Poreklo prezimena, selo Zleginje Gornje (Aleksandrovac)

Poreklo stanovništva sela Zleginje Gornje, opština Aleksandrovac, Rasinski okrug. Prema knjizi Milisava Lutovca „Župa Aleksandrovačka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Ova naselje, koje samo mali potok deli na Donje i Gornje Zleginje, zauzima sličan položaj kao i druga sela na desnoj strane Velike Reke. Kuće su na blagim padinama kosa, poređane u grupama pored puteva koji vode prema dolinskoj ravni. Na mestu gde se dodiruju ravni i strane, pored glavnog puta, naselje je ušoreno. Tu su osmogodišnja škola, zadružni dom, prodavnice i kafane.

Zemlje.

Zleginje je okruženo plodnim površinama pod njivama, livadama i vinogradima. Prostrana ravan, koja je pod kukuruzom, povrćem i livadama, bila je ranije zajednička seoska utrina, odvojena ogradama od njiva u stranama. Po njoj je pasla poglavito krupna stoka i svinje dok su ovce držane po utrinama iznad sela, gde su za njih podizali kolibe i torove. Vratnica za ulaz stoke na utrinu bila je ispod današnjeg glavnog puta. Docnije, kada je utrina izdeljena, atar je dobio drugačiji poljoprivredni izgled. Utrine u ravni su pretvorene u njive i livade a gornje strane u vinograde. Potesi sa kukuruzom i livadama nose sledeće nazive: Ravan, Malo Polje, Klasanovica, Drenovak; a pod vinogradima: Nerezine, Dubrave, Gornji i Donji Sredoman, Dub, Kosa, Leštak i Aptinac. Iz ovoga se vidi da današnji toponimi ovde, kao i drugim naseljima Župe, ukazuju da su tu, umesto današnjih zasada poljoprivrednih kultura, postojale utrine i šume.

Ime selu.

Zleginje je staro naselje. U narodu se čuje da je ono dobilo ime po nekom zlom agi. Međuti, verovatnije je da naziv potiče od nekog vlastelina Zleginje.

Poreklo prezimena.

Preci današnjeg stanovništva Zleginja doseljeni su iz raznih krajeva, poglavito krajem 18. i početkom 19. veka.
To su:

-Radulci, Petrovdan. Predak radule došao je iz Irice, zaseoka sela Blaževa na Kopaoniku. U isto vreme je u Župu došao i njegov brat Ilija, od koga su Iričani u Dašnici dok je treći brat Stanko ostao u Irici.
-Đorići, Stevanjdan. Predak se doselio iz Batoga na Kopaoniku a poreklom su iz Crne Gore.
-Jovići, Lučindan i Markovdan. Predak se doselio iz Žiljaka kod Brusa, pre pet kolena: Živko (45 godina), Dobrivoje, Milosav i Jovan. Rođaci Jovića u Zleginju su;
-Stojanovići i Filipovići. Oni su od tri brata, Jovana, Stojana i Filipa.
-Ivkovići, Đurđevdan, su poreklom iz Vrbovca kod Blaca u Toplici, gde i danas žive njihovi rođaci.
-Kočinci, Aranđelovdan i Stevanjdan, su iz Kočine na Kopaoniku.
-Šljivići, Đurđevdan, su u Zleginje došli iz Botunje a tamo iz sela Šljivovice u podgorini Kopaonika, prema Kosovu.
-Krpići, Aranđelovdan. Predak došao iz Kosova u Donje Vratare a otuda u Zleginje. Od tada broje pet kolena: Milan (30 godina), Nikodin, Miloš, Avram i Milovan.
-Milovanovići, Mitrovdan i Jeremijevdan. Kako kažu njihov predak je došao sa majkom iz sela Rvata u dolini Ibra u Novake a odatle na miraz u Donje Zleginje. Broje do sada četiri kolena: Vladimir (30 godina), Danilo, Radoje i Mijajlo. Neki Milovanovići tvrde kako su rod Krpićima od kojih su se razrodili zbog neke svađe.
-Karajovići i Karailići*, kažu da su od dva brata Kara-Jove i Kara-Ilije. Predak je zbog sukoba sa Turcima pobegao ovamo iz Glibovca, sela između Smederevske Palanke i Mladenovca, gde su bili tek doseljeni iz Crne Gore. Po Glibovcu ih zovu i „glibari“. Broje od doseljenja iz Glibovca šest kolena: Borivoje, Dragomir, Zarije, Dragić, Đorđe i Stefan.
-Simići* vode poreklo od Sime, kojise kao dete doselio iz Šipova kod Lukovske Banje, najpre u Kruševac a zatim u Zleginje.
-Botunjci* su došli iz Levča u Šumadiji, gde je njihov predak Milovan ubio Turčina, pobegao i naselio se u Botunje u Župi a zatim prešao u Zleginje. Jedan kraj u Zleginju nazivaju Kuliziće. Od njih su, kažu;
-Đurđevići i Sijići*.
Drugi, manji rodovi su uglavnom doseljeni iz okolnih planinskih sela:
-Rajkovići* su iz Ržanice;
-Pantići* iz Palevštice;
-Đukići* sz iz Ploča;
-Marinkovići* iz Lipovca kod Brusa;
-Bajići* i drugi.

*Ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR: Prema knjizi Milisava Lutovca „Župa Aleksandrovačka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

*

DODATAK: 

Milorad Sijić, Zleginje Gornje i Donje, Kreativna Radionica Kruševac, 2003. Priredio saradnik portala Poreklo Miloš Stojadinović.

GORNJE ZLEGINJE

ANĐELKOVIĆ

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Anđelko.

Ne može se sa sigurnošću reći odakle su došli u Gornje Zleginje, ali je sigurno da je u ovo selo polovinom 19. veka došao Anđelko Radovanović.

GAJIĆ

Krsna slava im je sv. Nikola 19. decembar.

Rodonačelnik ove familije je Gavril – Gaja.

U Gornje Zleginje došao je 1870. godine iz sela Mala Drenova Gavril – Gaja Miljković (1775-1878), što znači da je sin Miljkov.

Postoji priča da su u mestu Belo Polje u okolini Raške živeli devetoro braće i jedna sestra na koju se nameriše lokalni Turci i u takvoj situaciji najmlađi brat Gaja rešio je da okonča ovu stvar. Pozvao je Turke u svoju kuću rekavši im da su pristali da udaju sestru za Turčina. Tu je nastalo veliko slavlje, Turci su počeli da piju i kad ih je piće omamilo braća, po ranijem dogovoru, ih pobiju.

Taj događaj ih je primorao na bekstvo prema Srbiji. Gaja se zadržao neko vreme između Kuršumlije i Brusa, a zadnja stanica pre dolaska u Gornje Zleginje bila mu je Mala Drenova kod Brusa.

DOBRIČIĆ

Krsna slava im je sv. Dimitrije 8. novembra.

Doneli su svoje stalno prezime.

U Gornje Zleginje je došao Dimitrije (1833-1874) sa ženom Marijom  iz sela Koznica polovinom 19. veka.

ĐUKIĆ

Krsna slava im je sv. Đorđe 16. novembra.

Doneli su svoje stalno prezime.

U Gornje Zleginje su 1872. godine stigla dva brata Jakov i Petar Đukić iz Ploče.

JOVANOVIĆ – BEKRIĆ

(Marković,Đurić, Ilić, Živadinović, Marinković)

Krsna slava im je sv. Mina 24. novembra.

Na razmeđi dva veka 19. i 20. u Gornje Zleginje je stigao, iz Velikog Ribara kod Brusa, Jovan Bekrić koji je imao sinove Marka (1797-?), Đuru (1798-?), Iliju 1808-1842), Milenka (1813-1849) i Nedeljka (1821-1875). Svi su oni upisani u popisu od 1833. godine kao Jovanovići po svom ocu. Od ove porodivce kasnije u selu je pet prezimena.

IVKOVIĆ

Krsna slava im je sv. Đorđe 16. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Ivko Bogićević.

U Gornje Zleginje među prvima je došao Ivko Bogićević (1759-?) sa sinovima koji su upisani Ivkovići po svome ocu.

