Порекло презимена, село Градашница (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Градашница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу при Порекло становништва села Градашница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу при Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Градашница (Лесковац)

Порекло презимена, село Градашница (Лесковац)

Порекло становништва села Градашница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Градашница се налази на уском простору дуж Градашничке Реке чије је корито дубоко усељено у језерску терасу. Долина реке на овом месту поприма облик кањона чије су стране обраселе храстовом шумом и другим дрвећем.

Тип села.

Због тога што је тај простор узак, село има издужен облик, збијених је дворишта и кућа које припадају разном родовима, па се по том основу дели на махале: Шопска, Костинска, Јовкинска, Ђуринска, Живковска, Брдарска и Сиротињска.

Име села.

У средини села, на левој обали реке, изнад зграде основне школе, уздиже се купаст брег, стрмих падина. На његовом врху налазе се остаци античке тврђаве знатног обима или, како се у народу каже, остаци градишта. Од речи „град“ у значењу тврђаве, односно градишта, село настало под њим названо је Градашница.

Воде.

Кроз село протиче Градашничка Река, како је наведено, која је у  изворном делу састављена од два водотока која се састају одмах изнад села. Једна саставница извире изнад села Пискупова на месту званом Таламбас. Друга саставница извире испод власотиначког села Липовице.

Градашничка Река се улива у Орашачку Реку у потесу Крнцељ не месту где је била Јовкина воденица.

Кладенци носе ове називе: Лилак, Под Липак, Ковачевски и Гладнички. Вода је лака, здрава и питка.

Земље и шуме.

Градашнички атар се простире на 908 хектара, од које површине оранице и баште захватају 379 хектара, воћњаци 11, виногради 41, ливеде 52, пашњаци 14, шума 334 и неплодно земљиште 77 хектара.

Земља носи ове називе: Крнцељ, Липак, Китка, Скрвена, Раданов Дол, Страње, Артиње (зову га још Средња Долина, Студендска Долина, Папртљивица и Пажар), Китке, Висока Чука и Градац.

Постанак села и прошлост.

Градишница је старо српско село, настало у доба средњовековне државе, вероватно на месту где је у доба Римљана и ране Византије испод античке тврђаве Градац било оновремено насеље.

Градашница се помиње као тимарско село у турском тефтеру из 1516. године. После укидања спахијског система, Градашница није сачувала слободу, већ је била почитлучена. Вероватно је господар села носио титулу бега. Данашњи род Беговци носе ово име свакако отуда што је неко из тог рода био у служби бега – господара села.

Градашница је морала под Турцима, а свако пре доласка Словена, бити важно насеље. У прилог тој претпоставци говори црква у овом селу посвећена Св. Арханђели Гаврилу, која је на темеељима старе цркве, подигнута 1893. године у служила је као верски и културни центар за велики број околних села.

Порекло становништва.

Градашница је одмах после ослобођења од Турака имала 40 кућа и припадала је општини јањушкој. Године 1953. имала је 144 домаћинстава са 917 становника а 1971. године 194 домаћинстава са 850 становника.

У јесен 1976. у селу су живели ови родови:

Родови непознатог порекла:

-Вучјаци, Игњатовићи, Лаганкини, Здравковићи, Пешићи, Брдаци-Поп Костини, Сиротињци, Анђелковци, Јовкинци, Недељковци, Савинци, Урошевци, Јованови, Јованови други – Катинци, Ђурићи, Милосављевићи, Радивојевићи, Павловићи (Петровићи), Беговци, Костинци, Живановци, Терзијци, Ђукуричани и Стојаковићи.

-Богосављевићи су из Црвене Јабуке.

-Шопци су из околине Црне Траве.

-Живковци-Ћосини су из Црне Траве.

-Милошевићи-Камаричани су из Комарице.

По казивању једног мештанина, старог 79 година, у доба његовог раног детињства у Градашници су живели само Вучјаци, Костинци, Брдарци, Петар Денин, Милошевци, Живковци и Савинци. Остали родови су се у последњих 70 година населили из разних крајева са истока и југоистика, из села у сливу реке Власине; „Дошли су из планину“.

Занимање становника.

Главно занимање становника овог села је земљорадња. На својим њивама сеју сва жита: пшеницу, раж и кукуруз. Од индустријских биљака раније су гајили лан и конопљу а сада око 20 домаћинстава сади дуван.

Винограаде има свака кућа. Вишкове ове културе износе на пијацу у Лесковац. Земља је родна.

Од рогате стоке чувају краве, просечно по две по домаћинству. Коње је раније имала свака кућа, данас их има десетак. Гаје и овце, Око једне четвртине кућа има их по неколико грла – 5 до 10. Од млека производе сир и продају на лесковачкој пијаци. На својој реци раније су имали десетак воденица, у својини појединих родова.

Бошко Трљњанин („Ђоринско семе“) био је у Америци пре десеетак година. По повратку у завичај саградио је млин на нафту.

Занимљиво је да је у то време (1976-67.г) жетва обављана српом.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top