Порекло презимена Крњаја Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ КРЊАЈА НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Крњаја Хаплогрупа: I2a Динарик Југ Порекло: Жегар (Обровац, Далмација) Крсна слава: Свети Јован (20. ј [toggle title="ТЕСТИРАНИ КРЊАЈА НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Крњаја Хаплогрупа: I2a Динарик Југ Порекло: Жегар (Обровац, Далмација) Крсна слава: Свети Јован (20. ј Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Крњаја

Порекло презимена Крњаја

ТЕСТИРАНИ КРЊАЈА НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Крњаја

Хаплогрупа: I2a Динарик Југ

Порекло: Жегар (Обровац, Далмација)

Крсна слава: Свети Јован (20. јануар)

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Презиме Крњаја матично је везано за Жегар у северној Далмацији (код Обровца), а посебно за заселак Надводе. О овом презимену писао је Александар Бачко у књизи „Жегар“:

Породица Крњаја у Надводи слави св. Јована (20. јануара по новом календару). Средином 20. века Крњаја је у Надводи било 6 домаћинстава са укупно 37 укућана. Исте године је забележено још 1 домаћинство са 8 укућана у «Жегару».
Крњаја је средином 20. века било у више места у околини Глине, а најбројнији су били они у месту Бузета (48 у 9 домаћинстава). Презиме Крњајић, изведено од основе Крњаја, у истом периоду је било заступљено на Банији, највише у Обљају Малом код Глине, 11 домова са 64 укућана, као и по већем броју славонских места. У Осијеку је 1948. године живео 1 носилац презимена Крнаић. Године 1915. су Крњајићи представљали бројан род и у Лици, али су до 1948. године готово нестали. За време Првог светског рата било их је укупно 20 домаћинстава у Лици, и то: 12 домова у Мелиновцу код Личког Петровог Села, 3 у Могорићу, 2 у Жељави код Личког Петровог Села и по 1 у Мутилићу, Личком Петровом Селу и Удбини. У попису из 1712. године је у Удбини забележено 1 домаћинство Крњајића, односно породична задруга са 13 укућана. Они су досељени из северне Далмације, што свакако важи и за друге Крњајиће по Лици. Банијски и лички Крњајићи и Крњаје славе св. Јована, као и сви Крњајићи у западној Славонији, који су крајем 19. века живели у 4 парохије. Крњајићи и Крњаје на Банији, у Лици и у Славонији, без изузетка, представљају један род и сродни су са својим презимењацима у Жегару.
И по Босни је крајем 19. века забележена породица Крњајић у већем броју насеља. Тада су Крњајићи са славом св. Јован живели у парохијама: Бања Лука, Божићи, Драксенић и Међеђа код Босанске Дубице. Крњаићи са истом славом су 1884/86. године забележени у парохији Босанска Костајница, код Босанске Дубице. И овде су у питању сродници жегарских Крњаја.
Сви напред наведени Крњајићи и Крњаје су се проширили, по свему судећи, из северне Далмације. Као што је напред наведено, један огранак ове породице се населио у Лици већ почетком крајем 17. или 18. века (пре 1712. године), док су огранци на Банији и у Славонији морали бити нешто касније пресељени. Крња(ј)ићи у северном делу Босанске Крајине, свакако представљају огранак близак банијским Крњајићима. Само презиме Крњаја највероватније долази од некаквог надимка са основом «крњ», мада је забележено и (заштитно) лично име Крња.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top