Порекло презимена, село Трубаревац (Сокобања)

12. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Трубаревац, општина Сокобања Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Село Трубаревац, фото: Алекса Ранђеловић (Panoramio)
Село Трубаревац, фото: Алекса Ранђеловић (Panoramio)

Положај села.

Трубаревац се налази са десне стране Моравице при улазу у Бованску Клисуру. Главни део села лежи испод Нерезинске Косе на језерској тераси од 520 метара апсолутне висине. Тиме са Трубаревцем почиње низ села, који од Бованске Клисуре иде западним ободом бањског басена и пружа према се еверу.
Трубаревац је везан краћим сеоским путем за главни друм Алексинац – Сокобања. Тај пут се продужује и даље везује Трубаревац са селима на западном ободу басена. У селу Рујевици кажу да се овај пут зове „Јерски Пут“, јер су њиме Ере носили луч и катран за Црну Реку и Зајечар.

Воде и клима.

У селу се поглавито служе водом из бунара, али има и неколико мањих извора. Најјачи су ветрови север и кошава. Кишу доноси најчешће кошава од Ртња.

Тип села.

Главни део села има збијен тип. Али како се око сваке куће има и двориште са воћњаком и малом баштицом, то су ипак куће међу собом нешто разређене. Најзбијеније су куће око пута који пролази кроз село. У средини села поред пута је судница и школа, где је и место где се држе сеоски састанци. Село нема мала, већ се поједини његови крајеви називају по већим фамилијама. То је због тога што су куће једне фамилије обично груписане. Фамилија Џивџанци имају куће на јужној страни села, док су куће осталих родова на северној страни. Поједине фамилије имају куће одвојене од главног дела села. Тако су Бујкића куће толико одвојене од села, на његовој северној страни, да чине прави заселак. Осим тога има извесних породица, које су се населиле на имањима изван села. Тако се у Каљевцу, поред Моравице, налазе све сеоске куће фамилије Симића и две куће из фамилије Кабића. При улазу у Бованску Клисуру, у долини Моравице, су куће Марковића а у Равној Шуми са леве стране Моравице има две куће из фамилије Кукића. Ове су куће удаљене ко 3-4 километра од главног дела села.

Привредне прилике.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Сеоска имања, „синори“ налазе се поглавито у долини Моравице, у Каљевцу; има их и з Равној Шуми и Горовом Цвету. Њиве у долини Моравицце много су плодније него на осталим местима. Појате су им понајвише са леве стране Моравице у Равној Шуми и Осоју. Све куће немају појате. Ако нека породица има веће стадо, тада је један члан породице одређен да стално пази на стоку. Стоку, овце и козе, напасају поглавито на сеоској утрини. Село има и своју заједничку шуму.

Старине у селу.

У Лукову, где је раније било село, још и данас постоји гробље. На том месту мештани налазе трагове ранијег насеља: цигле и парчад разног посуђа. Изнад уласка у Бованску Клисуру зову једно место Градиште. Причају да је ту био стари град.

Постанак села и порекло становништва.

Село се пре него што се усталило на данашњем месту,често се померало. Оно је најпре било под Облом Главом, потом у Брестанског и у Лукову, са леве стране Моравице. Одавде се преселило у Старо Село да би се на крају преместило на данашњем месту. Село се повећавало множењем, сасељавањем и досељавањем.

У селу су ове породице:

-Кукићи, Никољдан, су досељени из Бована од фамилије Дачића. Овој фамилији припадају још 4 куће:
-Мирковића.
Од ове породице је један део одсељен у Лешје и од ње је Милојко Лешјанин.
-Рекалци, Алимпијевдан, су досељени из Бована.
-Пауновићи, Никољдан, су досељени из Бована. Старо им је кумство из Велике Плане. Они пак од старине кумују Кукићима у Трубаревцу и Дачићима у Бовану.
-Џивџанци, Св.Ђорђе, су досељени из Џивџи-Баре (Белог Потока), због чега су названи Џивџанцима. Кумују им од старине Савићи з Поружнице.
-Живићи, Никољдан. Деда Живу донела је мајка из Шарбановца. Старо им је кумство у Параћину. Раније су то била велика задруга. Из Живића куће је ишло „16 мотика на копање“. Из ове породице је Маринко Живић, старац од преко 90 година, али веома бистар и држећи; у селу га јако поштују.
-Здравковић, Трифундан, су досељени из Радмировца (Голак).
-Живадиновићи, Јовањдан, су досељени из Давидовца – Сврљиг.
-Марковићи и Сопићи, Аранђеловдан, су досељени из Суботице (алексиначке). Старо им је кумство у Мозгову.
Кабићи, Св. Ђорђе. Деда Каба, који је раније становао у Каљевцу,по наређењу Кнеза Милоша населио се у Трубаревац. Не зна се одакле су дошли у Каљевац.
-Станичићи, св.Ђође, су једна фамилија са Кабићима.
-Пешићи, Св.Петка,не знају одакле су досељени. Старо им је кумство у Параћину. Један део од овога рода се по маћехи Маги се зову:
-Магићи.
-Симићи, Мратиндан, не знају за своје порекло.
-Бујићи, Никољдан, не знају за своје порекло. Бежали су у Шумадију,па се повратили.
-Милошевићи, Јовањдан. Предак је дошао као младић из Видрара (Трнско, Бугарска). Славу је понео са собом. Памти да су у том крају сви славили славу. Каже да се народ тог краја не зове Бугарима, већ Старосрбијанцима.
-Милошевићи, Св. Вартоломеј, су досељени из Белог Потока а тамо су досељени из Мирова (Цена Река.).
-Марковићи, Св. Василије-Нова Година, су Цигани-Роми, по занимању ковачи.

О имену настанку села нема никаквих сазнања код мештана.
Заветина је у селу Други дан Духова.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.