Порекло презимена, село Лесковик (Бела Паланка)

19. априла 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Лесковик, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи на темену благо нагнутом, северозападу окренутом, одсеку Нишавске терасе од 50-60 метара. Ту је терасу, на западу, просекла долина Кладанчина, која се спушта са Маћиног Трапа – највише Нишавске терасе, од 200 (460) метара. Најивше куће насеља узлазе са горње ивице терасе, на којој је село, на доње, најниже падине Маћиног Трапа.

Воде.

Мештани се водом служе са Сеоске Чесме, извора и пет бунара дубоких од 13 до 30 метара. Два бунара дубока 20 метара потуно су пресушила. Извори у атару су: Лесковац, Габрин Лештак и Кладанчина.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара повучене су на местима: Нишава, Долчак, Ограња и Плочар – са Долцем; Кладанчина, Ливађе, Нерезина, Раскрсје и Левчица – са Лаништем; Лесковац, Тупанар, Граница, Распутиње, Маћин Трап и Ровина – са Тамњаником.

Топографски називи обрадивих површина су: Ровина, Долчак, Ограња, Кладанчина, Маћин Трап, Ливађе, Распутиња, Граница, Лесковац и Јеребичко Трње. Утрина је на местима: Орница, Раскрсје, Левчица и Браниште. Шуме обухватају: Тупанар, Крљино Браниште, Нерезину, Губерачу и Њивче.

Тип села.

Село је збијеног типа, али има нешто резређене куће и ивичним деловима. Разликују се ови крајеви: Рашчинци, Крљинци и Средсело.

Старине у селу.

У потесу Ливађе налазе се делимично одржане земунице. Мештани сматрају да земунице потичу од неког ранијег насеља, које је било на том месту. Насеље има оброк Св. Николе, које је село подигло 1900. године.

Порекло становништва.

Досељеници су:

-Петковци први (Петковићи), Стевањдан, су из Пасјаче код Ниша. Населио их „спаија Шаћир“.

-Милошевци (Милошевићи), Никољдан, су из Долца, Населио их, као и Петковце, „спаија Шаћир“.

-Петковци други (Петковићи и Живковићи), Аранђеловдан, су из Горњег Риња. Дошао Петко као слуга код Рајковаца „у турско доба“.

-Рајковци (Рајковићи), Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Има их одсељених у Равни Сол.

-Тричковци (Тричковићи), Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

Село има своје гробље.

Сеоска преслава и заветина је Св. Никола.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.