Порекло презимена, село Дражево (Бела Паланка)

11. априла 2016.

коментара: 0

Порекло становништва насеља и села Дражево, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи на додиру неогеног побрђа и крајњих јужних кречњачких падина рињске површи, које се спуштају са одсека Градца (893 м) и Височице (770 м). Дражево је топографски локализовано ивицом „ридова“: Варвишта, Живковог Појатишта и Војине Падине, између долинице Лешке Падине, на западу и Котлине, на истоку. Лежећи на геолошкој и морфолошкој граници. Село је и на додиру различитих привредно-географских зона: неогеног језерског побрђа озираћеног ораницама и кречњачких падина залеђа обраслих шумом и шикаром, у којој се налазе сточарске појате.

Воде.

Мештани се служе водом са бунара дубоких од 8 до 20 метара. У селу има 10 бунара, од којих само 4 имају довољно воде. У средишту насеља је сеоски бунар, дубок 8 метара, са изграђеним коритастим појилима за стоку. Стока се напаја водом и на Нишави. Дражево, као Горњи и Доњи Рињ, осећа оскудицу у води.

Граница атара, земље и шуме.

Граница атара, на северу, од Бачевца и места Најдина Дувка, тромеђе Горњег, Доњег Риња и Дражева, повуучена је на Костол, Градац, Орејчић, Остру Чуку и Плочу, тромеђу: Горњег Риња, Вран Дола и Дражева. На западу, од Плоче атар је омеђен да Дубју, Илијина Њивица, Максим Камену, Дрочинцу, Голом Брду, Точилима и Шупљем Камену, на тромеђи; Шпаја, Вргудинца, Моклишта и Дражева, а одатле досеже до Нишаве. На југу, од Нишаве (Шупљи Камен), међа је повучена на Садовицу, а затим преко Кобилаша; на истоку синор чини: Бара, Дувке, Стрижеви Кланци, Поток и потоком до места Саставци. Одакле избија на Најдину Дувку.

Топографска имена за обрадиве површине су: Топила, Дрење, Провалија, Барје, Чешма, Прогон, Чокин Дел, Забел, Селиште, Теречина Падина и Дрочина. Ливаде су на местима: Провалија и Барје. Шумски забрани су у потесима: Чокин Дел, Курјачки Камен, Горевина, Лешка Падина и Врла Страна. Утрина обухвата: Костол, Висучицу, Калуђерицу, Орејчић, Ошину Главу, Илијну Њивицу и Ковачеву Њиву.

Тип села.

Насеље је збијеног типа. Куће су у хоризонталном низу поређане око сеоског пута који спаја Дражево са Вран Долом, на једној, и Моклиштем на другој страни. Разликују се, од истока ка западу, следећи крајеви: Нешинска Мала, Штрапинска Мала, Живковска Мала, Ђорговска Мала, I Врбарска Мала Ђидарска Мала, Тошинска Мала и II Врбарска Мала. Као раселица села, у правцу Моклишта, постала је Градиштанска Мала од 5 кућа.

Старине у селу.

У близини села откопани су остаци негдашње цркве Св. Тодора, на месту Црквиште. Ту је подигнут Крст, а насеље је Св. Тодора примило као сеоску преславу.

Порекло становништва.

Старинци су:

Нешинци (Живковићи, Младеновићи, Нешићи и Вучковићи), Аранђеловдан.

Родови броје ове појасеве: Живковићи: Ига (80 година), Милутин, Живко, Никола и Неша. Младеновићи: Александар (38 година), Коца, Младен, Риста и Неша. Вучковићи: Ранко (43 године), Таса, Вучко, Риста и Неша. Нешићи: Стамен (63 године), Матеја, Риста и Неша.

-Живковци (Живковићи и Ђорђевићи), Аранђеловдан. Род броји 4 појасева: Богдан (52 године), Алекса, Ђорђе и Живко.

-Ђорговци (Станојевићи и Ранђеловићи), Митровдан. У роду се зна 4 појасева: Пенча (75 година), Радивој, Ранђел и Ђорго.

-Штрапинци (Митровићи, Младеновићи, Милошевићи и Вељковићи), Никољдан. Милошевић Љубо дошао је као призет из Горњег Риња 1927. године, примио женину славу а задржао презиме. Вељковићи су од Петра, који је доведен из Мокре а пореклом је из Великог Крчмара. Од овог рода има одсељених у Нишу.

Досељеници су:

-Тошинци (Тошићи, Анђелковићи, Младеновићи), Пејчиндан и Јовањдан. Тоша, коме је умрла жена од „чуме“ 1802. године отишао је у село Базовик код своје ћерке, тамо удате, јер није имао друге деце. У Базовику је оженио удовицу из Козја која је довела петоро деце. Тоша је децу, која по оцу славе Пајчиндан и по њему Јовањдан, посинио; она су примила његово презиме, осим најстаријег Анђелка од кога су Анђелковићи. Младеновићи су од Младена, сина Тошине кћери. Тошића има одсељених у Белу Паланку.

-Таушанци (Ранђеловићи), Митрвдан, су из Периша. Ранђел (Владимир – 60 година, Спаса и Ранђел) је побегао из Периша, који је био у Србији у Дражево, које је припадало Турској због прељубе. Од овог рода има одсељених у Ниш.

-Градиштани (Ђорђевићи), Св. Ђорђе, су из Градишта. Александар (70 година) доселио се и основао раселицу на имању своје мајке.

-Џидарци (Митићи), Никољдан, су из Моклишта. Дошао Давид (90 година) на имање своје жене која је била из Дражева од рода Врбарци.

Село има своје посебно гробље.

Сеоска преслава, као што је већ речено, је Св. Тодор а заветине су Велигдан (Васкрс) и Св. Духови.

 

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.