Порекло презимена, село Доњи Рињ (Бела Паланка)

11. априла 2016.

коментара: 0

Порекло становништва насеља и села Доњи Рињ, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи у овалној Доњорињској дубодолини, затвореној околним висовима које раздвајају долинице са стециштем у дну дубодолине. На северу, изнад насеља, уздиже се вис Орански Врх (837 м) под доњом ивицом више крашке површи, просечно високе 1000 метара (Јаворски Ћићер, Ћитка), а на југоистоку крашки хум Бобовиње, кога од Ћитке, на истоку, раздваја долина Раћиног Потока. На северозападу, село уоквирује хум Стража; између Страже и Оранскох Врха усечена је уска долина Орана, која потиче од истоименог крашког извора. На западу, насеље надкриљује крашки плато Забела, одвојен од Страже падином Вучје Ђуке. Дубодолина са селом у њој, на југу је отворена потоком Саставци. Доњи Рињ је колским путем, изграђеним долином потока Саставци и подножјем Ждрела, саобраћајно је повезан са селом Моклиштем, на југу, а наставком тога пута, падином Вучје Буке, на северу, са суседним Горњим Рињем.

Воде.

Мештани се снабдевају водом са сеоске чесме која је на месту Градиње. Главни извори у атару су: Орана, Јавор и Базовик, на којима се и стока напаја. Са неколико бунара око сеоских кућа, вода се користи само за наводњавање башти.

Границе атара, земље и шуме.

Граница атара, на западу, је на местима: Бачевац, тромеђа Горњег Риња, Доњег Риња и Дражева, и Вучјој Буки; на северу, она је на Марковој Падини, Маленици у Бучју до Лановог Прутја, тромеђе Козје, Горњег и Доњег Риња. На истоку, међа се протеже од Брајилнице на Влашки Дол и Којину Пресуку, тромеђе: Доње Гламе, Доњег Риња и Моклишта; на југу, синор је обележен од Јајине Дувке преко Страња на Лалићеву Ливаду, Врли Кићер, Црно Трње, средином Длге Валоге, Вр’а и Врљи Камена до Голубове Дувке, тромеђе: Дражева, Моклишта и Доњег Риња; одатле границе атара се наставља преко Саставака и Потока на Бачевац.

Обрадиве површине су у потесима: Орниће до Базовика, на истоку, и Надсело, на северу. Ливаде су у осталом делу Орнића. Утрина се шикаром и забранима обухвата потес Бучја.

Тип села.

Доњи Рињ је насеље разређеног типа; састоји се из три сеоска краја: Никсине Мале, која лежи на коси Забела и доњим делом се спушта у дно дубодолине са 17 кућа, Мишинске Мале, која чини средишњи крај насеља и у којој је Средсело са 10 кућа и Кракорске Мале, у подножју Оранског Врха и Јаворског Ћићера са 8 кућа. У Никсинској Мали куће су знатно проређене, док су у осталим двема махалама нешто збијеније, поглавито у Кракорској Мали. Сва три, потпуно одвојена сеоска краја, припадају искључиво једном роду-

Порекло становништва.

Досељеници су:

-Никсинци (Игићи, Живковићи, Голубовићи, Мишићи, Младеновићи, Николићи, Ристићи и Ђорђевићи), Никољдан, су из Каменице код Димитровграда. Ђорђевићи броје 4 појасева: Димитрије (53 године), Петар, Младен и Ђорго. Мишића и Живковића има одсељених у Белу Паланку и село Дероње у Бачкој.

-Мишинци ((Младеновићи, Цветковићи, Ранђеловићи, Јовановићи и Петровићи), Митровдан, су из Периша. Ранђеловићи броје пет појасева: Ранко (43 године), Милан, Величко, Ранђел и Жива. Младеновића има одсељених у Пожаревац и селу Дероње у Бачкој, колонизовани 1946. године, а Цветковића у Белој Паланци.

-Кракорци (Пенићи, Стефановићи, Ћирићи и Војиновићи), Никољдан. Су из Периша. Стефановићи броје пет појасева: Живојин (57 година), Лазар, Стеван, Никола и Тодор. Ћирића има одсељених у Белој Паланци а Пенића у Горњем Милановцу.

-Пецинци (Митићи), су најстарији род у селу али се не зна место одакле су досељени.

Село има своје гробље.

Сеоска преслава је Св. Никола а заветина Св. Власи се светкује да би стока била здрава.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.