Svi ovi Ivkovići imaju samo žensku decu. Ova porodica je najbolji primer kako su u to vreme razmišljali ljudi u ovom delu Srbije. Postoji pisana monografija porodice Cvetkovića iz Gornjeg Stupnja. Nju je napisao krajem 19. veka jedan član te porodice i najbolje opisao tadašnju filozofiju življenja. U amanet je ostavio potomcima: “Ako se ikada desi da se ne rodi muško dete gledajte i levo i desno i nađite muškarca da ne bi imovina pala u ženske ruke”.

Ivkovići su tipičan primer. Nije bio tada problem dovesti nekoga na prizetstvo i ostaviti mu imanje, ali Stevan Ivković je zavoleo slugu Miloja Gmitrovića koji je došao iz sela Dobrič kod Niša. Nametnuo se gazdi da mu ovaj svu imovinu prepisao uz jedinu obavezu da poudaje žensku decu kad stignu za udaju. Miloje je uzeo prezime Ivković.

JOVIĆ

Krsna slava im je sv. Luka 31. oktobra.

Rodonačelnik ove familije je Jovan Đorđević.

Iz sela Žiljci među prvima je došao Đorđe Lukić što znači da je bio sin nekog Luke. U popisu od 1833. godine pod brojem četiri domaćin kuće je Đorđe Žilčanin star 76 godina koji ima sinove Jovana 25, Miloša 12, i Mladena 10 godina. U samom selu oduvek se pričalo da su oni rođaci sa Filipovićima i Stojanovićima. Iz ovog popisa se to ne vidi. Međutim nije nemoguće da su Đorđe i Filip braća jer su došli iz istog mesta u isto vreme a i krsna slava im je ista. Najdaljom starinom su iz Nikšića.

KARALIĆ

Krsna slava im je Đurđev dan 6. maja.

Rodonačelnik ove familije je Ilija Kara Ilija.

Radovan koji ima dva sina Iliju (1773-1849) i Jovana (1783-?) koji su Radovanovići došao iz Odžaka. Kada su braća podelila svoje imanje ispostavilo se da je to ustvari međa između dva sela pa potomci Ilije žive u Gornjem, a potomci Jovana u Donjem Zleginju.

PETROVIĆ – KARALIĆ

Krsna slava im je Đurđev dan 6. maja.

Rodonačelnik ove familije je Petronije Kara Ilić.

Petronije je bio najmlađi sin Ilije Kara Ilije i kao i njegova braća nosio prezime Kara Ilić.

KRPIĆ

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Doneli su svoje stalno prezime.

Krajem 18. veka u selo Gornje Zleginje došla su iz Malog Ribara kod Brusa dva brata, Petar i Gmitar Krpić sa porodicama. Oni su bili jedni od retkih koji su još tada znali svoje stalno prezime. Starinom su iz Morače.

GAJIĆ – KRPIĆ

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Gavril – Gaja Krpić.

Gaja je najstariji sin Gmitra Krpića. Kada je otac umro on postaje domaćin kuće u kojoj živi zajedno sa braćom.

MILOVANOVIĆ – KRPIĆ

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Milovan Nikolić.

Ovo je grana Krpića od Petra čiji sinovi Nikola i Marinko su upisani kao Petrovići po svom ocu. A kasnije potomci Nikolinog sina Milovana uzeli su prezime Milovanović.

VUKOJEVIĆ – KRPIĆ

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Vukoje Marinković.

Marinko Krpić – Petrović (1793-1837) mlađi sin Petra Krpića imao je sina Vukoja po kome su uzeli prezime. Porodica Vukojević – Krpić se naselila 1893. godine u Jankovu Klisuru.

MIJAJLOVIĆ

Krsna slava im je sv. Luka 31. oktobra.

Rodonačelnik ove familije je Stevan.

U Gornje Zleginje je došao Stevan Mijajlović (1813-?) 1834. godine iz Graševaca.

MILANOVIĆ

Krsna slava im je sv. Jovan 20. januara.

Rodonačelnik ove familije je Milan Milosavljević.

