Poreklo prezimena, selo Donje Trebešinje (Vranje)

31. maja 2016.

komentara: 1

Poreklo stanovništva sela Donje Trebešinje, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Donje-Trebesinje
Hram Sv. ahangela Gavrila u Donjem Trebešinju

Položaj sela.

Selo se nalazi sa obe strane Trebešinjske Reke. Veći deo sela je u prisoju, na desnoj strani reke; samo je jedna mala na suprotnoj, levoj strani. Zemlja na kojoj su kuće je ilovača („smolnica“). Kada reka nadođe, za  vreme velikih kiša, plavi samo polja, jer kuće nisu blizu reke, te ih ona ne može plaviti. Šume nema u blizini sela; drva donose iz okolnih mesta, koja su od sela udaljena jedan sat hoda.

Vode.

Kladenaca ima dosta, svi su pored reke i obično n narastu, kada reka nadođe.  Meštani koriste vodu za piće sa tih kladenaca i iz bunara, kojih u selu ima dosta.

Tip sela.

Selo jepodeljeno na ove male: Juručku ( u kojoj je 12 kuća), Kobansku (11), Tegarsku (14), Veselinsku (14), Bošnjačku (8), Grujinsku (8), Jančevčansku (18), Vučkovsku (12), Ćainsku (31) i Dingarsku Malu. Male su međusobno udaljene od 150-200 metara; jedino je Dingarska Mala rekom odvojena od ostalih. Kuće su u malama zbijene, ali nisu ušorene. Ranije je zadruga bilo dosta, sada su ređe; najveće zadruge u selu broje od 20 do 25 ukućana.

Starine u selu.

Na jedan kilometar daleko od sela nalazi se Selište, za koje se priča da je tu nekada bilo selo, pa se odatle, zbog čume, raselilo i premestilo na istok, gde je tada bilo šume i lugova.

Ime selu.

Selo je, kako pričaju, dobilo ime na ovaj način: nekada je u Gornjem Trebešinju postojao manastir Sv. Arhanđela Gavrila, čije se razvaline i danas nalaze; za vreme prazničkih dana meštani su išli – u to doba, kada je manastir postojao – i trebili žito, grah i drugo, te je zbog toga, vele, i selo dobilo ime Trebešinje.

Male su nazvane po prezimenima porodica koje u njima stanuju. Tegarska mala ranije se zvala Ćurčijska zbog nekog ćurčije, koji se prvi doselio u Donje Trebešinje iz Surdula. Kobanska Mala nazvana po tome, što jedan od njenih stanovnika nije umeo reći taban nego „koban“; njega prozovu „Koban“, potom celu porodicu a docnije i malu.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

-Jančevčanci, Aranđelovdan, su najstariji rod u selu, jer su se najpre doselili u selo – Jančevčansku Malu. Njihovom pretku, osnivaču roda, bilo je ime Janče.

-Bošnjaci, Aranđelovdan, su se doselili iz Bosne.

-Veselinsci i Vučkovci, Nikoljdan, su se doselili iz Vučitrna.

-Džoganci i Durini, Aranđelovdan,  su se doselili iz Oguta (selo u Vranjskoj Pčinji u selivu Vradara).

-Tegarci i Kobanci, Aranđelovdan, su se doselili iz Surdula.

-Juručci, Aranđelovdan i Nikoljdan, iz Juručke Male su se doselili iz Ljuteža (u Masuričkom srezu).

Na istočnom kraju sela postoji Ciganska Mala u kojoj žive:

-Đorgovci, vere istočno-oravoslavne a govore srpski, retko kad ciganski, jer ga i ne znaju dobro. Priča e, da su se doselili iz unutrašnjosti Srbije. Došao je sa porodicom neki Đorgo, te su se, vele, po njemu nazvali Đorgovcima. Mahom su svirači. Samo u jednoj porodici, pored svirača, ima i kovača.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (1)

Odgovorite

Jedan komentar

  1. Boža Marković

    U Donjem Trebešinje je bila familija Karanfilović, a to prezime se sreće u Bujanovcu i Karavukovo, gde su raseljeni kolonisti. Od Karanfilović su Milan, oženjen Krstanom, iz Gornjeg Trebešinje, iz porodice u kojoj je bio njen brat Đorđe, sveštenik i učitelj. Oni su imali Olgu, udatu u Nesvrti u familiju Stefanović- Anđelković- Marković, koji su zvani Terzijini i Vučkovci, Persida udata za Jelenka Milovanovića, Vladimir poginuo na Sremskom frontu, Janka udata za Danču Damjanovića u Vranju, Stanika udata u Tibuždu za Božidara Jovanovića, Radivoje, direktor Kudeljare Vr. Banja, žena Slavica, iz Predejana, Atojadin- Dine, radio u SUP Beograd, Zagorka udata u Svilajncu za Predraga Markovića. Prezime Karanfilović nije u popisu prezimena Porekla.