Poreklo stanovništva sela Gornja Lisina, opština Bosilegrad – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj i tip sela.
Ovo selo je najpre bilo bilo kod „Obe Reke“, a to je pri stancima Božičke i Lisinske Reke, pa su stanovnici izbegli od vode gore, uz Lisinsku Reku, gde je sada „Selo“ Gornje Lisine. „Selo“ je u ravni doline Lisinske Reke, pod Gradištem, a me(ha)le su „prsnute“ van ravni doline u svom pravcima po stranama glavne doline i njenih pritoka a po podovima, gde su imanja i kuće.
Mala Kolište je sa desne strane Lisinske Reke, gore blizu Preslopa, kojim vodu put u Donju Ljubatu. Tu su „Saratlije“ i drugi, daleko od „Sela“ jedan sat hoda.
Mala Nedokolje je sa leve strane Lisinske Reke kao i rod Stoličani, najstarija porodica u selu.
Kumičina Mala je iznad „Sela“ na levoj strani Lisinske Reke, bliže Donjoj Ražani.
Do pre 70 godina u selu je bilo 70 kuća, danas ih je oko 150.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa izvora-kladenaca, koji se zovu: Dulani, Pavla, Smrdlja, Varovitica, Izvorje (tu postoji pećina u kristalnom krečnjaku), Račka (česma sa desne strane doline Svinjarnika) i Cincarski Kladenac (gde je obešen „vla“ – Cincarin).
Zemlje i šume.
Njive, livade, paša i šume nalaze se na mestima zvanim: Miltenica, Pejine Padine, Svinjarnik, Borovsko Dol i Konečki Dol.
Starine u selu.
U Gornjoj Lisini postoji „Gradište“ nad „Selom“, sa leve strane reke. Tu ima ostataka od cigala, ćeramida osobite izrade a nalaze se i predmeti od metala. Prema levoj strani doline, na kojoj se nalazi, predvaja ga Prekop, te ono ima kupasto uzvišenje, koje dominira prolazom kroz dolinu.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Gornje Lisine je starij od Donje Lisine. Ne zna se ništa o prvome naseljenju kao i poreklu najstarijih porodica: Stoličinih, Savinih i Kojićevih. Izgleda da ih je naselio spahija, bar najvećim delom, kako bi im davali danak.
-Stoličani su najpre živeli u zadruzi od 40 ukućana, sada ih ima 30 kuća.
-Kojićevi i Vaklijini su u 30 kuća. Za njih se zna da su živeli na Vardeniku, pa se ovde naselili. U Vardeniku se rodio starac Momčil.
-Gmijičevi su stara porodica, ima ih 15 kuća.
-Moravci, čiji su preci davno doseljeni, kada je u selu bilo samo nekoliko kuća, sva je prilika došli iz Morave.
-Jarčevi su sa Vlasine.
-Deda-Mijailovi su iz Božice, odakle im je ovde spahija naselio pradeda.
-Kumičini su iz Toplog Dola, doselio im se otac.
-Đeraci su iz Gornje Ržane. Jedni su (u mali Rascepenici) poreklom iz Gložja, od;
-Samo-odovi, kako se i ovde zovu. Predak im je boravio u Bucaljevu oko 10 godina, pa se naselio ovde, bio bez zemlje, pa je stoku čuvao. Imaju rodbinu u Gložanu.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)