Poreklo stanovništva sela Žučkovac, opština Sokobanja – Zaječarski okrug. Prema knjizi Petra Jovanovića „Banja“. Priredio saradnika Porekla Milodan.
Položaj sela.
Sa Žučkovcem počinje niži niz sela sredinom banjskog basena od zaapada na istok. Selo leži sa leve strane Jošaničke Reke. Kuće se iz doline reke penju na jezersku površ od 420 metara i pod odsek ove površi na Delu.
Vode.
Vodu u selu meštani koriste poglavito iz bunara. Izvora ima veoma malo pored reke.
Klima i komunikacije.
Najjači vetar je košava.
Kroz selo prolazi dosta dobar put, koji vodi za Banju i Jošanicu.
Tip sela.
Selo je više zbijenog tipa. Kuće su naročito zbijene u sredini sela, sa severne strane glavnog druma. Sa južne strane ima samo nekoliko kuća. Ukoliko se penje pomenutom odseku pod Delom kuće su sve ređe. Selo nije podeljeno na male, kuće su pojedinih familija dosta grupisane, to se delovi sela nazivaju po većim familijama, kao naprimer Vlatkovci, Stepanovci i dr.
Zanimanje stanovništva, zemlje i šume.
Meštani se bave skoro isključivo zemljoradnjom. Stoku drže veoma malo i to poglavito krupnu stoku.
Njive su im svuda oko sela, na ovim mestima: Pejinoj Bari, Bradisalcima, Jošaničkkom Delu, Jarninu, Straževici, Logorištu, Kuminom Potoku i Bobovilju. Njive su poglavito u „sinorima“ oko sela i na Straževici. Selo ima malo utrine na Delu, Straževici i Ravni. Šume imaju malo i to su samo privatni zabrani.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Selo je bilo najpre u Reci u Selištu, gde se i sada nalaze ostaci naselja. Zatim se, zbog Turaka, moralo premestiti na današnje mesto, u šumu, da bi bilo više sklonjeno. Selo je raslo doseljavanjem i množenjem.
O imenu sela u narodu nema nikakvih tradicija.
Zavetina je Mali Spasovdan.
U selu su ove porodice:
-Vlatkovci su velika familija, koju sačinjavaju ove manje:
-Vlatkovci, Stojanovci, Ilinci i Rašići. Slave Nikoljdan. Doseljeni su iz Davidovca – Svrljig. Selili su se u Šumadiju. Jedna su familija sa Markovcima iz Vrbovca. Isto tako imaju imaju familiju u Crnom Kalu – Vlajkovci. Staro im je kumstvo u Pojatama – Ražanj.
-Petkovci, Aranđelovdan i Agata, su doseljeni iz Davidovca.
-Stankovci i Mišinci, Sv.Petka, su doseljeni iz Vrmdže. Bežali su u Skrobnicu, pa kada su im tamo Turci ubili brata oni su se vratili. Staro im je kumstvo u Paraćinu.
-Milivovci, Katići i Paunovci, slave Aranđelovdan i Agata, doselili su se iz Skrobnice.
-Stepanovci, Nikoljdan i Mitrovdan, su doseljeni iz Vrmndže od familije Šerbića – Kašmerovci iz Trgovišta. Sadašnja im je slava „na imanje“.
-Miletići, Sv.Đorđe, su doseljeni iz Trgovišta od familije Kašmerovaca.
-Živkovići, Tomindan, su doseljeni iz Vrmdže od familije Lalića. Zovu ih Madžari, zbog toga što je Živko, u inat roditeljima, koji su ga „mučili“, rešio da ide protiv Madžara za vreme Madžarske bune 1848. godine. On se spremi da se javi u odred te vojske, ode do Bavana, tu sedne te pojede pečeno pile i pogaču što je poneo za put, pa se predomisli i vrati, zbog čega su mu iz podsmevanja dali ime Madžar.
-Kadrići, Sv. Đorđe i Sv. Vasilije, su Cigani-Romi,po zanimanju kovači. Ne kaže se ništa za njihovo poreklo.
IZVOR: Prema knjizi Petra Jovanovića „Banja“. Priredio saradnika Porekla Milodan.
6. avgust 2020. u 17:55
Tomislav Bogdanović
Selo Žučkovac od 1973 ima pijaću vodu sa izvora pored Vrmaške reke koji su udaljeni nekoliko kilometara ali je voda dobra i ispunjava sve uslove za upotrebu kao pijaća voda.Svoj dom kulture ne poseduje iz razloga neslaganja domaćistava za izgradnju istog. Ima svoj fudbalski klub FK “Sloga” za koji su zaslužni njegovi fudbalski radnici ima i igralište za male sportove .