Порекло презимена, село Лучка Ријека (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Лучка Ријека (Лучка Река), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Порекло становништва села Лучка Ријека (Лучка Река), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Лучка Ријека (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Лучка Ријека (Зубин Поток)

Порекло становништва села Лучка Ријека (Лучка Река), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Милојева кућа, Лучка Ријека (фото: Драган Влашковић)

Милојева кућа, Лучка Ријека (фото: Драган Влашковић)

Ово село је у пространом сливу Лучке Ријеке, која је густом мрежом потока и поточића рашчланила површ у ситне делове. Долине потока су дубоке и само у доњим деловима се јављају врло мала проширења — луке, по чему је село названо Лучка Ријека. На странама тога лавиринта долина су искидане заравни и на свакој 1—10 кућа, што зависи од њиховог пространства. Та насеља су одвојена једно од другога врло дубоким долинама, тако да Лучка Ријека претставља најтипичнији пример веома разбијеног села ибарског типа. Највећи од ових заселака су: Врба 110 к.), Видојевице (9 к.), Пролетиште (5 к.), Черње (5 к.), Ђерино Брдо (4 к.), Паљево (5 к.), Сигавац (2 к.), Угарине (2 к.), Радешевица (2 к.). Овде ваља додати да у овим засеоцима има издвојених кућа, које чине целину и у односу на заселак. Последица те разбијености је појава да готово свако насеље има своје гробље. Јединство села одржава заједнички пут који води Лучком Ријеком за долину Ибра. У доњем делу ове долине, тамо где сва насеља излазе на главни пут, налази се и административно средиште целог села, школа и црква. У том делу је и већина воденица у којима мељу и Лучка Ријека и друга околна села.

Готово у свим овим засеоцима има остатака старијег становништва: кућишта и гробља. Најважнији остатак из прошлости је црквина у дну Лучке Ријеке, на чијим је темељима подигнута данашња црква; затим гробље у Преслу и Паљеву. На старом гробљу у Преслу виде се крстаче од сиге на гробовима. Ту је била и црквица сазидана од бигре.

Најстарији досељеници у Лучкој Ријеци су:

Влашковићи (45 к., Петковдан). Пореклом су из Брда. Кажу, као што је раније речено, да су род са Јакшићима у Дошем Јасеновику и са Ђурићима у Црепуљи. Да је то тачно сведочи не само иста слава него и одржавање других родбинских веза. Сем тога, Влашковићи су имали своју земљу, што је доказ да су уживали повластице које су Јакшићи добили као кнезови.

Ломигоре (8 к., Св. Јован у зиму); рођакају се са Бубљанима Лопаћанима у Бубама.

Соврлићи, у засеоку Врби (10 к., Св. Мрата), досељени су из Бурлата, а тамо из Радића (Оклаце). Још даља старина им је околина Рожаја и Кучи у Црној Гори.

— Катићи у Сигавцу (2 к., Св. Лука), Пореклом су из Роваца у Црној Гори. Неки су отсељени у Грабовац (околина К. Митровице) и Тврђен (доњи Ибар).

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top