Порекло презимена, село Грајевце (Лесковац)

11. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Грајевце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Грајевце се налази на десној обали Јужне Мораве на самој ивици најниже дилувијалне терасе а неколико кућа се спустило у алувијалну равницу поред реке.

Тип села.

Дворишта и куће су биле једна уз друге, готово на гомилу. У центру села, где је сеоска продавница, стоји култно дрво, запис са очуваним крстом.

Име села.

Постоје две легенде о постанку имена овог села. По једној, овде је некада, пре око 200 година, било градско насеље, на месту Селиште, где се и данас наилази на остатке старих грађевина и керамике. Поред тог градског насеља било је и гробље, па су људи налазили људскекости. Од некадашњег града постало је село Грајевце.

По другој легенди, на месту Поседак, јако добро успева пасуљ, грах или гра. По тој култури се и село назвало Грајевце.

Воде.

Грајевце је на обали Јужне Мораве. Ово је најважнија котлинска река је једина текућица која протиче поред села.

Село се за људе и стоку служи водом из бунара које има свака кућа. Бунари су дубоки до 12 метара а вода је лака и здрава.

У пољу, на левој обали Јужне Мораве, терен је низак, негде напуштено корито ове реке прекривено танким слојем фине, растресите и лако обрадиве земље где влада закон капиларних судова, по којем у плодном слоју земље има довољно влаге за повртарско биље, нарочито паприку, где је негована гајена чувена грајевачка паприка, специјалног облика, погодна за пуњење и туршију.

Због загађења Јужне Мораве на овом простору се паприка више не узгаја.

Земље и шуме.

Атар села Грајевца се протеже између атара јањушког, јелашничког, злокућанског, новселског, бобиштанског и кумаревског и захвата простор од 555 хектара, од које површине оранице и баште захватају простор од 356, воћњаци 5, виногради 34, ливаде 4, пашњаци 40, шума 29 и неплодно је 87 хектара.

Земља носи називе: Тршевине, Циганска Шума, Језеро, Симоновице, Лојзиште, Љутица, Селиште, Буши, Поседак, Бара, Тополке, Параспур (спада у потес Љутица), Чавчја Арница, Широка Арница, Севдин Гроб и Куси Рид.

Постанак села и прошлост.

У атару села Грајевца, на десној обали Јужне Мораве, недалеко Градца, код села Злокућана, поред пута које од Грсадца води ка селу Манојловцу налази се локалитет Селиште. То је једно од праисторијских налазишта на десној обали Јужне Мореве, узводно од Градца. Неолитско насеље на локалитету Селиште живело се близу 4000 година од наших дана, па није имало нити могло имати ма какве везе са словенским насељем, које је могло настати најраније пре 1300 година.

У турском тефтеру из 1516. године помиње се у нахији Дубочица помиње се тимар Грајинови. Могуће је да је то село Грајевце.

Старо Грајевце је било на левој обали Јужне Мораве, на локалитету који данас носи назив Поседак. Јужна Морава је непрекидно рушила своју обалу, која је ниска, равна и од растреситог материјала, па се приближила селу и угрозила га. Било је то почетком осме деценије XIX века. Уплашени Грајевчани закључили су да је најпаметније да своје село пренесу на десну обалу Јужне Мораве, на виши терен који она не може да угрози. Ту су им била трла па је то омогућило да се брзо скуће и почни изграђивати своје село Грајевце на садашњем месту. Као година пресељења помиње се 1872. године од када потичу и први Грајевчани рођени у садашњем селу.

Порекло становништва.

После ослобођења од Турака Грајевце је имало 30 кућа и припадало је општини Богојевац. Према попису из 1953. године у њему је живело 106 домаћинстава и 719 становника. Међутим, код пописа 1971. године у њему су била 124 домаћинства али само 614 становника, што указује на знатан одлив становништва из овог села. По казивањима мештана, из Грајевца се иселило у Лесковац око 100 домаћинстава, а има исељеника у Бору, Београду и Добановцима.

Садашње становништво чине ови родови:

Староседеоци су:

-Јовински (Марјановићи), Танчини, Каралејци и Житарци.

-Дошљаци су из Прекопчелице.

-Тилковци су пореклом из Прекопчелице.

-Рупчани су вероватно из Рупља, живе на левој обали Јужне Мораве.

-Врањкини су вероватно из околине Врања.

-Врањкини други, су из околине Врања.

-Тачини су из Црвене Јабуке.

-Цакинци су из Црвене Јабуке.

-Мушеци-Цветини су из Навалина.

-Пацкови-Ђурини су из Јашуње.

-Дошљаци други су из Прекопчелице, у срдству су са првим родом исток имена, славе исту славу.

-Јовински други, призећени или усвојени у првом роду истог имена.

-Крстини су из Горњег Крајинца.

-Мењини су староседеоци, сродни Јовинцима.

-Вукини су из Горње Купиновице.

Занимање становништва.

Мештани Грајевца се баве земљорадњом. Гаје пшеницу и кукуруз са тржним вишковима. Познати су као одгајивачи доброг бостана. Гаје детелина за исхрану стоке. Од поврћа узгајају паприку, купус али и индустријку биљку – дуван.

Некада су били велики сточари и свака кућа је имала своје трло. Сада имају по 2-3 краве, по неку овцу, а осим десетак домаћинстава свака кућа има једног или два коња.

Од млека праве добар сир, који је цењен не лесковачкој пијаци.

У селу има две поткивачке радње а и дивљих занатлија, који радње не воде као стално занимање – ковачи, столари…

Имали су три воденице-пловке на Јужној Морави, више их немају.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.