Порекло презимена, село Селачка (Зајечар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Селачка, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. С Порекло становништва села Селачка, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. С Rating: 0
You Are Here: Home » Некатегоризовано » Порекло презимена, село Селачка (Зајечар)

Порекло презимена, село Селачка (Зајечар)

Порекло становништва села Селачка, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Сеоске куће су на обалама истоимене реке и то четвртина на левој (осоју) а три четвртине на десној обали (у присоју). Северозападно од села је вис Чука, по чијој се јужној и југозападној коси, до реке, куће овог села. Куће су на десној обали су махом на камену а у западном крају на пескуши. На левој обали реке је коса Осој. Ту су куће на црници, пескуши и глинуши.

Воде.

Селачка Река извире изнад манастира Суводола а настаје од више потока и речица, од којих су најглавнији Базовски Поток, Бабља Река, Цигански Поток и Мала Река. Код манастира Суводола прима у себе и Шопурку. Надолази обично с’пролећа када почне на планини снег да копни, али штете селу не наноси, јер су обале високе и камените, особито десна обала. Испод села река плави поља и баште. Преко лета, за време суше река пресахне у доњем току, док у горњем никада. Код манастира Суводола има јако врело а исто тако и у месту Царевцу. Пије се изворска и бунарска вода. Има велики број бунара и омањих извора или кладенаца, чија су имена дата по родовима, који са њих користе воду за пиће. Преко зиме пије се и речна вода.

Земље и шуме.

У равници, поред Тимока, земља је врло родна док по брдима није. Зиратна земља је око села а места на којима је има понајвише зову се: Поље, Забел, Прпоровац, Брекиње, Царевац, Испас, Стари Ан, Сува Река, Рпине, Равниште, Говедарник и Тимок. Селачко земљиште је добро за неговање ситне стоке, оваца и коза, али само колико је потребно за сопствене потребе. Испаше су на местима чија су имена: Бабин Нос, Три Кладенца, Ливадица, Равно Бучје, Реке, Јаношица и Ветрен. Појате су на местима чији су називи: Осој, Грамађе, Јаричиште, Чука, Бачијиште, Шопурка, Крива Река, Бобовиште, Баче, Цигански Дол, Ујкини Синови и Бабља Река. Шуме има где и утрине. У последње време се оголела брда почињу пошумљавати, те данас поред обичног шумског дрвећа – букве, цера, границе и граба – има и бора и јововине. Руја имана Ветрену у користи се за бојење пређе. Манастирска шума је добро очувана, али ју је непријатељ у последњим ратовима знатно оштетио.

Тип села.

Село је збијеног типа и није подељено на крајеве. Врло често се поједине групе кућа зову родовским именима. Тако су на десној обали реке поређане ове групе кућа („мале“): Доњи Крај, Грамађе, Кућинци, Панграци Божинарци, Станковци, Кусодолци, Рајковска Мала, Кордановска Мала, Шуманковска Мала, Крстинска Мала, Гмитринска Мала, Павуновска и Тавраџинска Мала. Куће су веома збијене, особито у средини села.
На левој обали су групе кућа: Казаци или Козаци, Кордановци, Кућински, Тавраџинци, Шуманковци и Гмитровци. Куће су без реда растурене. Кроз средину села води сеоски пут, који се изнад села зове Јурикобила. Око овог пута се негде ближе, негде даље нижу куће.

Име селу.

Село је названо тим именом због сељакања. Најпре је било „Селачко Село“ – село које се сели, да би касније именица „село“ изостављено.

Старине у селу.

Selačka-SuvodolМанастир Суводол је од старијих у Тимоку. Изнад њега је врло јак извор са кога се у виду водопада сурвава вода у Селачку Реку. Стари манастир је срушен 1865. године. Стара црква је била визатинског стила, у виду крста. Приликом рушења манастира видело се да је стара црква била украшена дивним живописом, који је био три пута премазиван и обнављан.
На Ветрену и на Венцу има градских развалина. Ту се налазе „паре Костадинке“. Народ прича да је то Латин зидао. Испод села, у Тимоку, било је до скора калдрме од старога пута који је водио уз Тимок у град Равну. У Царевцу и Староме Ану има згуре. Мисли се да су ту биле неке ковачнице. Где главни друм прелази преко Селачке Реке постоји место које се зове Русалија. Прича се да се ту, у старо доба, „тукла некаква русалија“.

