Порекло презимена, село Жучковац (Сокобања)

18. децембра 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Жучковац, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Са Жучковцем почиње нижи низ села средином бањског басена од заапада на исток. Село лежи са леве стране Јошаничке Реке. Куће се из долине реке пењу на језерску површ од 420 метара и под одсек ове површи на Делу.

Воде.

Воду у селу мештани користе поглавито из бунара. Извора има веома мало поред реке.

Клима и комуникације.

Најјачи ветар је кошава.
Кроз село пролази доста добар пут, који води за Бању и Јошаницу.

Тип села.

Село је више збијеног типа. Куће су нарочито збијене у средини села, са северне стране главног друма. Са јужне стране има само неколико кућа. Уколико се пење поменутом одсеку под Делом куће су све ређе. Село није подељено на мале, куће су појединих фамилија доста груписане, то се делови села називају по већим фамилијама, као например Влатковци, Степановци и др.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве скоро искључиво земљорадњом. Стоку држе веома мало и то поглавито крупну стоку.
Њиве су им свуда око села, на овим местима: Пејиној Бари, Брадисалцима, Јошаничкком Делу, Јарнину, Стражевици, Логоришту, Кумином Потоку и Бобовиљу. Њиве су поглавито у „синорима“ око села и на Стражевици. Село има мало утрине на Делу, Стражевици и Равни. Шуме имају мало и то су само приватни забрани.

Постанак села и порекло становништва.

Село је било најпре у Реци у Селишту, где се и сада налазе остаци насеља. Затим се, због Турака, морало преместити на данашње место, у шуму, да би било више склоњено. Село је расло досељавањем и множењем.
О имену села у народу нема никаквих традиција.
Заветина је Мали Спасовдан.

У селу су ове породице:

-Влатковци су велика фамилија, коју сачињавају ове мање:
-Влатковци, Стојановци, Илинци и Рашићи. Славе Никољдан. Досељени су из Давидовца – Сврљиг. Селили су се у Шумадију. Једна су фамилија са Марковцима из Врбовца. Исто тако имају имају фамилију у Црном Калу – Влајковци. Старо им је кумство у Појатама – Ражањ.
-Петковци, Аранђеловдан и Агата, су досељени из Давидовца.
-Станковци и Мишинци, Св.Петка, су досељени из Врмџе. Бежали су у Скробницу, па када су им тамо Турци убили брата они су се вратили. Старо им је кумство у Параћину.
-Миливовци, Катићи и Пауновци, славе Аранђеловдан и Агата, доселили су се из Скробнице.
-Степановци, Никољдан и Митровдан, су досељени из Врмнџе од фамилије ШербићаКашмеровци из Трговишта. Садашња им је слава „на имање“.
-Милетићи, Св.Ђорђе, су досељени из Трговишта од фамилије Кашмероваца.
-Живковићи, Томиндан, су досељени из Врмџе од фамилије Лалића. Зову их Маџари, због тога што је Живко, у инат родитељима, који су га „мучили“, решио да иде против Маџара за време Маџарске буне 1848. године. Он се спреми да се јави у одред те војске, оде до Бавана, ту седне те поједе печено пиле и погачу што је понео за пут, па се предомисли и врати, због чега су му из подсмевања дали име Маџар.
-Кадрићи, Св. Ђорђе и Св. Василије, су Цигани-Роми,по занимању ковачи. Не каже се ништа за њихово порекло.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Tomislav Bogdanović

    Selo Žučkovac od 1973 ima pijaću vodu sa izvora pored Vrmaške reke koji su udaljeni nekoliko kilometara ali je voda dobra i ispunjava sve uslove za upotrebu kao pijaća voda.Svoj dom kulture ne poseduje iz razloga neslaganja domaćistava za izgradnju istog. Ima svoj fudbalski klub FK “Sloga” za koji su zaslužni njegovi fudbalski radnici ima i igralište za male sportove .