Порекло презимена, село Куново (Владичин Хан)

21. новембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Куново, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Куново је велико село и захвата пространо земљиште на висини од 600 до 1000 метара. Околна села су: Репинце, Кацапун, Брестово и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, бунара и потока.

Земље и шуме.

Границе сеоског атара воде преко места: Гађано Дрво, Власен,  Бисазина Чука, Дренова Глава, Крушчетина, Станков Кладенац, Каменита Чука, Лачаник, Загумишта, Ђурина Чука, Гњивалица и Стари Лаз. Унутрашњи потеси носе ове називе: Винчиште, Лазове, Бачевиште, Проданска Орница, Рудина, Равниште, Црвена Бара, Марчина Бара, Црни Врх, Бабин Гроб, Грамада, Заједничка Ливада, Падина, Кулинци, Селиште, Село и Старо Гумно.

Тип села.

Куново је изразито разбијено насеље. Дели се на 20 махала. Скоро у свакој махали живи по један род, те су родовска имена у исто време и махалска.

Куново је 1952. године имало укупно 194 домаћинства.

Постанак, име села и прошлост.

У средишњем делу села је потес Селиште. Ту су данас ливаде и шљиваци. Остатака од старина нема. Окрај Селишта је црква Св.Тројице, зидана по ослобиођењу од Турака.

Када је основано данашње село не зна се. Најстарији родови су: Трмала, Ковачевци и Бајчинци. Изгледа да су они старинци. Остали родови потичу од намножених старинаца и досељеника.

Село је добило име по шумском дрвету куну (клену – Асеr campestis). Оно је засељено у крчевинама таквих шума.

Прича се о неком хајдуку Новаку, који је био из Кунова. Њега су убили Турци.

Сеоска слава је Спасовдан. Црквене славе су Духови и Петровдан. Петровдан  се слави због тога што је тада „намештено црквено звоно“.

Гробље је поред цркве.

Порекло становништва.

Стариначки родови:

-Трмала или Баба Станинци, Никољдан. Куће су им у истоименој махали.

-Ковачевци, Аранђеловдан. Једна грана овог рода носе презиме:

-Савинци.

-Бајчинци и Зивинци, Аранђеловдан, су раније чинили један род. Зивинци су најпре живели у махали Бајчинци па су потом основали „своју“ махалу.

Родови неутврђеног порекла:

-Поповци, Никољдан. Оснивач рода је био свештеник.

-Руменкинци и Кушин Трап, Аранђеловдан, су раније чинили један род и сви живели у махали Руменкинци.

-Клинчари, Никољдан, су, изгледа, грана од истоименог стариначког рода у Доњем Јабукову.

-Јовинци, Љубинци, Стојковци, Маринковци, Дуланци, Банкерци, Кукулинци и Рудинци – сви славе Никољдан.

-Ломпурци, Стари Лаз, Минци, Пљакинци, Лазови, Загуништани, Белокаменци и Ђорђинци – сви славе Аранђеловдан.

Исељеници.

-Ковачевци, две породице су се иселиле у село Жегра код Гњилана.

-Стојковци, Бајчинци и Рудинци, по једна породица се иселила у Летовицу код Прешева.

-Кукулинци, једна породица се иселила у Беривојце – Крива Река.

-Љубанци, по једна породица се иселила у Метохију и Струмицу.

-Дуланци, једна породица се иселила у Банат.

-Деда Стојковићи, грана рода Трмала, две породице живе у суседној Кукавици.

-Ломпурци су се иселили у Владичин Хан.

-Миленковци у Крушевој Глави – Пољаница су пореклом из Кунова.

-Колонџа се иселио у Житорађу.

Православни Цигани:

-Стаменковићи су се иселили у Горње Требишње код Врања

-Цветковићи, Аранђеловићи и Стојиљковићи су се иселили у Летевицу код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.