Порекло презимена, село Мусуљ (Босилеград)

16. јула 2016.

коментара: 1

Порекло становништва села Мусуљ, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село јепод Бесном Кобилом на странама долине Мусуљске Реке и њених притока Црне Реке, Вратнице, Боровског Дола и др.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Ђулавино Ограњче (ливаде у долини Мусуљске Реке), Бревеник, Градиште („град било“) и др.

Порекло становништва.

-Грци су најстарији род у овом селу. Њихов предак, „неки деда Стојица“, по другима „Деко“, Недељко, први је побио колац у Мусуљу. Он је био  пореклом од Пијанеца, из Сакулице, те су их звали „Пијанчање“. Они су отуда побегли. Предак им убио спахију, са којим је било четири Туррчина. Дошли код њега због жене, а он их побије и побегне. Успут, због рањавања, дође до крварења па није могао даље бежати, те га је жена носила. Најпре се населио у Горњој Љубати, потом у Црном Врху код Криве Феје да би најпосле дошао у Мусуљ, где је био парлог, трње, папрат; две године становао под павитом.

-Филиповци су други по старини. Њихов предак Велко дошао „од солунско“.

-Караманци су од Белута;

-Вуневци су из Доње Љубате;

-Кекеринци су из Белута;

-Шароњинци су из Радовнице, као да су исти са онима у Доњој Љубати.

-Ороигринци а сада Банковци су из Белута. Отуда су добегла два брата, Стојко и Марко, оба терзије. Тамо су „фрљали камик“ и „надрипили“ Турке, те их ови намрзли и они утекну, па се населе у Мусуљу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Дејан Свитац

    Деда Стоица се помиње у делима горе наведених путописаца, али је име овог човека кроз предање заборављено. Оно што се засигурно зна је да је деда Јованче први формирао матицу негде око 1830. године. Он би могао бити деда Стоицин син, јер у данашњем предању Јованчета је као бебу у колевци довела баба (може бити после “шетања” његових родитеља по околним селима). Од деда Јованчета, кроз осам појаса, настало је преко 350 потомака, а код једног од њих се након тестирања појавила веза са народима централне Европе. Ово је за даљи рад и проучавање интересантно, јер у кратовској области (одакле је деда Стоица дошао) живео је велики број рудара из области Шлезије.