Порекло презимена, село Стајковце (Сурдулица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Стајковце, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљ Порекло становништва села Стајковце, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Стајковце (Сурдулица)

Порекло презимена, село Стајковце (Сурдулица)

Порекло становништва села Стајковце, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Стајковце је планинско село. Налази се на падини Варденика, десно од долине Јелешничке Реке. На блажим странама налазе се куће и око њих су простори под културама. Стрмије земљиште остало је под шумама ипашом.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и чесама. Носе ове називе: Обрубовац, Баба Радин Кладенац, Кучкина Падина, Топило, Стублина, Чесмица и Језерина.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе су: Градиште, Клинчарски Рид, Витина Глава, Крушар, Тумба, Козарник, Кесеџиски Рид, Арамиски Кладенац, Качарски Рид, Нојин Дел, Мечкин Камен, Врло Страње, Чешма, Длаги Камен и Мала Река.

Тип села.

Село Стајковце је разбијеног типа, са јако израженом подвојеношћу махала. Због долина и неравног земљишта треба прилично времена да се пређе из једног краја у други.

Стајкоовце је 1952. године у свом саставу имало укупно 78 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Градиште је узвишење на граници атара са суседном Сувојницом, на коти 1248 метра. Неки подаци о Градиштту изнети су у опису поменутог села. У Стајковцу се прича да је на темену Градишта „неки пут“ лежао Сухотински  Град. Од тог средњовековног града заостали су зидови и „камењак“. У близини избијају извори Корито и Максутов Кладенац. Не зна се поуздано када је ово насеље порушено.

Данашње Стајковце основано је на почетку XIX века. Оснивачи села били су досељени Срби из врањског села Првонека и из других насеља. Њихове куће налазиле су се у подножју Градишта на месту Село. Ту је насеље било основано на земљишту обраслом шумом. Преци свих данашњих родова живели су као сточари утом насељу  – имало је око 7 кућа. Ниже земљиште, где се данас налазе куће Стајковца, до 1878. године, припадало је Арбанасима из суседне Јелашнице. Поменуте године Арбанаси су се иселили и тада су на купљеној земљи мештани Стајковца преместили насеље. Тома, 77 година, из рода Јужарци, имао је оца Младена, који је из Села прешао у садашње насеље.

Гробље Стајковца налази се на средини данашњег насеља. Ту су сахрањивани и мештени који су живели на потесу званом Село.

Стара сеоска слава је Св. Илија. Касније су становници почели да славе и Ђурђевдан по суседном манастиришту, које се рачуна као јелашничко.

Порекло становништва.

Српско становништво Стајковца потиче од предака, који су до 1878. године живели на потесу Село. Како је поменуто сви су преци били досељени пре око 140 година.

Родови познатог порекла:

-Спасинци, једни славе Спасовдан, други Никољдан, трећи Аранђеловдан.

-Јужарци, Велика Госпојина и:

-Миленковци, Никољдан, потичу од претка Јована,који је пре 140 година дошао из села Првонека. Јужарци наводе ово генеалогију: Тома, 77 година – Младен – Петар – Јован, оснивач рода.

-Баба Нединци, Аранђеловдан, потичу од претка Стојка. Она је брат Јованов, оснивача предњих родова. Међу овим родовима сада се склапају брачне везе. Изгледа да су у Првонеку били старинци.

Не зна се порекло ових досељених родова:

-Вучковци, једни славе Аранђеловдан, други Св.Петка – Парејинци или Јовинци, Аранђеловдан – Тумбарци или Баба Стојнинци, Никољдан – Баба Станинци, Крстовдан и Мишинци, Велика Госпојина. Њихови преци такође су живели у потесу Село, па су прешли на данашње насеље.

Како се прича, родови села Стајковца нису имали породичне Крсне славе. Славе су примили касније. Једна јужарска породица, сада исељена, најпре је славила Велику Госпојину. Како су имали краву која је рађала сакату телад – они су променили славу.

Исељеници:

-Ристићи и Петровићи иселили су се у Грмово код Гњилана.

-Петковићи, Стојковићи и Стојиљковићи иселили су се у Рогачицу – Крива Река.

-Вучковићи су се иселили у Дојковац – Крива Река.

-Пауновићи су се 1929. године иселили у Коретин у Кривој Реци.

-Јужарци, три породице су се иселиле у Грамађу и по једна у Лесковац и Турековац код Лесковца.

-Баба Станинци, две породице су прешли у Јелашницу.

-Петковићи (2 куће) су прешли у суседну Рђавицу.

-Филиповићи (једна кућа), Деда Петкови (4) и Тасићи (3) су се иселили у Јелашницу.

-Манчани, једна кућа се иселила у суседну Грамађу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top