Порекло презимена, село Читлук (Сокобања)

29. децембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Читлук, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. Илије у селу Читлук, задужбина Персиде Карађорђевић
Црква Св. Илије у селу Читлук, задужбина Персиде Карађорђевић

Положај села.

Читлук се налази испод Крстатца на језерској површи од 600 метара. Село лежи у долини Читлучке Реке, али се поједине куће пењући се уз долинске стране излазе на језерску површ од 600 метара.

Воде, клима и комуникације.

Мештани користе воду за пиће искључиво из бунара.
Село је окренуто ка југу а најјачи је јужни ветар.
Село је везано са друм доста добрим сеоским путем

Тип села.

Село је прилично разређено, али је ипак задржало тип груписаног села. Нешто су збијеније куће у долини Реке. Што се више иде уз долинске стране и излази на језерску површ куће су разређеније, посебно на источној страни. У селу су јасно издвојене мале. Оне су назване по великим фамилијама, чије су куће у њима груписане. Тако постоје три велике мале – Симинска, Грезанска и Варџијска.
Од села су издвојена два засеока – Истоци и Левовик.
Истоци се налазе код читлучке цркве на извору Моравице. Постало је на тај начин, што су неке породице као: Бошковци, Бачарци, Златићи и др. сишле из села и населиле се на том месту.
Заселак Левовик се налази поред главног друма на саставцима реке Левовика – по којој је добило име и потока Новаковца. Заселак је много ближи Церовици него Читлуку. У њему су поглавито куће „Јерске“ фамилије. Куће у Левовику су поређане углавном поред друма.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Имања су им око села у Подбуку, Клењу, Дубрави, Липовом Трапу, Новаковцу, Главичици, Влашком Пољу, Глодском, Сланишту, Подини, Кременцу, Селишту, Ветрилима, Бачијишту, Истоцима, Стрмену, Црвеном Брегу, Сувом Потоку, Левовику, Стричевици и Товарижу. Њиве су плодније на западној страни села, у долини Саселачке Реке. Стоку лети држе на летњим појатама у Девици и Крстатцу. Зими је премештајуу на имања у зимске појате. На летње појате „селе“ овце око Благовести а враћају у „синоре“ о Св. Илији или доцније, када се договоре. У селу постоји мајдан лигнита, који је веома доброг квалитета.

Старине у селу.

У Селишту има трагова од старог насеља.

Постанак села и порекло становништва.

Село је најпре било у Селишту, близу Саселачке реке. Тада је у селу било само 28 кућа. Одатле се, кажу, село преместило у „данашње међе“ баба Ракита Симинчанска. Село је постало и увећавало се досељавањем и множењем.
Име села је сигурно турског порекла.
Сеоска заветина је Русаница.

У селу су ове породице:

-Грезанци и Бучанци, Св. Ћирило, су досељени из Грезне – Заглавак. По том месту се и називају. У Грезну су досељени из Бељаковца у Бугарској. Један део фамилије, Бучанци, је ишао у Бучје па се вратио.
-Богданићи, Св.Ђорђе, су досељени од Пећи. Враћали су се у Пећ па поново дошли у Читлук.
-Бошковци, Алимпијевдан, су досељени из Влахова – Сврљиг. Старо им је кумство у Штипини – Заглавак.
-Балановачани: Балановчани, Шелкићи,Живанићи,Ђуђићи, Тодоровци и Шокићи, Мратиндан, су досељени из Балановца – Заглавак.
Варџијци: Ружићи, Јеринићи, Цолићи, Маријићи, Видојковићи и Ивковци, Аранђеловдан. Њихов прадед дошао је из Базовика – Пирот. Побегао је отуда због тога што је убио Турчина, па их Турци три пута робили. Зову их Варџијци по томе, што су пекли креч („вар“).
-Јерци, Никољдан, су досељени из Херцеговне. Фамилија су са Милојковцима из Церовице.
-Радинци, Аранђеловдан, су досељени из Мечјег Дола – Сврљиг. Имају фамилију „негде у Мораву“!.
-Црнићи, Св.Ђорђе, су досељени из Јелашнице. Старо им је кумство у Јаковцу.
-Гроздинци, Никољдан, су досељени из Орље – Пирот.
-Генићи, Никољдан, су досељени из Блендије од фамилије Лазаровци. Ова фамилија је досељена из Превала у Бугарској.
-Бировци: Тривунци и Лукићи, Никољдан. Не знају одакле су досељени. Кумују има Враџајци.
-Савинци и Домишљарци, Никољдан, су досељени од Пирота. Имају фамилију у Катуну – Параћин.
-Симинчани и Мужинчани, Лазаревдан и Св.Ђорђа. Досељени су из Мужинца. Фамилија у Мужинцу досељена је од Сјенице. Славу Св.Ђорђа примили су „на имање“. Од ове фамилије је баба Ракита, која је преместила село у „данашње међе“. Прича се да је био спор око границе сеоског имања између Читлучана и неког села, које је било испод Крстатца. Тај спор су требало да реше Турци. Баба Ракита оде раније те закопа угљевље око села. Кад су дошли Турци она им каже да она зна да им покаже границе села. Почне их водити на места где је закопано угљевље. Турци на основу тога досуде да тај атар припадне Читлучанима. Да би јој се осветили за ту превару мештани из тог места јој закољу два сина. Прича се да је неки Милош од Симинчана први засновао варошицу Бољевац.
-Раванци, Аранђеловдан, су досељени из Равне – Заглавак.
-Златинци, Св.Петка, су досељени из Васиља – Књажевац.
-Бачарци, Јовањдан, су досељени из Влашког Поља – Заглавак.
-Рогинци, Јовањдан. Не зна се одакле су досељени. Зову их Рогинци због тога што су носили барут и дуван у рогу. Старо им је кумство из Скробнице.
-Кажићи, Јовањдан. Не зна се одакле су досељени. Старом им је кумство из Дебелице.
-Петровићи, Алимпијевдан. Фамилија су са Бошковцима. Досељени су из Влахова – Сврљиг.
-Мишинци, Мратиндан, су досељени од Дебра.
-Филиповићи, Мратиндан и Митровдан, Они су фамилија са Мишинцима, досељени из Дебра,
-Виденовићи, Св.Ђорђе, су досељени из Дебелице – Заглавак.
-Сурлинци (Бранковићи), Св.Ђорђе, су досељени из Гоака, из Врела или Палиграце, не знају тачно.
-Вулинци, Никољдан, су досељени из Бучја. Старо им је кумство у Дречиновцу – Заглавак.
-Несторовци, Никољдан, су досељени из Зубетинца – Заглавак.
-Вукашиновци, Аранђеловдан, су досељени из Јабуковца код Делиграда.
-Костићи, Јовањдан, су досељени из Грчке.
-Танићи и Алковићи, Св. Василије, Св. Василије и Ђурђевдан, су Цигани-Роми, по занимању ковачи. Не каже се ништа за њихово порекло.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.