Порекло презимена, село Грданица (Лесковац)

11. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Грданица, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Грданица се налази на најнижој језерској тераси на десној обали Јужне Мораве. Испод ње на западу је алувијална раван коју је измоделирала Јужна Морава. У низу села у области Лесковачко Поље и Бабичка Гора, са десне стране Јужне Мораве, Грданица је најсеверније село.

Тип села.

Село Грданица је збијеног типа.

Име села.

Постоји легенда да је у далекој прошлости чуван велики број свиња, које су гроктале – „грделе“: Гр-гр-гр, па је по томе село добило име.

Међутим, у атару овог села, на југоистоку, дижу се два брега. Један се зове Мали Грданац а други Велики Грданац. Мисли се да је на једном од ова два брега постојала тврђава – град – те је могуће да је на основу овога настао назив Грданац.

Воде.

Западно од села тече Јужна Морава. Кроз село протиче поток Грданац, који у горњем току никада не пресушује. У атару Грданице постоји више кладенаца, од којих наводимо: Кушина Корија, Језеро, Димина или Турске Њиве, Чука, У Лозје, Ајдучко Кладенче. Бунаре има скоро свака кућа а њихова дубина је и до 33 метра а најдубљи је бунар дубине 29 метара. У северном делу село постоји чесма са јаким млазем добре воде поред пута за Смрдан. Каптажом воде на извориштима из Малог Грданца, Кушине Корије, Сокола и Ајдучког Кладенчета доведена је у село здрава планинска вода коју користе многа домаћинства.

Земље и шуме.

Катарстарска општина Грданица обухвата и атар села Смрдана, јер је у време пописа село Смрдан сматрано засеоком Грданице. Укупна површина атара оба села износи 934 хектара од чега отпада на оранице и баште 400 хектара, воћњаке 13, на винограде 68, ливаде 1, пашњаке 167, шуму 91 и неплодно земљиште 194 хектара.

Земља носи ове називе у атару саме Грданице: Мали Грданац, Турске Њиве, Стара Шума, Пржар, Чука, Сокол, Нерезине, Мастина, Јаричиште, Чешмиште, Аџијица, Плавиште, Средорек, Ливаде, Кртичевица, Селиште, Доње Селиште, Арниче, Сврчарник, Луг и Језава.

Постанак села и пршлост.

Градница спада уред старих српских села насталих у доба српске средњовековне државе. Село се помиње у турском тефтеру из 1516. године под истим именом. После рефоме турског царства четрдесетих година XIX века, Грданица је почитлучена. Последњи господар Граднице звао се Емин Паша.

Значајније личности пореклом из Грданице је оснивач угледне грађанске породице у Лесковцу Миленковића – Миленко; један од првих лекара у Лесковцу др Тодор Миленковић, владика др. Дамаскин Грданачки, затим, Светорар – Заре Грданачки, новинар, хуморсита и власник „листа за шалу и забаву“, који се почетком XX века под именом Чивија издавао у Шапцу. Дотични је, како кажу, спојио „лесковачки бургију са шабачком чивојом“.

Порекло становништва.

Грданица је одмах после ослобођења од Турака бројала 49 домаћинстава. У њој је 1953. године било 134 домова са 850 становника а 1971. године је имала 170 домаћинстава и 840 становника.

Данас у селу живе следећи родови:

Староседеоци:

-Павловци-Павловчики, Јуруковци, Цветановци сродници рода Јуруковци, Љољци, Талци су сродни са Љољцима, Дерци и  Ћосинци-Кованџици.

Непознатог порекла:

-Трајковићи, Велкови, Ничинци, Ђоцинци, Илијинци, Маринчики, Пурићеви, Лазинци, Чавци и Ибрићи (Роми).

-Митинци су из топличког села Јасенице.

-Бојанци су из Смрдана.

-Сечанци су пореклом из Сечанице.

-Ђелинци су из Братмиловца.

-Смиљковићи су из Смрдана, овде призећени.

-Костићи су из Граова.

Занимање становништва.

Становници се баве земљорадњом. Гаје на знатној површини винову лозу. Повртари су, производе све врсте поврћа. У мањој мери се узгаја дуван. Чувају стоку. Свако домаћинство у просеку има по две краве.

Омладина се у мањој мери опредељује за пољопривреду, више се одаје занатима и траже запослење у градовима па и ван земље.

Роми су пољопривредници, мада имају мало земље а од стоке три магарета, две краве и једног коња.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.