где извире или пишти вода, слана или накисела, те долази стока и лиже по томе се многа тако (Слатина) зову“.

У селу постоји место „Манастириште“  а на окомитом делу према селу је мето „Црквиште“. Северно од Црквишта слива се слабачак млаз воде, која избија стотинак метара од Црквишта. Заправо извор је неприметан и као да вода „пишти“, како је већ Вук рекао. На ово место долази стока да лиже воду сланкастог укуса. То је разлог да се село назове „Слатина“.

Воде.

Кроз Горњу Слатину протиче Орашачка река, која прима између Орашца и Горње Слатине, са леве стране Градишничку Реку. Осим ових текућица, изнад села постоји неколико извора, међу њима и Слатина. Село се, ипак, снабдева водом из бунара. У селу, на левој обали реке, по старом разгранатом липом је сеоски бунар.

Земље и шуме.

Атара села Горње Слатине налази се на простору величине 165 хектара, од чега су њиве и баште на 54, воћњаци 2, виногради 8, пашњаци 42, шума 50 и неплодно је 9 хектара.

Земља носи ове називе; Сланиште, Плочар, Високо Браниште, Липак, Орина, Дуваниште, Грашиште, Тршевине, Бобиште, Лука, Росуља, Папртљивица. На Паптрљивици је било село Слатина, одакле су се неке куће преместиле ниже, покрај Јужне Мораве и тако постала Доња Слатина, а неке горе, то је данашња Горња Слатина, затим, Чукар, Међа док је Параспур у атару Доње Слатине. Пландиште, Нешин Брег, Бели Брег, Манастириште са Црквиштем су у Горњој Слатини.

Постанак и прошлост села.

На локалитету Папртљивица постоје трагови некадашњег насеља; камени темељи кућа, делови од керамике и др. Ту је некада постојало село Слатина, које се измештањем кућа ниже и више од села поделило на Доњу и Горњу Слатину.

Постоје мишљења стручњака да се на локалитету Папртљивица налазе остаци од насеља из бронзаног доба. У Близини Горње Слатине и на њеном атару постојао је српски манастир на локалитету Манастириште. Манастир је по некима имао 33 калуђера. Његова црква је на локалитети Црквиште, по легенди, посвећена Св. Николи. У Турском тефтеру из 1516.године помиње се манастир Пречиста што потврђује легенду о постојању манастира али не и свеца коме је црква дотичног манастира посвећена. Ако је манастир био Пречиста, то значи Ваведење.

Од историјског значаја је чињеница да су Турци у неком војном походу на север, пролезећи путем, који је водио поред десне обале Јужне Мораве, спалили манастир и његове монахе повешали. То је била иницијална каписла за побуну против Турака. То се могло десити у време Кочине Крајине када су аустријске јединице допрле до Западне Мораве и могла изазвати побуне у долини Јужне Морави а негде су  се покрети међу Србима у овом крају у то време и десили.

Села Доња и Горња Слатина нису после турске реформе из 1839. године дочекале своју слободу, већ су почитлучена. Сматра се да су са околним селима имала и истог господара, мада се у народу не  зна име турског господара, али постоји турски бунар и трагови од постојања господарске куле. Истраживањем села Манојловце зна се да је последњи господар за околна села, укључујући и Горњу Слатину, био неки Заим.

Порекло становништва.

По првом попису становника после ослобођења од Турака, Горња Слатина је имала само осам домаћинстава. По попису од 1953. године она има 39 домаћинстава а 1971. године тај број је нарастао на 57. У периоду између последња два пописа број становника се смањио са 282 на 234.

У пролеће 1971. године у Горњој Слатини су живели ови родови:

-Гребуљци су досељени из Црвене Јабуке.

-Цањинци су из Црвене Јабуке.

-Миринци су из Црвене Јабуке.

-Марковци су из Црвене Јабуке,

-Стајкови су досељени из Присајана.

Занимање становништва.

Пољопривреда је главно занимање мештана Горње Слатине. Сеју пшеницу и кукуруз а саде и кромпир. Некада се у селу гајио и дуван. То је било под Турцима. И сада га саде али у мањим количинама. Имају шљивике и винограде. Продају на лесковачкој пијаци свеже воће и ракију. Од стоке гаје у просеку по две млечне краве. Млеко и сир продају на лесковачкој пијаци.

На Орашачкој реци постоји воденица поточара са пет каменова.

У селу је за време Турака постојала  још једна воденица у својини неког Турчина, вероватно господара села.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.