Порекло презимена, село Штипина (Књажевац)

11. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Штипина, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

храм Пресвете Богодорице у селу Штипина
храм Пресвете Богодорице у селу Штипина

Положај села.

Куће овог села су у долини штипинског потока, званог Урвине. Са северне стране заклоњено је село голим брдом са избразданим урвинама, које се зове Момина Чука. У продужењу ове чуке је коса Страње. Са Момине Чуке и са Страња, када падају јаке кише многобројни потоци бујају и наносе штете селу. Јужна страна од Штипине нешто је равнина и зове се Поље.

Воде.

Поток Урвине извире у валевском атару, у месту Кључу. За време јаких киша и топљења снега наноси штете селу, услед чега се село помиче наниже, ка тимочкој равници. Куће су с обе стране потока али их је много више на присојној него на осојној страни. Источно од села протиче река Тимок. Када надође причињава велике штете, плавећи плодну равницу око Тимока.
У горњем крају села пије се вода са једног безименог извора, око кога је груписан највећи број кућа. У доњем крају пије се поглавито бунарска вода.

Земље и шуме.

Село има малени атар. Западни део је брдовит и мање-више кршевит а источни раван. Најбоља земља је у Тимоку, где особито добро рађа кукуруз. Највише земље за обрађивање има на овим местима: Забела, Широка Падина, Поље, Луг (тј. Тимок), Длбочко, Крадње Поље, Смрдан и Бабин Гроб. Најудаљеније је место је Забел. Сеју се све врсте жита и кукуруз. У Штипини се у последње време негују сви баштовански производи, који се продају поглавито по околним варошима, Зајечару и Књажевцу. Шуме приватне и заједничке нема.

Тип села.

Село је збијеног типа, особито у горњем, најстаријем делу села. Пружа се у дужину, уз поток. Куће у присоју су јаче збијене него у осоју. Има у Пољу једна кућа раселица.

Име села.

О имену села ништа се не зна, али је највероватније име селу дошло од положаја села, јер је као у некој „штипаљци“, притиснуто и са једне и са друге стране, између две косе.

Старине у селу.

Вис Момина Чука зове се по девојци која ј ту сахрањена. Испод села у равници Лугу је стари калдрмисани пут које је водио из Равне у правцу Баранице. У близини ј место Селиште, о коме се ништа не прича, али се за то поуздано зна да је у раније доба било село у Ждрелу, где је данас Горњи Крај и протезало се до потока Падине, који тече у село са северне стране. То се зна и по томе што се старо штипинско гробље налази сада на средини села. Од ослобођења гургусовачког краја, 1833. године, село се почело јаче спуштати ка Тимоку, те је на тај начин гробље дошло у средину села.
У околини села су стара гробља. Ту су се сахрањивали Штипинчани до четрдесетих година 19. века. То се види по натписима на надгробном камењу.
На каменом запису Св. Арханђела има овај запис:
-Подиже Ранко Радоико Велко 1794.

Постанак села и порекло становништва.

Штипина је по становништву од млађих села, по свој прилици из осамнаестог века. Поред оно нешто сумњивих старинаца пада у очи велики број досељеника, и то из околине Заглавака, Сврљига, Бугарске, пиротског округа, па и са Косова. Половина досељеника је из Згалавака. Незнатан број је из Бугарске и пиротске околине.Село се умножавало прираштајем и досељавањем.

Као старинци се сматрају:

-Ћуричи, Св. Врачи;
-Вељичи, Митровдан;
-Нокичи, Митровдан;
-Цепичи, Св. Ђорђе;
-Ћосичи, Јовањдан;
-Миладиновци, Св.Ђорђе;
-Стевановци или Крце, Св. Ђорђе и;
-Черолењци, Митровдан.
Биће да су и ови родови досељени, што се види по неразграности родова и разноликости њихових слава, али се у селу њихово порекло не зна.

Досељени родови.

-Никичи или Кусијачи и Рајкожци, Митровдан, су један род којима је старина у Горњој Соколовици у Заглавку. Доселили су се по свој прилици у другој половини 18. века. Од њих има једна кућа у Валевцима.
-Перкичи, Митровдан, су се доселили у исто време када и Никичи, из Дрвника у Заглавку – од рода Ркмановаца. Зову их и:
-Бранковци.
-Османовци, Аранђеловдан. Ништа се више не каже о њима.
-Косовци или Косовљани, Никољдан, су се доселили са Косова пре 150 година.
-Чичивраговци, Св.Ђорђе, се у селу рачунају као старинци, али ће бити да су досељени од велике и јаке породице истога имена у Новом Кориту, Срезу тимочком. То се види по истом именом и слави.
-Поповичи, Никољдан, су се доселили средином 19. века из села Бучја, у Заглавку.
-Загорци, Св.Петка, преслава Алимпијевдан,су дошли из Чупрење у Бугарској, пре око 100 година. Домазети су, те славе две славе, једну своју и другу „на имање“.
-Рашинци,Томиндан, преслава Св.Ђорђе, су из Штрбаца у Заглавку. Неки Милош Рашинац доселио се као домазет. Зову их и:
-Дергуске. Они су из врло велике породице у Штрпцима, од „Арнаута“.
-Пирочанци, Никољдан, преслава Св.Ђорђе, су из села Трњана у пиротском округу. Предак им је уљез.
-Црвенчање, Св. Враче, су из села Црвења у Заглаавку.
-Кочћичи, Јовањдан, преслава Митровдан, су прешли на имање из Горњег Зуничја у Заглавку.
-Влашичи, Св.Ђорше, су из Стајћевца у Буграској. Доселили су се пре 50 година.
-Живковци, Никољдан, су из пиротског округа. Предак је дошао као уљез.
-Шестигабарци, Никољдан, преслава Митровдан, су из Шестигабра у пиротском округу.
-Косовци, Св. Јован Златоусти, су из Равне.
-Миленковћи, Никољдан, су из Влаова код Пандилара.
-Радоњичи, Св.Ђорђе, преслава Аранђеловдан, су из из истоимене породице у Дебелици, Срезу тимочком.

У селу се заветине: Св. Јеремија, Русалица и Мала Госпојина.
Ново гробље је у Дубочком.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.