Порекло презимена, село Брестовац (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Брестовац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прик Порекло становништва села Брестовац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прик Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Брестовац (Лесковац)

Порекло презимена, село Брестовац (Лесковац)

Порекло становништва села Брестовац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Брестовац је велико равничарско село у северној половини Лесковачког Поља.

Тип села.

По типу слично је многим селима у алувијалној равни Јужне Мораве. Као и још нека села има у средини празан простор четвртастог облика великог пространств а. Наоколо су куће појединих домаћинстава а и зграде које служе општедруштвеној намени: апотека, месна канцеларија, амбуланта, библиотека, земљорадничка задруга и др.

Име села.

На простору где се Брестовац заселио била је густа брестова шума. На великом празном простору у средини села постоје обронци те брестове шуме – неколико брестова. По томе је село добило име Брестовац.

Воде.

Кроз Брестовац не пролази ни ниејдна текућица. Од Јужне Мораве удаљен је око 2 км а од Пусте Реке километар и по. Јужна Морава је источно од села а Пуста Река северозападно.

У селу има бунара чија дубина је од 8 до 11 метара. Вода није баш најбољег квалитета. Многи Брестовчани обољевају од бубрега. На брду постоји кладенац под именом Чука или Чекмински Кладенац.

Земља.

Атар села Брестовца износи 1002 хектара од којих на њиве и баште 703, воћњаке 15, ливаде 64, пашњаке 94 и неплодно је 111 хектара.

Називи потеса су: Делови, На Циглану или Гуштак, Ђерен, Селиште, Ливаде, Јазбине, Смуђе, Горетине, Под Рид, Потерке, Склад, Русанско или Горњи Пруд, Код Гробља, Бучало, Арнаутски Пут, Куниче, Зршевина и Раштика.

Постанак села и  прошлост.

Брестовац  се заселио у доба старе српске државе, могуће на месту које се данас зове Селиште. У турском тефтеру из 1516. године помиње се Дол. Брестовац као село у нахији Дубочица под зијаметим.

Када је укинут спахисјки систем, Брестовац није успео да сачува своју слободу. Његов господар пре ослобођења ових крајева од турске власти био је Рушит-ага. Траг овог брестовачког господара очувао се у потесу Рашитовица.

Порекло становништва.

Брестовац је након ослобођења од Турака имао 81 домаћинство и био међу највећим селима у лесковачком крају. Године 1953. у њему је било 330 домаћинстава а 1971. године број домаћинстава се попео на 490 са 2077 становника.

Године 1977. у селу су живели ови родови:

-Петкови су пореклом из Црковнице.

-Ћосинци, чији су далеки преци дошли са Проклетија.

-Стражарови су досељени из Винараца.

-Градичани су досељени из сврљишког Градишта.

-Калајџијци су досељени са Копаоника – Гоча.

-Титоровци-Гигини (Митровићи) су пореклом из Црне Горе.

-Стојаковићи су из Црне Траве.

-Стопањци (Јовићи) су досељени из Стопања.

-Црнатовчани су досељени из Црнатовца.

-Љуба-Љуша Павловић је из Драшковца.

-Цекавчани су из Цекавице.

-Дончини (Смиљковићи) су из Шарлинца.

-Титаровци други (Спасићи) су са Копаоника.

-Штрбинци су староседеоци.

-Тихомир Миленковић је из Топлице – призећен у роду Бисеркини.

-Чедомор Миленковић је из Доње Локошнице.

-Јоксим Стојковић је из Држановца код Макиша, призећен у роду Вилиповаца.

-Светозар Радовановић је из Дедине Баре (призетко).

-Милица Стојаковић је из Мрдана.

-Јањићи су из околине Врања.

-Жика Микић је из Шарлинца.

-Богољуб Стојаковић је из Прибоја.

-Златановци (Златановићи) су из околине Врања, сродни са Јањинцима (Јањићима), славе исту славу.

-Благоје Станковић је из Каштавара.

-Виден Стојковић је из Грданице.

-Љубисав Миленковић је из Косанчића.

-Тома Станковић је из Врањске Бање.

-Будимир Станковић је из Дуката.

-Стојковићи су из Бориног Дола – Власотинце.

-Петровићи су из Црне Траве.

-Чедомир (пише Чидомир) Тасић је из Црне Траве.

-Љубеновићи су из Црне Траве.

-Јордан Анђелковић је из Црне Траве.

