Порекло презимена, село Ресник (Сокобања)

22. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Ресник, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Resnik
Ресник, фото Младен Антић (Panoramio)

Положај села.

Ресник се налази на јужном ободу бањског басена, испод расадног кречњачког одсека Лесковика. Село лежи око Ресничке Реке на језерској тераси од 520 метара; горње куће допиру до под сам одсек. Село је окренута према северу.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из пет извора, од којих је најјачи „Врело“ у долини Ресничке Реке. Бунари су ретки.

Клима и комуникације.

Селу највише смета јужни ветар, јер поквари воће. Исто тако дувају северац и кошава.
Село је везано са Бањом сеоским путем, који иде преко језерске терасе од 520 метара и преко Чучуњске Реке и Градишнице. Тај пут продужава и на запад и везује Ресник са Поружницом. Други пут води из села на главни друм и излази код чесме „Требич“.

Тип села.

Село је доста груписано. Најчешће су куће око Ресничке Реке и у средини села, где је црква, школа и општина. Ту су куће обично поређане поред путева. Ипак и ту нису једна уз другу, јер свака кућа има двориште и воћњак. Идући ка периферији села куће су разређеније. Село није подељено на крајеве и мале, већ се поједини крајеви називају по већим фамилијама.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Имања су им испод села и то: Крушак, Јарнин, Стражевица и Медник. Земља је веома плодна. Летње појате су им на утрини изнад села; у Качарнику, Јерменчићу, Подкамену и Присаду. На појатама им је лети стока и тамо је музу. Обично је један члан задруге одређен да пази на стоку. У јесен стоку гоне у зимске појате, које су у „синорима“. На утрини им је и сеоска шума.

Старине у селу.

Код чесме „Требич“, поред главног друма, налазе се остаци од старог насеља. Мештани су ископавали веома велике цигле „као астал“. Прича се да је ту било неко велико село, па су Латини затворили Моравицу код Соко-Града и вода је превалила на Превалцу изнад Бање, те „истребила“ том приликом и то село. Због тога се то место зове „Требич“.

Име селу.
Име села је кажу дошло отуда што је на месту села раније био лештак, па од лескових реса је дошло име Ресник.

Постанак села и порекло становништва.

Село је расло груписањем, досељавањем и множењем. По наредби Кнеза Милоша Чучуње се морало преселити у Ресник. На исти начин се и неке фамилије досељене из Каљевца.
Сеоска заветина је Спасовдан.

У селу су ове породице:

-Ћопинци, Св. Ђорђе. Не зна се одакле су дошли. Кумују им Марјановци из Врбовца. Зову из Ћопинци због тога што им је прадед Милован „Криви“ био рањен приликом Хајдук-Вељкове борбе са Пазванџијом на Џивџи-Бари. Ишао је у Шумадију да се лечи. Кад се вратио носио је шумадијско одело.
-Чучуњци су велика фамилија састављена од ових мањих:
-Петковци, Петровићи, Недељковци, Кукуљци и Чучуњци. Славе Јовањдан. Ова је фамилија пореклом из Скробнице, бежали су у Ресаву па се вратили у Чучуње (између Ресника и Бање). Одатле су по наредби Кнеза Милоша пресељени у Ресник. Старо име је кумство у Мађарима – Морава.
-Марковци су фамилија коју сачињавају ове породице:
-Грудоњци, Божићи и Мишићи. Славе Мратиндан. Досељени су из Белог Потока – Заглавски срез.
-Ковановци, Стевањдан, су досељени из Лукова у Каљавац. Одавде се после преселе у Ресник. У Лукову им је старо кумство.
-Младеновци, Св. Ђорђе, су досељени из Давидовца –Сврљиг.
-Вучајићи, Сретковци и Виденовци, Стевањдан и Никољдан, су досељени из Врбовца од фамилије Шапци. Славу Никољдан су донели а Стевањдан су примили на имање.
-Јефтинци, Св.Ђорђе, су досељени из Скробнице. Деда Јефта је био кнез у бањском срезу, па како се замерио Турцима, то га они „терали преко море“. Ову фамилију зову и „Турци“, кажу због тога што је деда Маринко неколико пута прелазио у турску-исламску веру и враћао се у православну. Због тога га Турци ухвате и отерају у Видин, вежу у врећу и баце у Дунав.
-Момировци, Св.Ђорђе, су досељени из Прасковче – Морава. Момир је призећен у Чучунску фамилију.
-Рајковци, Св. Ђорђе, су досељени из Скробнице. Деда Пршко је доведен „на жену“.
-Шумерци, Св.Ђорђе, су досељени из Трњана – Морава – у Каљевац па се одатле преместили у Ресник.
-Стојковци, Никољдан, су досељени из Ресаве.
-Чвргићи, Никољдан, су досељени из Појата – Ражањ – у Каљевац а одатле у Ресник. Фамилија су са Гмитрићима из Поружице.
-Мечодолци, Мратиндан, су досељени из Мечегдола (Варош, Сврљиг) у Скробницу. Одатле су прешли у Каљевац па у Ресник.
-Радићи, Мратиндан, су досељени из Трњана у Каљевац па потом у Ресник.
-Гусићи, Пантелијевдан, су досељени из Шумадије.
-Ћерамџије (Ивановићи), Савиндан и Аранђеловдан, су досељени из Гаре – Лесковац.
-Радојковићи, Митровдан, су насељени из Каљевца. Не зна се одакле су дошли у Каљевац.
-Недељковци, Св. Враче, су досељени из Врела – Голак.
-Јовановићи, Аранђелован, су досељени из „Бошњаци“ – Лесковац.
-Усејиновићи, Св. Василије, су Цигани-Роми, баве се ковачким занатом. Не каже се ништа за њихово порекло.
ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.