Srbi u Šiklošu (Mađarska) Reviewed by Momizat on . Nije poznato kada su se Srbi počeli doseljavati u Šikloš, ali je izvesno da su u podgrađu i okolini živeli za vreme turske vladavine, kada su naselili i mnoga me Nije poznato kada su se Srbi počeli doseljavati u Šikloš, ali je izvesno da su u podgrađu i okolini živeli za vreme turske vladavine, kada su naselili i mnoga me Rating: 0
You Are Here: Home » Autori » Branko Todorović » Srbi u Šiklošu (Mađarska)

Srbi u Šiklošu (Mađarska)

Nije poznato kada su se Srbi počeli doseljavati u Šikloš, ali je izvesno da su u podgrađu i okolini živeli za vreme turske vladavine, kada su naselili i mnoga mesta u Baranji. Za vreme Velike seobe 1690. godine u Šikloš se doselilo nekoliko srpskih porodica. Među varošima u kojima ratni savet naređuje vojnim zapovednicima da 1690. sakupe Srbe vojnike nalazi se i Šikloš. Srbi iz Baranje pridružili su se glavnini srpskih ratnika u Osijeku, kojima je komandovao podvojvoda Jovan Monasterlija. Ta vojska je dobila bitku kod Slankamena 19. avgusta 1961. godine.

Posle proterivanja Turaka dogodile su se i u Šiklošu znatne promene, demografske i sociološke. Srbi su podigli svoju privremenu bogomolju i posvetili je svetom Dimitriju.

Prema opisu Budimske eparhije sredinom XVIII veka Šikloš je imao 75 srpskih domova i jednog sveštenika. U četvrtoj deceniji toga veka podignuta je, od tvrdog materijala, druga po redu srpska crkva. Ktitor je bio bogati šikloški trgovac Petar Kara-Stanković. Unutrašnjost crkve islikao je zograf Hristofor Žefarović 1739-1740. godine.

Pri šikloškoj crkvi zavedene su 1752. godine matice rođenih, a 1753. matice venčanih i umrlih.

Krajem XVIII veka u Šiklošu je bilo 338 žitelja srpske narodnosti, ali je taj broj u XIX veku stalno opadao. Međutim, još osamdesetih godina u centru varoši živele su ugledne srpske građanske porodice: Pandurović, Stanković, Bošnjak, Dobrović, Demetrović, Pejić, Vojnović, Petrović, Gojković, Uglješić, Nikolić i druge. U prvom šematizmu Budimske eparhije za 1896. godinu popisano je samo 120 Srba, da bi se i taj broj između dva svetska rata sveo na nekoliko žitelja.

Crkva u Šiklošu stradala je u požaru prvih godina XIX veka, a tada je uništen i zidni živopis Hristofora Žefarovića. Sadašnja, treća po redu crkva sazidana je 1806. godine. To je velika varoška jednobrodna crkva, polukružne apside, pravougaonih pevničkih ispusta, trospratnog zvonika pokrivenog jednostavnom piramidalnom kapom. Zapadna fasada crkve ima karakterističan, neoklasicistički izgled.

Duborezbarija ikonostasa, propovedaonica, pevnica i stolova izrađena je sredinom XIX veka u neoklasicističkom maniru i spada u bolje radove ove veštine. Ikone na ikonostasu slikao je oko 1850. godine, nepoznati ikonopisac-zanatlija.

IZVOR: Dinko Davidov, Gornja zemlja, Beograd, 2008, str. 179-180

Domaćinstva popisana 1711/1713. godine

Buzagyin, Cizmazia, Csany, Csema, Csepeli, Csizmazia (4x), Czüvek, Deák, Deli, Denke, Devai, Fabjan, Farkas, Fisser, Fodor, Gludovics, Gönifai, Graecus, Gyurka, Hadnagy, Haraszti (2x), Hegedüs, Herendi, Horvat (9x), Hoszu, Ipacsfai, Jo (2x), Kapornai, Kasza, Kelemen, Kerekcsimato, Kerekes, Kis (2x), Koczor, Kolár, Kopasz, Kopio, Kortos, Kosa, Kovács (4x), Köröm, Krinarics, Krisics (2x), Kuczor, Lajos, Majoros, Meszáros (2x), Moricz (2x), Nagy (2x), Nemet, Nyarai, Ocsai, Okama, Osvalt, Pali, Pap, Pater, Pecsi, Pincebeli, Pinter (2x), Piski, Pock, Rácz (2x), Samodi (2x), Sanna, Sari, Solya, Szabo (2x), Szöle, Szurszabo, Szücs (2x), Tatár, Tavali, Török, Tunya, Turos (2x), Vajda, Vamos, Váradi, Varga (2x), Vitai, Zubogyin

Popis Sistematske komisije iz 1715. godine

Georgius Sigmond, Emericus Varga, Matheus Csizmadia, Mathaeus Racz, Pejo Mesaros, Stephanus CsepelI, Racz Sava, Petrus Borbely, Stephanus Jóó, Stephanus Gerenfai, Michael Bencse, Petrus Kis, Marcus Pater, Skrinyaricsin, Martinus Mesaros, Stephanus Kerekes, Petrus Török, Franciscus Jóó, Georgius Krizics, Martinus Horvath, Partl Pok, Horvath Kovacs, Michael Varga, Michael Balogh, Stephanus Csizmadia, Samuel Apacsvai, Stephanus Pali, Franciscus Kocsor, Stephanus Lans, Stephanus Korpas, Andreas Kovacs, Samuel Kovacs, Stephanus Somodi, Joannes Szüle, Michael Varadi, Georgius Kerekes, Michael Kelemen, Stephanus Kosa, Stephanus Csani, Joannes Gyenis, Joannes Tatár, Joannes Szabó, Stephanus Fodor, Andreas Kunn, Franciscus Gombos, Gregorius Bicsek, Stephanus Turos, Daniel Kovacs, Michael Ocsai, Stephanus Szabo, Stoja Hossu, Joannes Kovacs, Joannes Korsos, Joannes Köröm, Andreas Makorfani, Stephanus Pasi, Franciscus Badocs, Stephanus Morics, Mathaeus Morics, Joannes Tavalyi, Martinus Vasko, Serda Racz, Stephanus Kasza, Georgius Csernai, Michael Farkas, Stephanus Haraszti, Joannes Csom, Nicolaus Borbely, Joannes Viski, Stephanus Deak, Andreas Hegedüs, Stephanus Ujtoi, Petko Racz, Petrus Racz, Draguelo Racz, Mariko Racz, Marko Duzadai, Mara Markovics, Todor Abramovics, Jacobus Pinter, Agnyo Bocskoros, Georgius Fisser, Joan Somborlia, Luka Kabanicsar, Joannes Kesö, Mio Somborlia, Gregorius Burdohan, Joan Horvath, Misko Popiv, Michael Kurucz, Blasius Kis, Franciscus Tunya, Mateus Pinter, Simon Szücs, Franciscus Pap, Csizmadia, Georgius Görög, Harissa, Makar Görög, Michael Görög, Stoics Görög, Lagyen Görög, Pano Görög, Mathaeus Szabo, Georgius Görög, Petrus Herendi, Simon Horvath, Stephanus Santa, Nicolaus Borsos, Georgius Görög, Christoph Görög, Markus Görög, Thamas Görög.

