Poreklo stanovništva sela Sikirje (po knjizi Sekirje), Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo selo je pod Oblikom, u izvorištu Sekirske Reke. Strane dolina reke i njenih pritoka su prostrane i većim delom obrađene. Kuća ima po stranama dolina i po kosi sa desne strane Sekirske Reke; ta je kosa većim delom zaravnjena. Istoga je položaja kao Kruševa Glava i Strešak. Mala Rekari nalazi se sa obe strane Sekirske Reke. Gornja Mala je u produžetku Rekara sa obe strane potoka Sailove Doline, koji je desna pritočica Sekirske Reke. Taj potok polazi sa Bele Vode, teče pored Bačevišta, koji je sa leve strane i zatim protiče kroz selište.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa potoka i kladenaca a u selu postoji i jedan bunar. Poznati su kladenci: Izvorje (5-6 kladenaca), Igrište, Tatarski Kladenac, Bela Voda, Arnautski Kladenac, Nikolin Kladenac i dr. Neki od pomenuti kladenaca su daleko od kuća.
Zemlje i šume.
Njive sa livadama i zabranima ima oko kuća a poglavito na mestima zvanim: Dulan, Rupište, Turski Dol, Golemo Drvo, Jezerine, Dunje, Zadelje, Karadžina Livada, Cvetanovo Njivče, Drum, Katunište, Širokaica, Trstena, Virovi, Ržište, Mladike, Orasi, Mrtvica, Jasenje, Kunje, Deja, Gabar, Sekirna Glava, Voćnjak, Popove Livaade, Kovačevac i dr.
Paše (zajedničke) ima na mestima zvanim: Virovi, Sikirske Kućetine i Širokvica. Kao seosku zajednicu meštani smatraju Oblik i Uši, ukoliko su prema Sikirju, ali im to država osporava.
Tip sela.
Ovo je selo razbijenog tipa, podeljeno u dve male; Rekare i Gornju Malu. Odvaja ih obično obrađeno zemljište. Razdaljina je oko 100 koraka.
Kuće i ma(ha)lama su međusobno udaljene – kako gde; negde 150-200 koraka a negde i više. Uz to ima i grupa kuća po porodicama, gde ih razdvaja put ili obična ograda, udaljene i po 30-40 koraka.
U selu ima oko 60 kuća.
U Gornjoj Mali žive ove porodice: Radošljevci, Baba-Anđini, Deda-Petkovci; Đurkovčani ili Spasini, Ilići; Liškovci ili Stevanovići; Šopci ili Mijajlovci; Marinkovci, Rašinci i Kljocarci ili Stošići.
U Rekaru su ove porodice: Desivojčani ili Pavlovići, Kljocarci i Radošljevci ili Radoslavci.
Starine u selu.
Ispod sela blizu kuća porodice Mijajlovića postoji staro selište. Tu su danas njive, a do njega je i „grobje od džidovije“, na kome nema nikakvih ostataka. Kada je postojalo selo na tom mestu postojala je i crkva, od koje su danas ostale samo duvarine.
Novo selište je sa desne strane Sekirske Reke ispod poslednjih kuća (rašinskih) i mali Rekama. Du se danas nalaze stara „drvja“, orasi i druge voćke. Tu ima duvarina nekadašnje crkve. Kada je Sikirje bilo na okupu, kuće su bile na tom selištu. Odatle su se stanovnici preselili na imanja, gde su im danas kuće.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
O prvom zasnivanju ovog sela ne zna se ništa. Od današnjih stanovnika najstariji su, po redosledu doseljavanja;
-Milošljevci od kojih su i;
-Stojanovići zvani i Sapilovci. Priča se da je njihov predak Milosav, koji se doselio iz Gradnje, udario prvi kolac u selu. Ima ih svega dve kuće. Slave Nikoljdan.
-Radošljevci, Aranđelovdan, su starinom sa Kosova, a ovde je prešao praded čoveku od 50 godina iz sela Drenovca.