Постанак села и порекло становништва.

У постанку села прича се овако: Најстарији родови, Кордановци и Рајковци, доселе се, средином 18. века, из Загорја – у видинском крају, северно од Балкана – у место Крава-Реку више манастира Суводола, па у месту званом Крст заснују село. У почетку је било шест кућа. Из Крава-Реке село се преместило у Коначиште на своје појате. Ни у Коначишту село не остане дуго, него се премести ниже манастира Суводола у теснац Грло и ту га затекло ослобођење од Турака, 1833. године. Због недостатка воде и тескобе село се није могло ширити па се, за време управе неког капетана Тривуна, исели из Грла и заузме свој данашњи положај. Данас је село избило скоро на друма Књажевац – Зајечар.

Родови се могу по старини сврстати овако:

-Кордановци, Јовањдан, су пребегли од Турака кад и Рајковци из Лом-Паланке, из Загорја у Бугарској. Најпре се доселио Ђорђе, који је имао надимак „Кордан“, по чему је цео род добио надимак „Кордановци“. Његов унук Петар Арнаутин убио је субашу Омера, последњег власника куле Адлије у Новом Хану, сада Краљеву Селу, 1833. године. Од Ђорђа Кордана живе данас праунуци. Кордановци су познати именима:
-Кусодолци, јер живе у Кусом Долу или Кусој Падини, Станковци, Ковачовци итд.
-Рајковци, Никољдан, су добегли из Раковице у Бугарској, средином 18. века. При је дошао деда Рајко и по њему се назову Рајковци.
-Павуновци, Божикарци и Петринци, славе Св.Ђорђа. Сва три рода се зову „Козаци“ или „Казаци“. Не може се утврдити да ли су један род, али су несумњиво заједничког порекла. Народно предање одређено тврди да су се они доселили из Русије (неки кажу „из Румуније“, одмах после Кордановаца и Рајковаца). Име њихово Козаци или Казаци показује да су се доселили из Јужне Русије, Јасно је да су се неки од Срба, који су се били одселили у Русију враћали у своју домовину. Враћали су се преко Румуније, потом тимочком долином и неки су се овде задржали, као што је случај са поменутим породицама.
-Кућинци, Никољдан, су се доселили из Јужне Србије, из битољског краја пред крај 18. века.
-Матејовци или Грџалије и Пангарци, Св.Ђорђе, су досељени са југа, из Старе или Јужне Србије. Једни се зову Матејовци или Грџалије, други Пангарци.
-Гарчинци и Џерћековци, Св. Ђорђе, су дошли заједно из „Калавата“, места према Видину, крајем 18. века. По месту одакле су зову се често:
-Калавачање. По свој прилици су они су један род. У доба ратовања Аустрије са Турском, много је народа са ратне позорнице пребегло преко Дунава, па се, по престанку рата, враћало било на своје старо место или неко ново. По пределу одакле су долазили добијали су имена, као што је и овде случај.
-Тавраџијанци или Товраџијанци или Тетовљанци, Св.Петка, су досељеници из околине Тетова у Јужној Србији, из села Селца. Први је дошао Марко Тавраџија.
-Гмитовци, Никољдан, су из Полетковаца или из Медешеваца у Бугарској.
-Крстинци или Чантинци, Никољдан су пребегли од турског насиља из Берковице у Бугарској. Први је добегао деда-Крста са својих шест синова.
-Шуманковци, Св. Василије, су из Влаовича у Бугарској.
-Пунчинци, Митровдан, су такође досељеници из неког села у Бугарској. Први досељеник је био домазет.
-Телбисци, Св. Петка, су пореклом из Бугарске.
-Чаламарци или Чоламарци, Св. Петка, су из Грамаде, места код Куле у Бугарској. Први досељеник је био хајдук и доселио се одмах по ослобођењу.
-Власи, Никољдан, су пореклом из Грљана у Зајечарском срезу. Први је овамо дошао, као домазет, Никола Вла’.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top