IZVOR: Az 1715. évi országos összeírás

Popis zemlje iz 1828. godine

Magdalena Til – Vidua, Jonnis Friss, Leonardus Gruber, Josephus Czilinger, Georgius Jacobovits, Joannes Faulstih, Antonius Karots, Adamus Schidber, Antonius Stanits, Carolus Gak, Eva Rogezar —Vidua, Stephan Hertin, Josefus Nagy, Josefus Scheidt, Josefus Kaszap, Andreas Cseszimovits, Josefus Straszer, Joannes Christianits, Julianna Antolovits, Vidua Antoni Gyurki, Joannes Krasz, Paulus Stanits, Theresia Ehner Andr., Roman Uxor, Antonius Kolarovits, Georgius Schvartz, Petrus Birisits, Joannes Goltner, Petrus Kitskovits, Vincentius Milosovits, Andr. Gasa, Joannes Berki, Athanas. Demetrovits, Julianna Somodi, Vidua Josephi Sontheimer, Stephan Semelits Maria Somodi —Vidua, Josephi Petresel., Johannes Sesits., ThomasTurtsinovits, Jacobus Dimitrovits, Paulus Dimitrovits, Basilius Opatits, Catharina Petrovits, Vidus Mich. Dimovits, Nicolaus Vojnovits, Catharinus Sabini, Ignatius Kovatsevits, Stephan Rosinger, Josefus Nyers, Julianna Eperjesy – Vidua, Sigmundus Zsotzai, Theresia Mayer —Vidua, Josephi Hutter, Elisabetha Krakuelits, Eva Somondi, Vidua Theod. Zivanovits, Mathias Lerner, Martinus Hilmayer, Magdalena Ortlib – Vidua MathiaBilisits, Nicolaus Ratski, Vidua Joannis Sindizser, Josephus Kormendy, Josephus Patjak, Gasparus Jantsits, Vidua Emerici Boskovits, Mathias Kovats, Vidua Franci Beskaski, Paulus Sokasetel, Daniel Kovats, Judeus L6bl Kaufer, Josefus Lebhaft, Antonius Schvartz, Vidua Steph. Semelitz, Vidua Setef. Kiss, Andr. Petrovits, Josefus Heindlhoffer, Antonius Neidor, Mich. Simon, Antoni Papai, Martin Horvath, Aloysius Goldner, Orph. Mich. Czimmerman, Valentinus Meczing, Georgius Toth, Joannes Lukatsits, Martinus Beer, Mich. Berta, Joannes Norres, Joannes Noresz, Stepha. Milkovits, Martinus Horvatovits, Emericus Mikolits, Josephus Milkovits —sen., Vidua Josephi Pozsonyi, Georgius Platzer, Josefus Petrovits, Adalbertus Peatsek, Josephus Horvath – jun., Andreas Meszaros, Antonius Zsiskovits, Josephus Glotz, Antonius Suprinovits, Judeus Elias Schvartz, Joannes Platzer, Andreas Sumpor, Georgius Rebrovits, Emericus Legrady, Joannes Simon Videus, Vidua Antoni Bartl—Vidua, Mich. Gombarovits, Gregorius Petrovits, Math. Tamasovits, Andras Poka, Vidua Fran. Pavosits, Georg Rebrovits, Mich. Reisberger,Anton Pichmfiller, Georg Budimatz, Ignatz Lesinkovits, Vidua Joannis Istokovits, Fran. Visza, Joannes Tesenfai, Stephanus Odor, Samuel Gr5schl, Josephus Ivanovits, Joannes Stephanovits, Joannes Czittin, Mich. Reisberger e jun., Anton Tobi, Carl Lebhaft, Caspa. Anreit, Vidua Petri Mikolits, Vidua Fran. Kortsmaros, Fridericus Meister, Aloysius Goldner, Godlib Risztans, Josephus Pinter, Carolus Krausz, Ignatius Csermak, Mich. Csaszar, Fran. Novak, Mich. Ratz, Joannes Malovits, Mathias Balas, Emericus Petsi, Joannes Czinna, Conradus Ritter, Conradus Hornung, Antonius Hummer, Andreas Collar, Fran. Balogh, Joannes Krieger, Fridericus Harnsz, Orph. Josephi Moldvai Balthazarius Poll, Andreas Ratz, Andreas Pheiffer, Jacobus Gimpl, Vidua Emeriei Hermann, Petrus Paunovits, Mich. Collar, Math. Balas – jun., Antonius Collar, Franciscus Szabo, Nicolaus Tanatskovits, Nicolaus Budai, Mich. Szudits, Math. Schopatz, Josephus Strobel, Antonius Szatarits, Antonius Codar, Stephanus Lazar, Josephus Varga, Joannes Nemeth, Joannes Papp, Josephus Illa, Vidua. Joan. Vailly, Josephus Kollar, Martin. Kollar, Michael Hammershzint, Gasparus Kovatsevits, Vidua Mathie Beska, Mathias Krausz, Josephus Siefert, Josephus Smid, Nicolaus Had, Andreas Sibert, Joannes Tau?lstein, Joannes Mering, Georgius Fing, Georgius Akerman, Petrus Kreps, Josephus Petsi, Andreas Koppio, Josephus Petrovits, Benedictus Fing, Joannes Lefling, Mathias Petrovits, Stephanus Stephanovits, Stephanus Posovatz, Antonius Kollar, Petrus Kollar, Joannes Koppio, Josephus Brigovatz, Josephus Kovatsevits, Adamus Czifra, Vidua Antoni Kopio, Josephus Kollar, Vidua Georgu Farkas… nastavak na linku.

IZVOR: Martha Remer Connor, GERMANS & HUNGARIANS 1882. Land Census Baranya County Hungary, Las Vegas, 1991, str. 361-367

Spisak srpskih optanata iz Šikloša (1920-1931)

Budišić (1), Vasiljević (1), Vidaković (1), Gojkić (1), Gojković (2), Davidović (6), Izbradić (1), Kovačević (1), Kockar (4), Kurtešan(-in) (2), Lej (1), Maletić (1), Mijatović (2), Milinović (1), Molnar (1), Motler (1), Pandurović (1), Pejić (2), Popović (1), Ristić (1), Stamenković (1), Stajinić (1), Tadić (4), Terzić (3), Šašić (1), Šimunović (1), Šuvakov (2).

