Порекло презимена, село Губеревац (Лесковац)

11. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Губеревац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Губеревац лежи у алувијалној равници Јужне Мораве на простору између ове реке и њене прве притоке у области Лесковачко Поље и Бабичка Гора – Туловске Реке. То је најјужније село равници која се изнад села Доње Копашнице прелази у кањон Грделичке Клисуре.

Тип села.

Губеревац се дели на две махале; Горњу и Доњу, па је на неким картама убележено као Горњи и Доњи Губеревац. Атар села Губеревца се граничи са атарима села која припадају Доњој Власини. То су Гложане, Прилепац, Ладовица и Добротин. На западу су села Велике Грабовнице, поречког села великог Трњана, Мале Грабовнице и Горњег Буниброда.

Губеревцу припада још једна група кућа на западу од Мидхад-пашиног друма, па би се ова група кућа могла сматрати засебном махалом.

Дворишта и куће поређане су једна уз другу дуж квивудавог макадамског пута, па се стиче утисак да је ово село друмско насеље, мада то заправо није.

Име села.

Легенда каже, пастири номади – Ашани, су се једно време, ради одмора, провели на атару овог села. Разапели су шаторе и остали неколико дана. Када су кренули даље, неко од њих је на овом месту заборавио свој вунени покривач – губер. Ашанин је увидео да му нема губера, сетио се да га је заборавио на одморишту, вратио се назад, нашао свој губер а од тада се то место назвало Губеревац, па када се касније село заселило, добило је исто име.

Земље и шуме.

Губеревац захвата простор величине 1262 хектара. Од ове површине су њиве и баште на 710, воћњаци на 15, виногради на 154, ливаде на 57, пашњаци на 188, шума на 24 а неплодно је земљиште величине 113 хектара.

Земља носи ове називе: Манастириште, Кокоданске Ливаде, Вада, Меаниште, Рид, Умиште, Тополе, Араповица, Латинско Гробље, Глошка Орница, Царина, Скобички Луг, Шедрван, Преко Рид, Жељковац, Трнске Ливаде, Турско Гумно, Кованл’к, Врањска Нога, Трнско и Ливадица.

Постанак села и прошлост.

Губеревац је старо село подигнуто свакако у време српске средњовековне државе, врло вероватно најпре на локалитету Ливадица. У турском тефтеру из 1516. године оно се води по зијаметом. После укидања спахијског система и у српској држави после Берлинског конгреса није плаћало аграрни дуг. У периоду од 1878 до 1885. године Емин Паша Агић, трговац из Лесковца за време Турака је имао имање у Губеревцу.

Порекло становништва.

По попису извршеном одмах после ослобођења од Турака и формирању првих општина, Губеревац је било седиште истоимене општине и бројало је 125 домаћинстава. После Лесковца ово је било највеће насеље у овој области. По попису становника 1953. године имало је 300 домаћинстава са 1986 становника а по попису 1971. године 419 домаћинстава са 1910 становника.

У селу живе ови родови.

Староседеоци:

-Дардићи, Шајкини, Стаменкови, Шишанови, Машанови, Цокалици, Луларци, Веледици, Џумвишлијини, Ђуридини, Дидилинци и Џумбини.

Непознатог порекла.

-Шупељеви (Јовановићи), Павлови-Творци, Петковци (Костићи), Качарови, Груинци, Копишулини, Пирци, Миљковци, Ресилкови и Попци.

-Кокоданци су пореклом из Рупља.

-Ладовчани су се доселили из Ладовице.

-Џезварови су из Новог Села.

-Дардинци су из Дарковца.

-Џубини су из Рупља.

-Јовчини су из Новог Села.

-Србиновци су сродни са Џезаревима, из Новог Села.

-Лазарови су из Радовишта – Македонија.

-Данчини су пореклом из Вине – из „Скобаљићевог села“.

-Јанчини су пореклом са Косова, дошли после косовске битке.

-Козуљини су дошли са Косова са Јанчинима и Тотинима.

-Тотини су са Косова, дошли после косовске битке.

-Козиљини други. У истоименом роду усињен је Димитрије из Црвеног Брега, па су припадници овог рода његови потомци.

-Павловци су пореклом са Косова – Приштина.

Из многих од напред наведених родова има исељеника по разним местима у Србији и Војводини.

Занимање становништва.

Главно занимање је земљорадња и стајско сточарство. Познати су као циглари. Добри су и виноградари.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.