Poreklo prezimena, selo Trubarevac (Sokobanja)

Poreklo stanovništva sela Trubarevac, opština Sokobanja Zaječarski okrug. Prema knjizi Petra Jovanovića „Banja“. Priredio saradnika Porekla Milodan.

Položaj sela.

Trubarevac se nalazi sa desne strane Moravice pri ulazu u Bovansku Klisuru. Glavni deo sela leži ispod Nerezinske Kose na jezerskoj terasi od 520 metara apsolutne visine. Time sa Trubarevcem počinje niz sela, koji od Bovanske Klisure ide zapadnim obodom banjskog basena i pruža prema se everu.
Trubarevac je vezan kraćim seoskim putem za glavni drum Aleksinac – Sokobanja. Taj put se produžuje i dalje vezuje Trubarevac sa selima na zapadnom obodu basena. U selu Rujevici kažu da se ovaj put zove „Jerski Put“, jer su njime Ere nosili luč i katran za Crnu Reku i Zaječar.

Vode i klima.

U selu se poglavito služe vodom iz bunara, ali ima i nekoliko manjih izvora. Najjači su vetrovi sever i košava. Kišu donosi najčešće košava od Rtnja.

Tip sela.

Glavni deo sela ima zbijen tip. Ali kako se oko svake kuće ima i dvorište sa voćnjakom i malom bašticom, to su ipak kuće među sobom nešto razređene. Najzbijenije su kuće oko puta koji prolazi kroz selo. U sredini sela pored puta je sudnica i škola, gde je i mesto gde se drže seoski sastanci. Selo nema mala, već se pojedini njegovi krajevi nazivaju po većim familijama. To je zbog toga što su kuće jedne familije obično grupisane. Familija Dživdžanci imaju kuće na južnoj strani sela, dok su kuće ostalih rodova na severnoj strani. Pojedine familije imaju kuće odvojene od glavnog dela sela. Tako su Bujkića kuće toliko odvojene od sela, na njegovoj severnoj strani, da čine pravi zaselak. Osim toga ima izvesnih porodica, koje su se naselile na imanjima izvan sela. Tako se u Kaljevcu, pored Moravice, nalaze sve seoske kuće familije Simića i dve kuće iz familije Kabića. Pri ulazu u Bovansku Klisuru, u dolini Moravice, su kuće Markovića a u Ravnoj Šumi sa leve strane Moravice ima dve kuće iz familije Kukića. Ove su kuće udaljene ko 3-4 kilometra od glavnog dela sela.

Privredne prilike.

Meštani se bave zemljoradnjom i stočarstvom. Seoska imanja, „sinori“ nalaze se poglavito u dolini Moravice, u Kaljevcu; ima ih i z Ravnoj Šumi i Gorovom Cvetu. Njive u dolini Moravicce mnogo su plodnije nego na ostalim mestima. Pojate su im ponajviše sa leve strane Moravice u Ravnoj Šumi i Osoju. Sve kuće nemaju pojate. Ako neka porodica ima veće stado, tada je jedan član porodice određen da stalno pazi na stoku. Stoku, ovce i koze, napasaju poglavito na seoskoj utrini. Selo ima i svoju zajedničku šumu.

Starine u selu.

U Lukovu, gde je ranije bilo selo, još i danas postoji groblje. Na tom mestu meštani nalaze tragove ranijeg naselja: cigle i parčad raznog posuđa. Iznad ulaska u Bovansku Klisuru zovu jedno mesto Gradište. Pričaju da je tu bio stari grad.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Selo se pre nego što se ustalilo na današnjem mestu,često se pomeralo. Ono je najpre bilo pod Oblom Glavom, potom u Brestanskog i u Lukovu, sa leve strane Moravice. Odavde se preselilo u Staro Selo da bi se na kraju premestilo na današnjem mestu. Selo se povećavalo množenjem, saseljavanjem i doseljavanjem.

U selu su ove porodice:

-Kukići, Nikoljdan, su doseljeni iz Bovana od familije Dačića. Ovoj familiji pripadaju još 4 kuće:
-Mirkovića.
Od ove porodice je jedan deo odseljen u Lešje i od nje je Milojko Lešjanin.
-Rekalci, Alimpijevdan, su doseljeni iz Bovana.
-Paunovići, Nikoljdan, su doseljeni iz Bovana. Staro im je kumstvo iz Velike Plane. Oni pak od starine kumuju Kukićima u Trubarevcu i Dačićima u Bovanu.
-Dživdžanci, Sv.Đorđe, su doseljeni iz Dživdži-Bare (Belog Potoka), zbog čega su nazvani Dživdžancima. Kumuju im od starine Savići z Poružnice.
-Živići, Nikoljdan. Deda Živu donela je majka iz Šarbanovca. Staro im je kumstvo u Paraćinu. Ranije su to bila velika zadruga. Iz Živića kuće je išlo „16 motika na kopanje“. Iz ove porodice je Marinko Živić, starac od preko 90 godina, ali veoma bistar i držeći; u selu ga jako poštuju.
-Zdravković, Trifundan, su doseljeni iz Radmirovca (Golak).
-Živadinovići, Jovanjdan, su doseljeni iz Davidovca – Svrljig.
-Markovići i Sopići, Aranđelovdan, su doseljeni iz Subotice (aleksinačke). Staro im je kumstvo u Mozgovu.
–Kabići, Sv. Đorđe. Deda Kaba, koji je ranije stanovao u Kaljevcu,po naređenju Kneza Miloša naselio se u Trubarevac. Ne zna se odakle su došli u Kaljevac.
-Staničići, sv.Đođe, su jedna familija sa Kabićima.
-Pešići, Sv.Petka,ne znaju odakle su doseljeni. Staro im je kumstvo u Paraćinu. Jedan deo od ovoga roda se po maćehi Magi se zovu:
-Magići.
-Simići, Mratindan, ne znaju za svoje poreklo.
-Bujići, Nikoljdan, ne znaju za svoje poreklo. Bežali su u Šumadiju,pa se povratili.
-Miloševići, Jovanjdan. Predak je došao kao mladić iz Vidrara (Trnsko, Bugarska). Slavu je poneo sa sobom. Pamti da su u tom kraju svi slavili slavu. Kaže da se narod tog kraja ne zove Bugarima, već Starosrbijancima.
-Miloševići, Sv. Vartolomej, su doseljeni iz Belog Potoka a tamo su doseljeni iz Mirova (Cena Reka.).
-Markovići, Sv. Vasilije-Nova Godina, su Cigani-Romi, po zanimanju kovači.

O imenu nastanku sela nema nikakvih saznanja kod meštana.
Zavetina je u selu Drugi dan Duhova.

IZVOR: Prema knjizi Petra Jovanovića „Banja“. Priredio saradnika Porekla Milodan.