Poreklo stanovništva sela Gornja Bela Reka, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Crna Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo se nalazi na desnoj obali istoimene reke, Donji Kraj sela preseca sa desne strane potok Biđer a Gornji – Bela Voda ili Bela Reka. Selo je uglavnom u prisoju – 246 kuća dok je u osoju svega 6 kuća. Sa istočne strane uzdižu se kameniti visovi Mala Glama, ogranci tupižičkog planinskog lanca, što deli vode Beloj Reci i Timoku; sa južne i jugoistočne strane, između Biđera i Bele Vode, iznad sela, su Dubrava i Pešter; sa severne strane je Del a preko njega Reljevo.
Selo je opkoljeno brdima visovima a samo je sa zapadne strane otvoreno dolinom Goleme Reke, koja, pošto u gornjem delu sela prima Belu Vodu ili Belu Reku, dobija opšti naziv Bela Reka. Golema Reka izvire ispod Tupižnice u lenovačkom ataru a Bela Reka ili Bela Voda iz belorečkog Vrela, na međi atara Bele Reke i Marinovca.
Pomenute reke i rečice, i pored toga što su bujne, skoro nikakve štete ne nanose selu. Golema Reka ponekad potopi dolinsku usku ravnicu, iznad sela.
Vode.
U selu se pije voda sa dve česme, od kojih je jedna u Gornjem Kraju a druga (Dejanska Češma) u Donjem Kraju. Pije se i bunarska voda, ali ređe. Koristi se i voda sa kladenaca za piće, od kojih je jedan u Strči-Kraju. Zimi se pije i rečna voda. U celom ataru ima takođe dosta izvora, u Vlaškom Kladencu, Reljevu, Radenkovcu, Izvarni, Vrelu, Plandištu i Crkvištu. Sa njih se pije voda kada je narod na poslu u polju. Najjači izvor je u Vrelu, ispod koga radi vodenica.
U selu ima jedan izvor koji zovu Slana Bara, sa koga se ne pije voda, jer je neukusna (bljutava) za razliku od stoke, koja je rado pije. Ovaj izvor ne presušuje.
Klima.
Preko zime u ovom selu je toplije u odnsu na obližnji Marinovac, jer je zaklonitije ali je zato preko leta veća vrućina nego u Marinovcu.
Sneg pada dosta rano, početkom novembra a nekada i ranije: napada često do jednog metra visine i traje najčešće do Mladenaca, osobito na višim mestima.
U selu duvaju sa istoka „belogračanka“ ili košava; sa zapada gornjak, sa severa dunavska košava a sa juga – jug. Jug je najsilniji, on obara drveće, skida krovove sa zgrada. Najhladnija je košava „obična“ ili dunavska. Kišu donosi košava ili jug, osobito zimi. I gornjak donosi kišu, ali plahovitu („na vetar“), dok košava donosi obično tihu i dugotrajnu kišu.
Zemlje i šume.
Selo ima zemlje za obrađivanje, ali je ona van sela, često udaljena po okolnim visovima i kosama. Najviše obradive zemlje ima na mestima: Glama, Oselje, Mnina Livada, Vilipovo, Reka, Krušje, Arnaut, Krstovo, Skrobna, Reljevo i dr.
Pašnjaci su na ovim mestima: Peštar, Čućer, Mrtvina, Pančina Padina, Mađarska Rudina, Pčelin Kamen, Jastrebov Kamen, Trešnjevo, Sečine, Vraži Kamen, Zlatkovci, Valjinska Padina, Popadičev Kamen, Golaš, Čuka, Rogošinovac, Trmčište, Stražeac, Ogradnja, Ljupkova Padina, Kapula, Petkova Čuka, Nikin Breg, Ugari, Stanin Potok, Blato, Košavinski Potok i dr.
Zajedničke utrine su na Delu, Glami, Kamenitoj Rudini, Golešu i Golemoj Ornici.
Šuma ima u celom ataru, slabe su i nose ove nazive: Belorečki Breg, Padinke, Ostrc, Šalitrin Kamen, Kačunovica i dr. Sve su oko sela. U njima raste drveće: jasen, grab, lipa, cer, granica, bukva, brekinja, javor itd. Ima ponegde i ruja koji se koristi za farbanje pletiva i pređe. Seoske šume su u Brzakovici i na severnom podnožju Tupižnice.
Selo ima pojate po celom ataru, na kojima se čuva sitna i krupna stoka. Na pojatama su obično grupisana imanja pojedinaca, te su tu, osobito preko leta, čitave porodice radi obrađivanja zemlje. Pojate se često ne razlikuju od kuća u selu. Preko zime tu ostaje samo po jedan pastir, dok se ostali ukućani spuštaju u selo.
Tip sela.
