Порекло становништва села Топли Дол*, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Топли Дол је село у горњем сливу Топлодолштице, десне притоке Божичке Реке. Централни део села не постоји (нема „Село“), већ само махале, које су по странама долине: Николчина, Беркови, Лазарови, Пешићева, Мутавина, Самарџијина, Чипилова, Велкова и Стамболијина. Мутавини су знатно издвојени од осталих, куће су им са леве странеТоплодолштице. Једна махала овог села, Весина Мала (Весини – 20 кућа) је ван долине Топлодолштице, већ у долини Ржанске Реке.
У селу има око 90 кућа.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паше и шума су на местима званим: Страње, Камик, Градиште, Скривеница, Предел, Борје („имало борина“-борова), Столове, Длга Занога, Големо Равниште, Мечид и Претвор.
Порекло становника.
-Мусини, су пореклом из Бабине Пољане, у сливу Пчиње, одакле су им дошли преци одавно. Некада су били најбогатији у селу.
-Ћосини су, са претходнима, најстарији у селу, којих је данас најмање у селу, од Мусиних је остала једна кућа а од Ћосиних је остао само један старац. Не зна име се порекло.
-Самарџијини, старо презиме Чипилови, су од Кочана, одакле су им дошли преци због зулума.
-Пржини или Пржљаци су „од куде скопачко“, одакле су им дошли преци старији од прадедова. Од њих су:
-Николчини, Велкови, Стамболијини и др. Њих је највише у селу.
-Пешићеви су из Самокова.
-Беркови (Доганови) су пореклом од Берковице.
-Мутавини. За њих се на зна одакле су.
-Карданови су, изгледа, са Варденика.
Неки су се призетили и посинили:
-Пејча из Доње Љубате и;
-Стојча из Дуката (посињен).
*НАПОМЕНА: По Николићевој књизи ово село се налази у Бугарској под именом Топли До. Недвосмислено је утврђено да је дотично село у општини Сурдулица под називом Топли Дол.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
22. децембар 2021. у 23:56
toplodolac
Ово је део текста из књиге Ристе Т. Николића укратко речено препричан. Неке ствари су само онако набацане. Река се не зове Топлодолштица већ Топлодолска река. Никада ниједан једини човек из нашег краја није рекао Топлодолштица ни у шали. Махала Лазарови је у ствари Весина махала која се помиње да се налази у длини Ржанске реке. Исини за вољу она се налази на тој страни с које се види Ржанска река али је далеко и од реке и од долине 🙂 Налази се поприлично на врху, то је као да каже неко да се и Лисинска махала Колишта или махла Никодимови налази у долини Ржанске реке јер се из поменутих види та река. Из наше махале се види и планине Црноок и Бесна Кобила па не спадамо под њих, већ под Топли Дол.
Што се тиче помињања села Топли Дол које се налази у Бугарској, под *НАПОМЕНА, такође нешто не штима! Ако је по Ристи Т. Николићу село Топли Дол било у Бугарској, зашто је онда ишао да пописује становништво Србије у Бугарској.
У ствари ради се о следећем. Село Топли Дол је било једно село све до поделе и демаркације границе између Србије и Бугарске. Данас постоје два села Топли До – доњи Топли До или ти најглупља могућа одредница (што у својој књизи “Крајиште” говори и сам аутор Александар Санде Трајковић из сурдуличког села Јелашница) Српски Топли До и Топли Дол – горњи Топли Дол или још глупља одредница од претходне Бугарски Топли Дол. Као што рекох и А. Трајковић у својој књизи каже: “Просто ми није јасно и невероватно је да и после “враћања” тог дела територије Србији људи и даље говоре српски и бугарски Топли Дол”. А стварно и јесте за чуђење тим пре ако се зна да је данашњи доњи Топли До(л) дотле се отишло да се и Л одбило и на саобраћајним знацима (иако мештани говоре Топли Дол) настао тако што је у заједници у којима је на целом простору Власине и Крајишта живео наш народ, из махале Самарџијини један или два брата сада не могу да се сетим преселио и настанио/ли се на простору данашњег доњег Топлог Дола. Дакле то је било исто село. О томе говори и А.Трајковић у својој књизи.
Што се тиче махале која се помиње као Пешићеви, нико никада у селу је није тако звао, та махала се и данас, а и тада (када је пролазио Риста Т. Николић кроз Топли Дол) звала Пешчови. Наводим само чињенично стање, не спорећи да су се становници те махале, можда презивали Пешић – мада, не могу сада да тражим по књигама, али мислим да је Риста Т. Николић записао и да су се доселили из Самокова из Бугарске (Самоково су сматрали скроз до Тракије).
Да се вратим и на махалу Весини односно Весаци која је у ствари махала Лазарови. Тај неки Веселин, наш предак доселио се још у оно време турских зулума због убиства неког Турчина како су наши стари говорили, “из Врањско!”, а у ствари највероватније по мојим сазнањима и истраживањима више је из кумановско, тачније из Старо Нагоричане.
После Веселина био је Момчил, а после њега Лазарпо коме и дан данас махала носи име Лазарови.
Надам се да сам мало појаснио неке ствари јер је горњи текст прилично штур. Срдачан поздрав!