-Бора Пешић је из Црне Траве.

-Никола Петровић је из Косанчића.

-Динић Борисав је из Власине.

-Најдан Савић је из Новог Села – Заплање.

-Раде Јовановић-Чивутин, бакалин, досељен из непознатог места, призећен на имању рода Чивути.

-Смрданци (Јанковићи) су из Смрдана.

-Тома Станковић је из Власине.

-Нешинци други (Павловићи, Милошевићи, Јовановићи и Ђорђевићи, сродни су са првим родом, славе исту славу – Никољдан).

-Митар Виденовић је из Горњег Бријања.

-Станко Крстић је из Драшковца.

-Светислав Савић је из Липовице.

-Злато Костић је из Дрћевца.

-Крста Јовановић је „из преко Мораву“.

-Светолик Новаковић је из Локошнице.

-Раде Ђорђевић је из Бадњевца.

Непознатог порекла су ови родови:

-Кецкини, Мењини-Филиповићи, Џиџини, Ћиринци, Ценићи, Ранђеловци, Момировићи, Челаци (Цветановићи), Аврамовићи (Здравковићи), Кдивкини (Ђокићи), Јовинци, Џубањци, Рушитови (Цветковићи), Јанцини (Јанковићи и Младеновићи), Тачићи-Тачинци, Тутунци (Славко Јанковић), Мишаци (Мишићи), Вилиповци (Филиповићи), Белудинци (Перићи), Здравчинци (Здравковићи), Стојанчани (Ивановићи), Пешини (Пешићи), Баба-Гилини (Петровићи из овог рода Цермојаре Ђорђе), Нешинци (Здравковићи), Димчини (Стефановићи), Мичкини (Стојиљковићи), Точиљци (Стојковићи), Ћибрици (Стојиљковићи), Караниколци (Крстићи), Нешинци (Миленковићи), Пољаковци (Цветановићи), Достини (Момировићи), Милошевци (Милошевићи), Смиљковићи, Ицини (Стојановићи), Дошљаци (Стојковићи), Ценићи и Аранђеловићи.

Роми.

У Брестовцу није било Рома (Цигана) све до пре десеетак година. Тада су се почели досељавати из разних околних села, па и даљих места. Припадају категорији ерлија.

Попис ромски родова почетком 1978. године.

-Шатановићи су из Житорађе.

-Укићи су из Шарлинца.

-Јашаревићи су из Стубле.

-Речковићи су из Орана.

-Милутиновићи су из Косанчића.

-Аћимовићи су из Међе.

-Мамутовићи су из Кутлеша.

-Сејдићи су из Бојника.

-Денићи су из Стубла.

-Сулејмановићи су из Прибоја.

-Јанковићи су из Бадњевца.

-Салковићи су из Доњег Бријања.

-Ибишевићи су из Грданице.

-Бајрам и Кемал Н. су из Сурдулице.

-Бећировићи су из Доњег Бријања.

-Ибрићи су из Грданице.

-Бошко Н је из Поповца.

-Асановићи су из Лапотинца.

-Траил Ибраимовић је из Међе.

Баве се пољопривредом на општенародној имовини, на површини 20-30 ари саде дуван.

Занимање становништва.

Основно занимање Брестовчана је пољоприврееда, Узгајају разне пољопривредне производе свих врста, нарочито пшеницу и кукуруз. Гаје и кромпир. Имају више раднику у индустрији у Нишу. Због природе земљишта не баве се повртарством.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

  • Milena

    Moram da napomenen da u ovom tekstu o brestovcu kao i familijama koje ga naseljavaju ima jedan propust.Naime u tekstu o Kutlešu postoji familija Južarci kao starosedeoci ,medjutim Južarci su i u Brestovcu.Po priči moga dede ,tri brata se doselili negde sa juga,pretpostavlja se okolina Leskovca ,pre 250 ili 300 godina.Jedan od braće se naselio u Kutlešu ,drugi u Pukovcu (Takodje poznati i kao Travoltini) i treći brat u Brestovcu.Nažalost imena mi nisu poznata ,tih prvih doseljenika ,rodoslov u Brestovačkoj liniji familije Južarci znam do navrdede i to samo da mu je ime bilo Jovan.Jovan je imao 3 sina Dika ,Giga i Djordje.Djordje je moj čukundeda ,poginuo 1917 i sahranjen u Marseju.Krsna slava je Sveti Luka.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top