Порекло презимена, село Брестово (Владичин Хан)

21. новембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Брестово, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Брестово је планинско село. Лежи на неравном земљишту високом од 800 до 1000 метара, рашчлањеним доловима. Околна села су: Јагњило, Куново и Доње Јабуково.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и неколико бунара. Познатији извори носе ове називе: Скавица и Студеник.

Земље и шуме.

Око села  се налазе ови потеси: Градиште, Клокочак, Гарваница, Слатина, Вирови, Шугарник, Ђурђин Камен, Косматица, Јазбине, Бачевиште, Село, Црквиште, Сланиште, Тршевина, Ложиште, Градиште, Илићев Лаз, Јаричиште и Старо Бачевиште.

Тип села.

Брестово је најпре било мало збијено насеље. Куће су се налазиле на месту званом Село. Када је ово село нарасло тада су основане три удаљене махале – Доња, Горња и Гола Чука. Тако је пре око 100 година насеље постало разбијеног типа.

Брестово је 1952. године имало укупно 49 домаћинстава

Постанак села, старине и прошлост.

Градиште је узвишење на граници са суседним селом Јагњилом. На темену узвишења  становници су ископавали цигле и земљане ћупове. Неки данашњи мештани кажу да су на Градишту живели Римљани. Више података изнето је у опису села Јагњило.

Народна предања наводе да је не месту данашњег Брестова некада постојало неко друго српско село. То село је за време Турака расељено. Од старог села остала је само црквина. Она се налази на месту Црквиште у средини данашњег села. Црква је саграђена у положају исток-запад и до скоро јесно су се познавали остаци од њених зидова. На дан Св. Јована становници се окупљају око рушевина и пале свеће. Поред Црквишта налазило се гробље ранијих становника; ту се укоповају и данашњи умрли мештани овог села.

Данашње Брестово је основано пре више од 130 година. Тада су се из суседне Пољанице доселили преци данашњег рода Деда Јовинци. Да не би живели „без комшија“, они су одмах у Брестово позвали и претке данашњег рода Деда Милошевци. Они су се доселили из суседног Јагњила. Остали становници су дошли нешто касније.

На атару постоји потес Село сада под њивама и воћњацима. Како је речено, ту су биле прве куће када је основано Брестово. Касније су становници „искочили из Села“ по падинама суседних брда где су основали нове крајеве.

Сеоска слава је први четвртак после Духова.

Порекло становништва.

У Брестову живе ови родови:

-Деда Јовинци или Дурковци, Аранђеловдан и Никољдан, су први досељеници и оснивачи села. Доселили су се пре око 130 година из Трстене у Пољаници. Појасеви уназад: Милан, 73 године – Таса – Митар – Јован, који се доселио. Деда Јован у Трстени „утепаја пашу турског“,  јер је хтео „да му жену држи на недељу“. Одатле је са породицом прешао у пољаничко село Власе. Ту су га Турци из освете ранили у руку због чега Јован пребегне са децом и стоком код сестре у Белишево. Одатле је дошао у Брестово, где је сва земља била „пустелија“. Куће су им у Доњој Махали.

-Деда Милошевци, Јовањдан. Оснивач рода је деда Милош, који је дошао, како је поменуто, из Јагњила по позиву деда Јована, који је хтео да има комшију. Куће су им у Доњој Махали.

-Деда Стеванци, Никољдан, су досељени после предњих родова из неког села, десно од Јужне Мораве. Деле се на:

-Мишинце и Голо Чукинце. Куће су им у махали Гола Чука.

-Милутинци, Аранђеловдан, су досељени када Деда Стеванци. Пореклом су Црвеног Града у Горњој Пчињи. Куће су им у Горњој Махали. Доселио се отац Илија са пет синова. Четири сина су остала у Брестову а један је прешао ниже у Кацапун, где је основао род Ђелићи.

Исељеници.

-Стојановићи, четири куће живе у Кукавици. Они су грана рода Деда Стеванци.

-Деда Спасини, две куће живе у Кукавици.

-Станковићи су прешли у Кукавицу па се одатле одселили у неку другу област.

-Станковићи, једна породица живи у Летевици код Прешева.

-Лингурци живе у суседном Јагњилу.

-Мишићи су се иселили у Владичин Хан.

-Колареви живе у Градњи – Пољаница.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.