Порекло презимена, село Милушинац (Сокобања)

28. децембар 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Милушинац, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

"Богова врата" код села Милушинац
“Богова врата” код села Милушинац

Положај села.

Милушинац се налази на северном ободу бањског басена између Слемена и Крстатца. Село лежи у долини реке Урдеша. Куће се од реке пењу уз долинску страну према Крстатцу.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће из извора, од којих су најважнији Бигар, Попов Кладенац и Шмрк.
Најјачи ветар је северац. Од кошаве је село заклоњено.

Комуникацције.

Од Милушинца води главни пут долином Урдеша и Селачке Реке до главног друма. Поменути пут везује Милушинац са Саселцем. Исто тако од Милушинца води пут испод Крстатца за Читлук. Изнад села постоји пут, којим се из села иде за појате и шуму.

Тип села.

По типу Милушинац је сличан осталим селима у бањском басену. Куће су чешће у долини реке а оне које се пењу уз долинске стране све су ређе. Село је подељено на четири мале: Орнице, Раскршће, Шавор и Ровина.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Сточарство је доста интезивно. Имања су око села у Бајкиној Шуми, Селишту, Делу, Бегличком Гумну, Барици, Тршевини, Подинама,Ћатиној Ливади, Красиној Орници, Дубрави, Просишту,Чукару, Сливју, Глогу и у другом Селишту. Њиве испод села поред реке су плодније. Међутим, изнад села, на вишим кречњачким површима под Слеменом су веома слабе родности. Имају летње и зимске појате. Летње су на утрини – у Локви, Равуловцима, Слемену, Поткоси и Степановцу. Зимске су на имањима. На Слемену и Крстатцу село има заједничку шуму.

Старине у селу.

На Градишту, изнад села, постоје зидине од неког старог града, о коме у селу нема никаквих предања. Исто тако, у Манастиришту има неких зидина, за које кажу да су од неког старог манастира. На месту Сливје налазе се старе „црепутине“. Кажу да је ту некада било село, али о њему нема никаквих других предања. У селу постоји и једно старије гробље.

Постанак села и порекло становништва.

Село је најпре било у Селишту а потом у Змијанцу. То је било свега 7 кућа покривених ћерамидом, остале су биле као плевње, покривене сламом. Куће су најпре биле растурене па су се доцније збијале. Село је расло поглавито досељавањем и множењем старијих фамилија.
О имену села нема никаквих предања.
Сеоска заветинаје Русалица.

У селу су ове породице:

-Бојићи, Св.Ђорђе, су досељени из Драчиновца – Књажевац. Старо им је кумство у Планиници.
-Лукинци, Св. Ђорђе. Доселио е деда Баја из Белог Потока – Заглавак. Старо им је кумство у Васиљу.
-Војиновци, Аранђеловдан, су досељени из Горње Беле Реке. Старо им је кумство у Бучју.
-Котригинци, Аранђеловдан, су досељени из Влашког Поља – Заглавак. Старо им је кумство у Бучју.
-Јоцинци, Јовањдан, су досељени из Дречиновца – Заглавак. Деда Јоца је дошао у село као слуга, па се ту оженио и основао фамилију.
-Чуканци (Мијаиловци и Грујинци), славе Никољдан. Прича се да су била два брата, који су с доселили „из Јерско“ у Саселац. Један од њих дође у Милушинац и оснује фамилију. Старо им је кумство у Параћину.
-Рајковци, Никољдан, су досељени из околине Пирота.
-Пиндрићи, Никољдан, су досељени из Бучја – Заглавак.
-Јанковци, Св.Ђорђе, су досељени из Кожеља – Заглавак. Дошао њихов прадед на имање фамилије Лукинци.
-Видојковићи, Никољдан, су досељени из Зоруновца – Заглавак.
-Видосављевићи, Св.Ђорђе, су досељени из Смиљева – Ужице.
-Милојковићи, Митровдан, су досељени из Читлука а фамилија у Читлуку је досељена из Дебра.
-Смаићи, Св. Василије, су Цигани-Роми, ковачи.
Азировићи, Св. Василије, су Цигани-Роми, чергари.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара