Poreklo stanovništva sela Mijakovce, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Po položaju i tipu ovo selo je gotovo isto sa selima Kruševom Glavom i Streškom. Ono je sa desne strane Mijakovačke Reke po zaravnjenoj strani njene doline, gde su njive i livade. Kuće su po okrajcima imanja, nedaleko od puteva, koji kroz selo prolaze. Sve su daleko od reke, te im ona pri nadolasku ne nanosi nikakvu štetu, ni kućama ni imanjima, kojih ima u blizini, naročito livada i bašti.
Vode i klima.
Meštani koriste vodu za piće sa kladenaca, od kojih su poznatiji: Kladenac u Livadama, u Oskoruši, na Ridu, u Selu, u Rupi, Kladenac „kide vrbu“, u Selimištu, u Jabučini, u „Malo Jasiče“, Kurvarić i dr. Ti kladenci ne presušuju.
Sa severne strane selo je zaklonjeno vencem Lisca, koji se pruža između Mijakovačke i Tumbanske Reke, Ipak, u njemu je hladnije u odnosu na deo Golemog Sela, koji je ispod Mijakovca. Prvi sneg, koji padne u Poljanici, zahvata ovo selo, kao i obližnja sela Kruševu Glavi i Strešak, bar nedelju dana ranije u odnosu na ostala sela. Najviše duvaju vetrovi u selu; jug,koji – kažu – i ovce „obalja“ i istok, koji duve („tera“) niz dolinu.
Zemlje i šume.
Njive su oko kuća a i dalje na mestima zvanim: Gornji Rid, Rosulja, Jaseiče, Selište, Preka Njiva, Lešanska Njiva, Aljavi Kum, Đurka, Kovandžiska Njiva, Gluvača, Sovje, Kitice, Oskoruša, Makovi, Ljutež, Ogorelica, Turska Ornica, Ključ, Gabar, Papratljivica, Kopotine, Košarište i dr. Na ovim mestima, osim njiva ima i livada.
Paše za stoku meštani imaju dovoljno. Ostala im je od predaka i veći deo nje su podelili, kao: Polom, Preke Lavine, Poležak, Košarište, Čašku i Mili Lom. Zajednička paša je na mestima: Zarbine, Žežnica, Mrtvica, Široki Put i Ređan Put. Na tim mestima imaju i zajedničkku šumu.
Šume ima dovoljano oko sela i u neporednoj blizini kuća, tako da su njive i livade van sela samo mestimično dok je ostalo zemljište pod šumom, naročito u dolini Mijakovačke Reke i doline njenih pritoka. Osim toga šume ima i na mestima: Berinski Kamen, Gornov Do, Ornička, Rosulja, Kamenita Čuka, Goleni Čukar, Todora i dr. Najviše je blagunove, cerove i gorunove a manje bukove, kunove, jasikove i grabove šume.
Tip sela.
I ovo selo je na početku bilo zbijenog tipa. Prvih pet kuća bilo je na mestu, za koje meštani vele „selo kide orasi“. Ono je na levoj strani doline Jasičeta, čiji potok utiče u Mijakovačku Reku sa desne strane. Tu je i najbolji kladenac u selu. Odatle su se stanovnici premstili na današnja mesta; gde je ko napravio „baštinu“, tu se iselio; samo je jedan ostao u „selu“, gde i danas živi.
Danas je selo razbijenog tipa, malo je u njemu pravih mahala, mada se može izdvojiti Leščanska Mala i ispod nje Livadska, dok se oni čije su kuće pored reke zovu se Rekari. Glavni put ide gornjom ivicom sela i neke su kuće pored tog puta. U selu nema grupa kuća, jer su se mnogi izdeljeni zadrugari iselili u obližnja, bivša arnautska, sela.
U selu ima 20 kuća.
Kolibe i trla.
Van kuća ima oko 10 trla sa po jednom kolibom a na mestima zvanim: Ključ, Selište, Turska Ornica, Gabar i dr. Udaljena suod kuća od pola sata do jedna sat hoda.
Starine u selu.
Na mestima zvanim Lazine, Čukar i Gabar meštani pričaju da su tamo „stara grobja“, koja smatraju, da su bila „latinska“. Danas nema osobitoh ostataka, mesta su obrasla u šiblje ili travu, samo se vidi pobijen „divji“ kamen.
Sa desne strane Mijakovačke Reke, ispod Mijakovačke šume, postoji Selište; tu su sada njive, po kojima se iskopavaju oruđa i nalaze „konjska železa“.
Na mestu Selimištu nalazili su „kantare“, raonike, srpove i dr, što je ostalo od stanovnika pre današnjih. Na mestu Polomu nalazi se Duvarište, slogove, stara gumna, ćeramidine i dr. I to msto je uraslo u šiblje.
Poreklo stanovništva.
-Crcinci, Aranđelovdan, su najstarija porodica u selu, čiji je predak – čukunded – Stojko prvi naselio u Mijakovcu, gde je tada bio „sve sam šib“ – šuma. On se doselio iz sela Kacapuna u Vinogošu. Kod njih se posinio Disa iz Tumbe – od porodice Šarkovaca, od koga danas vode poreklo:
-Ristinci (Šarkovci), slave Aranđelovdan.
-Petrovići ili Dupljanci, Aranđelovdan, čiji se predak Petar doselio iz Streška – porodica Ranutovci, na poziv Crcinaca. Majka im je bila iz Dubljana, te ih zbog toga zovu Dupljanci.
-Jovanovići (Rečperci ili Desivojci), Nikoljdan, su iz sela Desivojca. Njihovog pretka Jovu pozvali su Crcinci i Petrovići.
-Lazarevići ili Kaluđerčani, Aranđelovdan, su poreklom iz Kaluđerca – Klisura, odakle im je predak Neša pobegao sa porodicom od Arnauta.
-Doganci su iz Krušev Glave od porodice Boškovića, odakle im je došao praded (čoveku od 60 godina). Žena mu je bila iz doganske porodice u Golemom Selu, te ih zovu Doganicma. Ne kaže se koju slavu slave.
-Gmitrovci ili Rdovčani, Nikoljdan, su iz Rdova u Vinogošu, odakle im se doselio predak Gmitar pre 100 godina.
Seoska slava je Lazarevdan.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)