Срби у Бати (Мађарска) Reviewed by Momizat on . Бата (мађ. Százhalombatta) је сеоско насеље јужно од Будима. Срби су га почели насељавати у доба османлијске власти, а припадало је Паша-санџаку (Будиму). У XVI Бата (мађ. Százhalombatta) је сеоско насеље јужно од Будима. Срби су га почели насељавати у доба османлијске власти, а припадало је Паша-санџаку (Будиму). У XVI Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Бранко Тодоровић » Срби у Бати (Мађарска)

Срби у Бати (Мађарска)

Бата (мађ. Százhalombatta) је сеоско насеље јужно од Будима. Срби су га почели насељавати у доба османлијске власти, а припадало је Паша-санџаку (Будиму). У XVII веку постојала је у Бати мања православна богомоља, коју су опслуживали путујући калуђери и свештеници из будимског Табана. Изгледа да је насеље крајем XVII века опустело. За време Велике сеобе (1690) неколико српских породица зауставило се у Бати, која се од тада развија као српско место у Фејерској жупанији. Средином XVIII века било је 18 српских домова, са око сто житеља. Од тада, па током XIX века, бележи се сталан пораст српског живља. Године 1874. пописано је 328 православних, а 1867. године 368. У шематизму за 1896. годину забележена су 403 житеља српске народности. Стање се није изменило приликом пописа 1905. године, када је у Бати живело 411 православних. Ипак од тада почиње постепено осипање српског становништва. Томе су допринели асимилација, одлазак у градове и оптирање у Југославију после Првог светског рата.

Црква у Бати је подигнута (обновљена) око 1720. године, а била је посвећена Ваведељу Богородице. Садашња црква је саграђена око 1750. године и посвећена празнику Рођења Богородице. То је мања једнобродна грађевина полукружне апсиде. На западној страни лађе дозидан је нешто касније масиван торањ. Улазна врата испод торња имају камени оквир. Бочна крила црквене лађе носе камене барокне волуте, на које налаже по један камену крст уместо уобичајених веза. Унутрашњи простор цркве подељен је на три травеја засвођена крстатим сводовима.

Иконостасна преграда је марморирана, са позлаћеним дуборезним украсима обогаћеним стубићима и пиластрима са капителима у виду анђеоских глава. Иконе су сликане у другој половини XVIII века, али су крајем XIX века нестручно рестауриране, односно премазане. Иконостас је пренет из неке веће цркве, па је распоред икона условљен просторним могућностима ове цркве.

ИЗВОР: Динко Давидов, Горња земља, Београд, 2008, стр. 163

Попис Систематске комисије из 1715. године

Martinus Broncsics, Secula Nixits, Michael Popovics, Mati Radivics, Starecz Bose, Joannes Bugarin, Simon Petro, Palko Jovicsis, Szobota Erlohovics, Kazman Bugarin, Zari Bradovics, Petor Geglovacz, Osztoja Jovits, Jovan Dokispity, Todor Petrovics, Stivan Bradovics, Kemla Radasovit, Gabor Buzaris, Miltin Tukulya.

ИЗВОР: Az 1715. évi országos összeírás

Попис Систематске комисије из 1720. године

Radivol Maly, Secula Nixics, Joannes Tabanecz, Jovan Rossovecz, Stephan Bugarsics, Michael Popovics, Szobota Henokovics, Petrus Likics, Marcus Knalinyecz, Stephan Obradovics, Palko Jovicsics, Petor Molnár, Bozo Sztaracz, Milovany Lantovics, Simon Kőszegin, Secula Radoszoly, Zacharias Meszaros, Petrus Gaglovácz, Josephus Dokuszpita, Melchior Tarnicsay, Marcika Broncsics.

ИЗВОР: Az 1720. évi országos összeírás

Списак свештеника у Бати од 1777. године до данас

Манојло Поповић (1777-1800), Петар Миливојин (1800-1808), Давид Ковачевић (1808-1831), Аркадије Станковић (1831-1844), Павле Сибински (1844-1845), Јован Бољарић (1846-1850), Улисес Ерговић (1850-1853), Тимотеј Михалџић (1854-1859), Бранко Милић (1860-1864), Константин Гојковић (1864-1865), Симеон Степанац (1865-1875), Георгије Витомировић (1876-1877), Георгије Јанковић (1878-1884), Николај Ракић (1885-1892), Милош Милић (1892-1900), Димитрије Гајић (1900-1903), Георгије Јанковић (1902-), Јован Бешлић (1903-1906), Златоје Поповић (1906-1912), Корнелије Маргаритовић (1913-1325), Светозар Ластић (1925-1928), Константин Јорговић (1928-1931), Иван Јакшић (1933-1941), Радован Степанов (1941-1942), Лазар Бајронт (1942-1989), Мирослав Мартић (1989-1993), Јован Божић (1993-1999), Мирослав Мартић (1999-2000), Јован Божић (2001-2002), Предраг Хајдуковић (2003-2004), Далибор Миленковић (2004-).

ИЗВОР: Милан Дујмов, Листа свештеника Српске православне епархије Будимске, Будимпешта, 2013, стр. 14-15


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top