IZVOR: Gojko Malović, Seoba u maticu – spisak srpskih optanata u Mađarskoj 1920-1931., Novi Sad, 2010

Spisak sveštenika u Šiklošu od 1735. godine do danas

Jovan (1735-), Sofronije (1741-), Sava Gavrilović (1752-1754), Gavril Krestić (1752-1756), Kiril (1756-), Pavel Janković (1756-1759), Kiril Jovanović (1756-), Antonije Petrović (1757-1763), Mihail Petrović (1763-1764), Sava Teodorović (1763-), Jovan Starac (1763-), Stefan Popović (1764), Teodor Petrović (1764-), Josif Savić (1764-1767), Georgije Ožegović (1767-1769), Jovan Adamović (1770-1802), Josif Stefanović – Šibica (1771-1775), Lazar Perenčević (1778-1779), Vasilije Adamović (1792-1802), Vasilije Adamović (1802-1831), Cvetko Ćosić (1831-1878), Sava Gojković (1878-), Stefan Gojković (1879-1897), Milan KOstović (1897-), Isidor Bošnjak (1897-1898), Petar Vesin (1898-1905), Dimitrije Grujić (1905-1906), Gavril Zarić (1906-), Ilija Čupić (1907-1908), Arkadije Đurkin (1909-), Milan Kostović (1909-1910), Gavril Zarić (1910-1911), Georgije Golub (1911-1912), Kornelije Margaritović (1912-1913), Pantelejmon Horvat (1913-1914), Georgije Pilić (1914-1916), Svetozar Panić (1916-1917), Milan Kostović (1917-), Georgije Pilić (1917-1919), Svetozar Zundanović (1919-1922), Teofan Radić (1922-1924), Sofronije Živković (1925-1942), Ilija Minčović (1942-1993), Milan Dujmov (1993-1996), Milan Dujmov (1996-200), Radovan Savić (2000-2004), Radovan Savić (2004-), Radovan Savić (2004-), Predrag Hajduković (2004-2008), Milan Erić (2009-).

IZVOR: Milan Dujmov, Lista sveštenika Srpske pravoslavne eparhije Budimske, Budimpešta, 2013, str. 82-83


Komentari (2)

  • Defendor

    Malo je iznenađujuće da u Davidovljevom prilogu o Šiklošu nema skoro ništa o predturskom Šiklošu s početka XVI veka. Tada je Šikloš (ili Šikluš, kako su ga Baranjci zvali, nekad i Šikeluš, v. Otadžbina, 1. 5. 1883, str. 474) bio glavna stanica šajkaške flotile i sedište njenog glavnog zapovednika (v. Stevan Mihaldžić, Baranja od najstariji vremena do danas, Beograd, 1991, str. 181-184).

    Na to mesto je 1507. godine, V-tim zakonskim člankom ugarskog sabora, postavljen srpski despot Stefan Štiljanović, jedna od najpoznatijih istorijskih ličnosti vezanih za grad Šikloš.

    Uz obavezu glavnog zapovednika šajkaša na Dravi, despot Stefan Štiljanović obavezao se još da će izdržavati o svom trošku banderiju veliku kao što beše kraljevska (insigne banderioum pro regui tutela), a što je iznosilo 1000 momaka (v. Isto, str. 176).

    Stevan Mihaldžić navodi da je srpski pravoslavni element u Baranji najviše ojačao u vreme despota Stefana Štiljanovića.

    Despot Stefan Štiljanović će ostati na tom mestu sve do svoje smrti 1515. godine.

    Posle njegove smrti u Baranji će doći do stvaranja kulta despota Stefana Štiljanovića, koji će se održati do današnjih dana, a kultno mesto postaće brdašce nedaleko od Šikluša poznato kao brdo Đuntir, na kom je despot Stefan Štiljanović po svojoj volji bio sahranjen.

    Đuntir je sa despotom Stefanom postao saborno i sveto mesto svih baranjskih Srba, a do danas se održao običaj okupljanja na Đuntiru o Velikoj Gospojini, kada se skupljaju Srbi iz svih krajeva Baranje, u znak sećanja na prenos despotovih moštiju iz Baranje u Srem. (više na Legenda o Stefanu Štiljanoviću)

    Odgovori
  • Defendor

    Pronađoh još i podatak da se u XVIII veku na prostoru Šikloša nalazio i istoimeni manastir Šikloš ili Sokloš, ali dok ne utvrdimo odakle je tačno taj podatak proizašao, ostavićemo samo vezicu ka sajtu gde je taj podatak bez navođenja izvora pomenut (zajedno sa još četiri manastira u Baranji).

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top