-Ćurkovčani ili Stojkovići (Stanko i Novko), Todorovići (Živko), Spasići (Petar i Rista), Ilići (Dimitrije), Antići (Đorđe) i Stošići (Blagoje). Njihovi preci su dobegli zbog turskog zuluma iz sela Ćurkovice (Pčinjski srez). Slave Savindan*.
*Ovu slavu, po predanju, počeli su da slave nakon što su se uoči Sv. Save spasli od nekog zuluma.
-Stankovići („Deda-Stankovi“ ili „Kljocarci“) ili Stošići (Dimitrije, Stanko i Đorđe) i Pešići (Đorđe, Mladen, Stoilko, Milisav i dr). Njihovi preci su iz Ramne Reke u Vinogošu. Slave Aranđelovdan i Nikoljdan.
-Liškovi (zvani „Kalasurci“), od kojih su Stevanović Stanko i Mijajlovići (Stojan, Petko, Manasije i Ilija). Oni su iz Biljanice, odakle su ih oterali Arnauti. Slave Aranđelovdan.
-Šopci (Janja Milošević, Nikola Antić, Kosta i Mika Anđelković i dr.) su starinom iz Krive Feje. Najpre su se naselili u Pljačkovici, odatle u Biljanicu odakle su došli u ovo selo. Pravo ima je prezime;
-Mijajlovci i Marinkovci, slave Nikoljdan.
-Desivojčani (Rista Pavlović, Antanas Stošić, Dimitrije Stošić i Ilići – Jova i Đorđe) su iz Desivojca. Preci su im došli pre 100 godina zbog siromaštva. Slave Aranđelovdan.
-Rašinci su kao i Mladenovci (Jova Marković i Mladen Nikolić) su iz Drenovca, od iste porodice Pelifanaca, koji su stara porodica u Drenovcu. Slave Aranđelovdan i Nikoljdan.
Posle ovih niko se nije doseljavao uovo selo a ima ih odseljenih u raznim selima po Klisuri.
Seoska slava („krste“) je posel Duhova, Petak u Belu Nedelju.
*
Poreklo stanovništva zaseoka-mahale Drezgovica u sastavu sela Sikirje
Položaj zaseoka.
Drezgovica je na obema stranama Drezgovačke Doline, čiji potok sa desne strane utiče u Veternicu.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa kladenaca, od kojih je poznat Šošoran. Sa leve strane Drezgovačkog Potoka postoji izvor Lekovita Voda, koja leči od rana.
Zemlje i šume.
Njiva i šume ima po Ridu (drezgovačkom), Lekočevcu i na drugim mestima.
Paša (utrina) se zove Šošoran.
Tip naselja.
Drezgovica je razbijenog tipa. Smatra se kao mala sela Sikirja, od kojega je udaljena pola sata hoda. U tursko doba je smatrana kao zasebno selo.
Prezimena stanovnika su: Soilkovići („Pedonjci“), Pendžindži, Šopci, Deda-Jovini („Kreštinci“).
U Drezgovici ima 10 kuća.
Postanak naselja i poreklo stanovništva.
Za vreme Turaka Drezgovica je bilo selo jednog gospodara*, a stanovnici su bili čivčije („kovandžije“).
*Taj gospodar je držao i Dobrejance i još neka druga sela. Kada su se nastanili Arnauti u Dobrejancu on je, vele, to selo prodao Arnautima.
-Stoilkovići (Brkinci), Aranđelovdan, su poreklom iz Gradnje, odakle im se doselio deda iz ramčanske porodice. Ovde ih zovu Brkinci.
-Šopci, Nikoljdan, su iz Sikirja, od porodice istog prezimena. Ovde ih ima samo jedna kuća – Đorđa Miloševića Šop („Kuša“).
-Deda-Jovini su vodili poreklo od dovodca u Stoilkoviće. Više ih nema – iselili su se.
-Pendžinci (Ilija i Kosta), Nikoljdan, su iz Sikirja od porodice Milosava.
-Rašić (Ilija) je iz Sikirja, od rašinske porodice, kao i;
-Nikolić Kosta.
Krste se na Mali Spasovdan.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)