Порекло презимена, село Мијаковце (Врање)

20. јун 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Мијаковце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

По положају и типу ово село је готово исто са селима Крушевом Главом и Стрешком. Оно је са десне стране Мијаковачке Реке по заравњеној страни њене долине, где су њиве и ливаде. Куће су по окрајцима имања, недалеко од путева, који кроз село пролазе. Све су далеко од реке, те им она при надоласку не наноси никакву штету, ни кућама ни имањима, којих има у близини, нарочито ливада и башти.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су познатији: Кладенац у Ливадама, у Оскоруши, на Риду, у Селу, у Рупи, Кладенац „киде врбу“, у Селимишту, у Јабучини, у „Мало Јасиче“, Курварић и др. Ти кладенци не пресушују.

Са северне стране село је заклоњено венцем Лисца, који се пружа између Мијаковачке и Тумбанске Реке, Ипак, у њему је хладније у односу на део Големог Села, који је испод Мијаковца. Први снег, који падне у Пољаници, захвата ово село, као и оближња села Крушеву Глави и Стрешак, бар недељу дана раније у односу на остала села. Највише дувају ветрови у селу; југ,који – кажу – и овце „обаља“ и исток, који дуве („тера“) низ долину.

Земље и шуме.

Њиве су око кућа а и даље на местима званим: Горњи Рид, Росуља, Јасеиче, Селиште, Прека Њива, Лешанска Њива, Аљави Кум, Ђурка, Кованџиска Њива, Глувача, Совје, Китице, Оскоруша, Макови, Љутеж, Огорелица, Турска Орница, Кључ, Габар, Папратљивица, Копотине, Кошариште и др. На овим местима, осим њива има и ливада.

Паше за стоку мештани имају довољно. Остала им је од предака и већи део ње су поделили, као: Полом, Преке Лавине, Полежак, Кошариште, Чашку и Мили Лом. Заједничка паша је на местима: Зарбине, Жежница, Мртвица, Широки Пут и Ређан Пут. На тим местима имају и заједничкку шуму.

Шуме има довољано око села и у непоредној близини кућа, тако да су њиве и ливаде ван села само местимично док је остало земљиште под шумом, нарочито у долини Мијаковачке Реке и долине њених притока. Осим тога шуме има и на местима: Берински Камен, Горнов До, Орничка, Росуља, Каменита Чука, Голени Чукар, Тодора и др. Највише је благунове, церове и горунове а мање букове, кунове, јасикове и грабове шуме.

Тип села.

И ово село је на почетку било збијеног типа. Првих пет кућа било је на месту, за које мештани веле „село киде ораси“. Оно је на левој страни долине Јасичета, чији поток утиче у Мијаковачку Реку са десне стране. Ту је и најбољи кладенац у селу. Одатле су се становници премстили на данашња места; где је ко направио „баштину“, ту се иселио; само је један остао у „селу“, где и данас живи.

Данас је село разбијеног типа, мало је у њему правих махала, мада се може издвојити Лешчанска Мала и испод ње Ливадска, док се они чије су куће поред реке зову се Рекари. Главни пут иде горњом ивицом села и неке су куће поред тог пута. У селу нема група кућа, јер су се многи издељени задругари иселили у оближња, бивша арнаутска, села.

У селу има 20 кућа.

Колибе и трла.

Ван кућа има око 10 трла са по једном колибом а на местима званим: Кључ, Селиште, Турска Орница, Габар и др. Удаљена суод кућа од пола сата до једна сат хода.

Старине у селу.

На местима званим Лазине, Чукар и Габар мештани причају да су тамо „стара гробја“, која сматрају, да су била „латинска“. Данас нема особитох остатака, места су обрасла у шибље или траву, само се види побијен „дивји“ камен.

Са десне стране Мијаковачке Реке, испод Мијаковачке шуме, постоји Селиште; ту су сада њиве, по којима се ископавају оруђа и налазе „коњска железа“.

На месту Селимишту налазили су „кантаре“, раонике, српове и др, што је остало од становника пре данашњих. На месту Полому налази се Дувариште, слогове, стара гумна, ћерамидине и др. И то мсто је урасло у шибље.

Порекло становништва.

-Црцинци, Аранђеловдан, су најстарија породица у селу, чији је предак – чукундед – Стојко први населио у Мијаковцу, где је тада био „све сам шиб“ – шума. Он се доселио из села Кацапуна у Виногошу. Код њих се посинио Диса из Тумбе – од породице Шарковаца, од кога данас воде порекло:

-Ристинци (Шарковци), славе Аранђеловдан.

-Петровићи или Дупљанци, Аранђеловдан, чији се предак Петар доселио из Стрешка – породица Ранутовци, на позив Црцинаца. Мајка им је била из Дубљана, те их због тога зову Дупљанци.

-Јовановићи (Речперци или Десивојци), Никољдан, су из села Десивојца. Њиховог претка Јову позвали су Црцинци и Петровићи.

-Лазаревићи или Калуђерчани, Аранђеловдан, су пореклом из Калуђерца – Клисура, одакле им је предак Неша побегао са породицом од Арнаута.

-Доганци су из Крушев Главе од породице Бошковића, одакле им је дошао прадед (човеку од 60 година). Жена му је била из доганске породице у Големом Селу, те их зову Доганицма. Не каже се коју славу славе.

-Гмитровци или Рдовчани, Никољдан, су из Рдова у Виногошу, одакле им се доселио предак Гмитар пре 100 година.

Сеоска слава је Лазаревдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.