Порекло презимена, село Љубатовица (Бела Паланка)

19. април 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Љубатовица, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи у долини Љубатовачког Потока, на гулијанско-рињском ободу котлине, и на споју котлинског дна и обода, на месту где у дно котлине улази Поток. Најнижи, котлински крајеви насеља, су у алувјалоној равни Нишаве на месту Прудишту, испод пиротског друма, и на нишавским десним терасама, на заравни Делу, између косе Рудине и Скокаца. Средњи крајеви села су на обема долинским странама Љубатовачког Потока, на простору дужине од 1,5 километра, у ерозионим проширењима посталим на осталим местима, где на уздужну долину Потока избијају бочне долинице; један од ових крајева Љубатовицее је у дубодолини Трновика; између падина Јосимовице и Тупанара. Горњи највиши крај овог веома издуженог и разбијеног села, лежи у долинском проширењу Потока на стецишту неколико околних јаруга; на западу проширење уоквирује Тупанар, до потока Заједнице, а затим падине Гајбуџе и Церовика, растављене долином Костењака, а на истоку: коса Песак, Големи Дел и Гробље.

Воде.

Љубатовица се снабдева водом са бунара, чесама и извора. Највиши бунари у Доњем Крају дубоки су 5-10 метара. У селу су две чесме; једна је у Средњој мали а друга у Доњем Крају. Главни извори у насељу су: „Извор код Цолиних“ и  „Извор код Кодиних“; шопури (извори цурци) су: Ћиворово Шопур и Трновик. Извори у атару су су: Лалковица, Падина, Црквица,  и Пакљин Дол. Стока се поји водом из сеоских потока спроведеним у корито „код Кшине Чесме“ у Срењој Мали; Доњи Крај поји стоку на Нишави. У зиму, када заледи Љубатовачки Поток, цело село напаја стоку на Нишави.

Границе атара, земље и шуме.

Атар Љубатовице на истоку, са селом Сињцем, почев од Нишаве, граничи са косама и подовима: Расовцем, Ћелепошом, Церовом Пољаном, Густом Шумом, Литкаловицом, Големим Делом („рид“) и Зајином Падином, на којој је тромеђа: Љубатовица, Осмакова и Горње Гламе. На северу, са Осмаковом, међа је на теменима брда: Костењаку и Церовику и на падини Ждребану. На западу, граница атара је повучена по брдским косама: Гламски Дел, Кузмановица и Рудиње – са Доњом Гламом; Котлина и Бањица  – са Клењем. На југу, у алувијалној равни Нишаве, међа атара, са Клисуром, је на Острву, а са Чифликом на местима: Луковиње и Ђерин Врбак.

Топографска имена за обрадиве површине у Горњем Пољу су: Ђерино, Горње Ливађе, Средње Ливађе, Луковиње – све у алувијалној равни Нишаве. У Доњем Пољу: Врљиброд, Русалија, Тишак, Острво – у алувијалоној равни Нишаве, Њиве код Вира и Бањица. Главне шуме су на Ждребану, северно од села, а по околним брдима су издвојена „браништа“. Утрина обухвата потес Камен према селу Клењу.

Тип села.

Насеље је разбијеног типа. Котлинско-пољски крајеви Љубатовице називају се Доњокрајска Мала; ову Малу, у којој се сада село развија, чине издвојене групе кућа у алувијалној равни и на Нишавским Терасама. У равни су куће: Узуноваца, Мујинске, Андрејинске и Динине, а на терасама дела куће Лућинаца. У долини Потока, идући од доњег тока ка изворишту, најпре се наилази на Кшинске куће, које су на обема долинским странама. На ушћу Пакљанског Дола у Љубатовачки Поток са његове десне стране налазе се куће Анђеловаца, а на Црквици источно изнад сеоског пута групе кућа Чучуковске и Кшинске фамилије. Северно од Пакљин Дола испод чуке Јосимовице у Долини Потока, испод сеоског пута, налазе се Ђуклинове и Смуђине куће. На Гмитровом селишту су куће Гмитроваца а западно од сеоског пута на Мушиним Врвинама, Вучинске куће. У дубодолини Трновика изместиле су се куће Стојићеваца. Између Ћивуровска Падине и Тупанара са леве стране сеоског пута лежи збијени крај села у Средњој Мали, коју чине куће Ћивуровске,Ћићуковске и Дунђеровске фамилије. Средња Мала се завршава Андрејинским и Мујинским кућама. На Средњу Малу се наставља Прекрсје а потом настаје Горња Мала. Ови су крајеви збијени и нижу се око пута поред Потока. У Прекрсју је и Средсело са школом и сеоском задругом. Преко Потока у подножју Тупанара је Чучуковска Мала а на крају села је Цолинска Мала.