Gornja Bela Reka je selo zbijenog tipa. Deli se na tri kraja – Gornji, Donji i Strči Kraj. Krajevi se spajaju u sredini sela. Po broju kuća su približno jednaki. Gornji Kraj je u potoku Biđer, Donji od ušća Biđera pa niz Belu Reku a Strči-Kraj od ušća Biđera pa uz Belu Reku. Kuće u Gornjem i Donjem Kraju su raspoređene bez reda i pored toga što sredinom oba vodi seoski put. Najzbijeniji deo sela je tamo gde se spajaju Gornji i Donji Kraj, kod škole, dućana i mehane. U Strči-Kraju, kao novijem, kuće su poređane sa obe strane puta i nešto su razređenije.
Zadruge su propale. Najveća zadruga jedva danas da ima 8 do 10 članova. Uzrok propasti zadruge je u tome što se žene, obično jetrve, ne trpe u zajednici i prevelike težnje za samostalnim životom sa svojim muževima.
Ime selu.
Selo je dobilo ime po Beloj Reci, na kojoj je selo. Naziv „Gornja“ je službeni, administrativni, da bi se razlikovalo od Donje Bele Reke, koja se nalazi u severnom delu Zaječarskog sreza.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Selo nije oduvek ovde bilo. Priča se da je za vreme ustanka selo bilo razbijeno po celoj belorečkoj okolini – živelo je u zbegovima. Najjače je selo bilo u Izvorni, mestu iznad današnjeg sela, uz Golemu Reku, te se i danas to mesto zove Selište. Priča se da je za vreme ratova selo bilo odseljeno čaju Jablanicu – Boljevački srez, ali se docnije vratilo na svoje ognjište. Po oslobođenju selo se saselilo stalno ovde, gde je danas, gde je i kula subašina bila.
Stariji ljudi o postanku ovoga sela pričaju ovo: Ovde, gde je danas selo, bilo je u staro doba obložine i velike šume. Prvi su došli dva brata Dejan i Tatomir i njihov rođak, pašenog jednog od njih, Dragomir iz Jelašnice, u Timičkom srezu. Vele da ih je Turčin ovde naselio, obećavši im zgodnu i kvalitetnu zemlju, vode za vodenice i valjarice. Te tri porodice su i najstarije u selu:
-Dejanci, slave Alimpijevdan, preslava Đurđevdan;
-Tatomirci (Tatomirovci), slave Alimpijevdan, preslavaljaju Đurđevdan.
-Dragomirci (Dragomirovci), slave Nikoljdan.
Njihovi današnji potomci su u petom kolenu, te će selo biti da je staro oko 150-200 godina.
Ova prezimena su se u međuvremenu izgubila a umesto njih se javljaju novija, pa umesto Tatomiraca i Dejanaca njihovi potomci nose sledeća prezimena:
-Dejanci, Ilinci, Kalničići, Jonkinci, Šovedelci, Pavkovci, Dunjašovci, Malkinci, Ljupkovci, Pačarizovci i Berdinci.
Umesto Dragomirovaca su danas ove familije:
-Blizničarci, Ćoškinci ili Ardinci, Popadijiči, Košavnici, Modinci, Miloševci, Kljuciči, Petkovci, Ratkovci, Katiči, Stepanovci, Konjarci, Granjiči, Kunčinci itd.
Ove familije su se u međuvremenu razrodile.
Osim ovih, ima nekoliko doseljenika iz najbliže okoline, koji su se uselili kao nakalemci (uljezi), pa se tako i zovu:
-Vasilinci, Jovanjdan;
-Čučkovci, Jovanjdan;
-Davnjanovci, Jovanjdan;
-Smiljaniči, Sv. Đorđe;
-Mišiči, Jovanjdan;
-Siminci, Sv.Đorđe;
-Ljubinci, Sv.Đorđe;
-Coninci, Jovanjdan;
-Đurinci, Jovanjdan itd..
Ostale familije:
-Tominci, Nikoljdan, su se davno doselili iz Arnautluka.
-Bugari, Nikoljdan, su noviji doseljenici iz Rejanovca u Bugarskoj.
-Kamenjarci, Aranđelovdan. Ne zna se odakle su doseljeni.
U crnorečkom selu Lasovu postoji jedna porodica koju zovu Belorečani, jer su poreklom iz Gornje Bele Reke. Dovela ih majka preudajom.
U Lasovu su i Ljupkovci, slave Nikoljdan. Oni su ovde uljezi iz Gornje Bele Reke.
Selo nema zajednički slavu ali ima nekoliko zavetina: Velika Gospojina – u Selu; Duhove i Rusalnicu u Reljevu; Spasovdan u Vražem Kamenu, Vartolomej u Glami; Pantelijevdan u Ceraku u Sv. Arhangelča i Vrelu.
Da je Gornja Bela Reka naseljena najviše iz Timoka dokazuje nošnja a osobito jezik.
U ratovima od 1912-1918. godine poginulo je ili umrlo 89 ratnika kojima je 1923. godine u sredini sela podignuta spomen-česma.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Crna Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)