Poreklo stanovništva sela Musulj, opština Bosilegrad – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo selo jepod Besnom Kobilom na stranama doline Musuljske Reke i njenih pritoka Crne Reke, Vratnice, Borovskog Dola i dr.
Zemlje i šume.
Njive, livade, paša i šume nalaze se na mestima zvanim: Đulavino Ogranjče (livade u dolini Musuljske Reke), Brevenik, Gradište („grad bilo“) i dr.
Poreklo stanovništva.
-Grci su najstariji rod u ovom selu. Njihov predak, „neki deda Stojica“, po drugima „Deko“, Nedeljko, prvi je pobio kolac u Musulju. On je bio poreklom od Pijaneca, iz Sakulice, te su ih zvali „Pijančanje“. Oni su otuda pobegli. Predak im ubio spahiju, sa kojim je bilo četiri Turrčina. Došli kod njega zbog žene, a on ih pobije i pobegne. Usput, zbog ranjavanja, dođe do krvarenja pa nije mogao dalje bežati, te ga je žena nosila. Najpre se naselio u Gornjoj Ljubati, potom u Crnom Vrhu kod Krive Feje da bi najposle došao u Musulj, gde je bio parlog, trnje, paprat; dve godine stanovao pod pavitom.
-Filipovci su drugi po starini. Njihov predak Velko došao „od solunsko“.
-Karamanci su od Beluta;
-Vunevci su iz Donje Ljubate;
-Kekerinci su iz Beluta;
-Šaronjinci su iz Radovnice, kao da su isti sa onima u Donjoj Ljubati.
-Oroigrinci a sada Bankovci su iz Beluta. Otuda su dobegla dva brata, Stojko i Marko, oba terzije. Tamo su „frljali kamik“ i „nadripili“ Turke, te ih ovi namrzli i oni uteknu, pa se nasele u Musulju.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
21. oktobar 2018. u 23:32
Dejan Svitac
Deda Stoica se pominje u delima gore navedenih putopisaca, ali je ime ovog čoveka kroz predanje zaboravljeno. Ono što se zasigurno zna je da je deda Jovanče prvi formirao maticu negde oko 1830. godine. On bi mogao biti deda Stoicin sin, jer u današnjem predanju Jovančeta je kao bebu u kolevci dovela baba (može biti posle “šetanja” njegovih roditelja po okolnim selima). Od deda Jovančeta, kroz osam pojasa, nastalo je preko 350 potomaka, a kod jednog od njih se nakon testiranja pojavila veza sa narodima centralne Evrope. Ovo je za dalji rad i proučavanje interesantno, jer u kratovskoj oblasti (odakle je deda Stoica došao) živeo je veliki broj rudara iz oblasti Šlezije.