Старине у селу.

И на насељеном делу Љубатовице, када се копају темељи за куће, наилази се на римске опеке, али се на значајније остатке материјалне културе није наилазило. У атару села „откопана су два црквишта“: Манастир Св. Богородице, испод села и, 1917. године, црква Св. Јована Биљобера, како се назива и манастир Св. Арханђела, изнад села. Оба црквишта су ограђена и над њима подигнуте привремене зграде. И црквиште и манастириште мештани данас поштују. На месту Русалија, поред пута за Белу Паланку, има остатака неког гробља. Становништво верује, да је ту било неко старо насеље, које се такође звало Русалија.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Узуновици (Ранђеловићи, Савићи и Јеленковићи), Мратиндан.

-Бунинци (Николићи и Ђунићи), Јовањдан.

-Качинци (Петровићи), Јовањдан.

-Опанчаревци (Игњатовићи и Ћирићи), Св.Ђорђе. Димитрије – 62 године, Јован, Ћира, Василије – умро од „чуме“ 1838. године и Цветко.

-Јонинци (Голубовићи), Св. Ђорђе. Видојко, Младен и Јока. Јока се био одселио у Књажевац, где је живео извесно време, па се поново вратио у Љубатовицу.

-Кшинци (Ћирићи и Манићи), Никољдан.

-Здравковци (Динићи), Никољдан.

-Кодинци (Голубовићи), Никољдан.

-Чољековци (Анђелковићи и Ђорђевићи), Митровдан.

-Мујинци (Божићи и Петровићи), Никољдан. Има их одсељених у Каравуково код Оџака у Бачкој.

-Смуђинци (Живићи), Аранђеловдан.

-Ђулкиновци (Младеновићи и Јовановићи), Аранђеловдан.

-Цолинци (Јефремовићи и Цветковићи), Аранђеловдан.

Досељеници су:

-Ђуринци, Св. Врачи, су из околине Књажевца у првој половини XVIII века. Доселио се Ђура као сеоски говедар; од села добио земљиште „колико је могао да искрчи“. По њему је тај потес, који је искрчио назван Ђурина Падина. Ту свих тринаест породица овог разгранатог рода, који данас ступају у међусобне брачне заједнице, имају своја имања. Ђура је имао три сина, које је изродио у Љубатовици: Стању, Павола и Јована. Од њих су настала три огранка рода Ђуринци.

-Стањинци-Ђуринци (Голубовићи, Ћирићи, Филиповићи и Крстићи). Никола – 77  година, Китан, Голуб, Ђорго, Цветко, Стања и Ђура;

-Павлоци-Ђуринци (Вучићи, Манићи, Живићи и Спасићи). Крста – 57 година, Јоса, Вуча, Младен, Голуб, Павол и Ђура;

-Јовановци-Ђуринци (Пејићи, Костићи, Николићи, Ранђеловићи и Петровићи). Јосиф – 75 година, Вуча, Пеја, Јован и Ђура. Овом роду припадају:

-Анђелковићи и Ристићи, пореклом од Веселина из Пајежа, који је био призећен и:

-Антићи – од Гојка из Пајежа, призета. Ранко – 45 година, Таса, Анта и Гојко.

-Андрејинци (Андрејићи, Спасићи), Јовањдан и Св. Ђорђе, су из Шестигбара, досељени  турско доба. Дошао је Андреја као слуга, а доцније се призетио. Јеленко – 60 година, Мина, Ћира и Андреја. Спасић Тофил, 35 година, дошаи из Ћуштице као приводњак, задржао славу и презиме. Има их у Ћифлику.

-Мујинци-Тошићи, Јовањдан, су из Осмакова, досељени непосредно иза 1877. године. Мица доведен као посинак.

-Вучинци (Костићи и Ђорђевићи), Алимпијевдан, су из Базовика, досељени у турско доба. Дошао Вуча као посинак. Стојан – 72 године, Јован, Коста и Вуча.

-Веселиновци (Анђелковићи), Аранђеловдан. Дошао Веселин пре 60 година из Пајежа као призет у кућу Манића. Има их одсељених у село Дероње код Оџака у Бачкој.

Село има своје гробље. Поједини родови имају своје засебне парцеле у гробљу.

Сеоска преслава је Ђурђевдан.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.