Порекло презимена, село Поружница (Сокобања)

22. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Поружница, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Poružnica

Положај села.

Поружница се налази на јужном ободу бањског басена. Село лежи у долини Поружничке Реке. Куће су поред Реке, али се известан део се пење уз десну страну долине, према Реснику.

Воде.

Мештани користе воду за пиће углавном из бунара.

Клима и комуникације.

Мештанима највише смета јужни ветар, који се стропоштава са кречњачких одсека Лесковика.
Село је везано за главни друм сеоским путем, који су пружа долином Поружничке Реке. Исто тако преко Ресника води сеоски пут за Бању. За Голак и манастир Св. Стевана води пут уз долину Поружничке Реке.

Тип села.

Поред Реке су куће доста збијене. Уколико се иде уз десну долинску страну куће су све ређе. Село је јако издужено, није подељено на крајеве и мале, већ се поједини крајеви називају по већим фамилијама.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Имања су им испод села, у Равној Шуми – са леве стране и у Русалији – са десне стране Поружничке Реке. Њиве у долини Реке се веома слабе, јер Поружничка Река веома често надолази при чему наноси велике количине облутака, шљунка и песка, које се таложи по њивама и ливадама. Летње појате су на утрини у Брестанском, Козарници, Шиљеној, Равњаку и Ајдучкој Пољани. Тамо је и сеоска шума.

Старине у селу.

На месту Црквини мештани су откопавали кандила и крстове. Ту је била, како се прича, црква Ружица. Мештани су то место оградили и мисле да на том месту обнове цркву.

Име селу.

Прича се да се село раније звало Златица. Једном надође вода, затрпа и однесе куће и све опустоши и од тада се, веле, село назове Поружница.

Постанак села и порекло становништва.

Село је постало досељавањем и груписањем. Први досељеници, Китанци, су били насељени у Селишту, потом су прешли на данашње место. За време бугарске окупације, од 1915-1918. године село је јако настрадало, због тога што је пришло устаницима Топличке Буне. Бугари су, након што су угушили буну, дођу у село те попале скоро све куће и побију велики део становништва. Неке су породице сасвим уништене.
Сеоска заветина је Св. Тројица.

У селу су ове фамилије:

-Шумерци, Св.Ђорђе, су досељени из Појата – Ражањ – у Каљевац а из Каљевца пређу у Поружницу. Бугари су за време окупације уништили пет кућа ове фамилије.
-Гајинци, Мратиндан, су досељени из Лапова – Шумадија. Са њима су једна фамилија и:
-Марићи, Белкићи и Стојковићи.
-Китанци, Игњатијевдан, су досељени из Лапова – Шумадија. Зову их Китанци због тога што ј њихов прадед носио ките на дозлуцима као у Шумадији, па му се подсмевали. Бугари су им уништили једну кућу.
-Јовановићи, Св. Ђорђе, су досељени из Бобовишта – Морава. Зову их „Бугари“.
-Илинци, Св.Ђорђе, су непознатог порекла. Старо кумство име је било у Кравље – Голак, па пошто је било преко границе, то су га променили. Бугари су им уништили једну кућу.
-Крупчани, Аранђеловдан, су досељени из Горњег Крупца – Голак. Бугари су им уништили две куће.
-Савићи, Никољдан, су досељени „из Облу Главу“, старо им је кумство у Липовцу. Бугари су им уништили једну кућу.
-Сташићи, Митровдан, су досељени из Мозгова – Алексинац – у Каљевац а одатле у Поружницу. Бугари су уништили од ове фамилије шест кућа.
-Гмитрићи, Никољдан, су досељени из Појата – Ражањ – у Каљевац а одатле у Поружницу. Фамилија су са Чвргићима у Реснику. Старо им је кумство у Прасковчу – Морава.
-Кукарци, Никољдан, су досељени из Трубаревца од фамилије Кукића. Ова фамилија је досељена у Трубаревац из Бована.
-Павловићи, Јовањдан, су досељени из Ресника од фамилије Кукуљци, који су досељени из Скробнице.
-Младеновићи, Алимпијевдан, су досељени из Јелашнице – Црна Река.
-Маринковићи, Томиндан, су досељени из Врмџе од фамилије Лалића, који су досељени „од Једрене“.
-Милојевићи, Лазаревдан, су досељени из Мужинаца. Њихова фамилија је досељена у Мужинац од Сјенице.
-Ибрићи, Св. Василије, су Цигани-Роми по занимању ковачи. Не каже се одакле су досељени.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.