U selo Gornje Zleginje iz Donjih Vratara došao je Panta Milanović (1823-1886), 1878. godine unuk Milanov od čijeg su imena uzeli sebi prezime.

MILJKOVIĆ

Krsna slava im je sv. Nikola 19. decembra.

Rodonačelnik ove familije je Miljko Radosavljević.

U Gornje Zleginje se 1850. godine doselio iz Osredaka Radosav Milić sa svojom porodicom. Retko ko zna da su tada imali stalno prezime Anđelić, ali su ga ovde promenili. Starinom su Petrašinovići iz Hercegovine.

PANTELIĆ

Krsna slava im je sv. Dimitrije 8. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Panteleja.

U drugoj polovini 19. veka ovde je iz Paljevštice došao Panteleja Gavrilović (1808-1889) sa ženom Vučicom (1805-1874) i sinovima Milunom (1835-?) i Veselinom (1841-1920), i bratom Radovanom Gavrilovićem (1803-?), koji se kasnije odselio u Tuleš. Najdaljom starinom su “od Tetova”.

PETROVIĆ

Krsna slava im je sv. Trifun 14. februara.

Rodonačelnik ove familije je Petar Lazić.

U selo Gornje Zleginje u vreme Prvog srpskog ustanka stigao je Petar Lazić iz Velike Vrbnice iznad Aleksandrovca koga su još zvali “Bežanac”. Taj Petar je bio sakat. Bežanci su starinom iz Hercegovine odakle su došli u selo Veliku Vrbnicu (po Lutovcu su pristigli sa Kosova preko Kopaonika ili preko Stare Raške iz Crnogorskih Brda). Bežanci su velika familija a ovaj nadimak su dobili zato što su stalno bežali od Turaka. U Velikoj Vrbnici su od ovog nadimka izveli sebi prezime Bežanović i danas imaju ovo prezime. Mnogi Bežanci su odlazili iz Velike Vrbnice kao Petar u Zleginje i Paun u Vražogrnce od koga su danas Paunovići.

RAJKOVIĆ

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Rajko.

Rajkovići su došli od Kolašina u Ržanicu. Živadin se nalazio u popisu stanovništva od 1833. godine u selu Ržanica gde živi u domaćinstvu brata Milana Rajkovića koji je domaćin kuće.

Već 1834. godine Živadin Rajković je upisan kao žitelj Gornjeg Zleginja. On se pre toga oženio Jaglikom ćerkom Filipa Žilčanina pa su ga verovatno nagovorili da dođe u Gornje Zleginje.

RAJKOVIĆ – RADIVOJEVIĆ

Krsna slava im je sv. Arhangel 21. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Radivoje.

Ovi Rajkovići tvrde da su poreklom iz Crne Gore i da su rod sa Rajkovićima koji su došli iz Ržanice, ali niko nije siguran kako. Sigurno je samo da je u Gornje Zleginje došao neki Milosav Radivojević iz Ržanice. U popisu od 1833. godine u Ržanici postoji domaćinstvo čiji je domaćin Nikola Radivojević stariji od dva brata.

Kada je i kako kasnije došlo do toga da promene prezime u Rajković to ni oni sami nisu sigurni samo znaju da su se dugo prezivali Radivojević.

SIJIĆ

Krsna slava im je sv. Luka 31. oktobra.

Rodonačelnik ove familije je Simon.

Početkom 19. veka u Gornje Zleginje je došao Simon Milošević (1783-1846) iz Graševaca 1833. godine. Poreklom je od Kolašina iz Crne Gore odakle su polovinom 18. veka došli u Bozoljce, zaseok sela Graševca kod Brusa, gde su ih nazivali “Kolašinci”. Simonovi sinovi su upisani po tadašnjem običaju Simonovići, a kako je kasnije došlo do toga da su njihovi potomci Sijići nije sigurno.

Miloš Sijić iz Vrnjačke Banje, kaže: Simon je, po pričanju starijih ljudi, imao nekakvu lampu koju je palio svako veče i po njoj je bio poznat u kraju. Po toj lampi su se ljudi orijentisali i kada je neko u razgovoru trebao nekoga da uputi govorio bi: “Onamo gde sija”. To je kasnije prešlo u: “Onamo kod Sije”. Tako Simon dobi nadimak “Sija” a njegovi sinovi kasnije, pošto su bili poznatiji po nadimku, uzeše za prezime Sijić.

SIMIĆ

Krsna slava im je sv. Mina 24. novembra.

Rodonačelnik ove familije je Sima.

Simići vode poreklo od nekog dečaka Sime iz sela Štave kod Lukovske Banje. Sima je bio sluga u Kruševcu i posle izvesnog vremena je došao u Gornje Zleginje, gde se nastanio. Sima je imao tri sina Miška, Miloja i Milutina.

U popisu od 1833. godine nema Sime koji je u međuvremenu umro a njegov najstariji sin Miško ili Milić Kulizić je domaćin kuće. Od njega su danas u Gornjem Zleginju Milosavljevići koji slave svetog Nikolu.

ĐURIČIĆ

Krsna slava im je sv. Andreja, u Zleginju slave sv. Minu.

Rodonačelnik ove familije je Đurica.

Predak Đuričića doseljen je iz Crne Gore u Veliku Drenovu kod Trstenika. Đurica, koji je bio 18 godina komita (odmetnik) u vreme Turaka, zbog ubistva Turčina, da bi zavarao trag dolazi i naseljava se u selu Subotica. Tako su njegovi kasniji potomci od njega postali Đuričići.

Godine 1897. Sibin Simić iz Gornjeg Zleginja, kome je iste godine umrla žena sa kojom nije imao dece, ženi se Mirosavom, udovicom Alekse Đuričića koja sa sobom dovodi sina Dragutina.

STEFANOVIĆ

Krsna slava im je sv. Ilija 2. avgust.

Rodonačelnik ove familije je Stevan.

Stefanovići vode poreklo od nekog Crnogorca Stevana koji je iz Crne Gore otišao u Glibovac kod Mladenovca. Tamo je bio u zavadi sa Turcima i beži odatle i dolazi u Zleginje. Zbog toga što im je taj predak došao iz Glibovca i danas ih meštani zovu Glibari.

FILIPOVIĆ

Krsna slava im je sv. Luka 31. oktobra.

Rodonačelnik ove familije je Filip.

U Gornje Zleginje je došao sa svojom porodicom Filip Žilčanin iz sela Žiljaka. Došli su u selo, pretpostavlja se, posle Drugog srpskog ustanka jer je Živko rođen 1821. godine u Žiljcima. Pošto ih ima u popisu od 1833. godine verovatno su došli između 1821. i 1832. godine. U međuvremenu je Filip umro, a domaćin kuće postaje Stojan Filipović u čijem domaćinstvu živi i brat Živko. Starinom su iz Nikšića.

Stojan je kmeta sela 1837. godine. Važno je naglasiti da je 1839. godine kada su formirane seoske opštine postao je prvi predsednik Opštine donjozleginjske i predsednik Primiritelnog suda. Pošto je u svoje vreme imao veći ugled od svoga oca njegovi potomci uzeše sebi prezime po njemu, Stojanovići, a od Živkovi potomci su ostali Filipovići do danas.

STOJANOVIĆ

Krsna slava im je sv. Luka 31. oktobra.

Rodonačelnik ove familije je Stojan Filipović.

O Stojanu Filipoviću, sinu Filipa Žilčanina, smo već rekli da je bio prvi predsednik Opštine donjo zleginjske i predsednik Primiritelnog suda, a bio je “najotmeniji”, častan, sposoban i pravdoljubiv jer samo takav mogao je biti izabran na ovu funkciju.

Borisav Milosavljević (1904-1956) iz Garevine 1924. godine oženio se Marijom, ćerkom Vukašina Stojanovića i nastavio da živi u Zleginju.

CVETKOVIĆ

Krsna slava im je Petkovica 27. oktobra.

Doneli su svoje stalno prezime.

Jedna su od prvih familija, predaka današnjih stanovnika, koji su došli ovde po pričanju samih meštana. Miljko Cvetković je došao u Gornje Zleginje, ali nije sigurno odakle.