Poreklo stanovništva sela Potrkanje, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je u dolini Tudorovskoga Potoka. Sve su kuće na desnoj strani potoka, u prisoju. Sa svih strana selo je zatvoreno brdima i kosama, osim istočne. Sa severne strane je Čuka, sa južne Mrtvina a sa zapadne Žinulovsko Banište.
Vode.
Tudorovski Potok ne nanosi nikakve štete selu. U celom selu postoje tri izvora, koji se obično zovu kladencima. Imajedanbunar, ali se sa njega ne pije voda. Kuće su grupisane oko pomenutih kladenaca. Ni ovi izvori ne mogu u dovoljnoj meri da zadovolje potrebe sela, osobito leti.
Zemlje i šume.
Zemlja za obradu je oko sela i po plodnosti je vrlo raznolika. Najplodnija je u Timoku, ali je ima vrlo malo. Ziratne zemlje su na ovim mestima: Polje – zapadno, Čunđer – istočno, Mrtvina, Gorolomski Potok, Timok i Čuka.. Seoske utrine nema. Privatne ima nešto u Čuki. Šume nema uopšte.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa, jer nema prostora da se širi, budući da je pritešnjeno sa svih strana brdima. Sredinom sela prolazi seoski put, pa su kuće poređane oko njega. Ovo selo je najmanje u celom Timoku. Ima svega 42 kuće.
Istorijat sela.
Nepoznato je kako je postalo ime selu.
Na pet do deset minuta južno od Potrkanja, u jednom omanjem potoku, bile su u drugoj polovn 18. veka pojate nekolicine Zuničana. Pošto je Zuniče na desnoj strani Timoka, meštani su morali neprestano gaziti Timok da bi nadgledali svoju stoku, jer nije bilo mosta na njemu. Često se dešavalo, kada Timok nadođe, da se reka nije mogla gaziti, te su zbog toga meštani bivali u velikoj neprilici. Zbog toga oni reše da se sasvim presele u Potkranje. Na tom mestu nisu ostali dugo, te se u prvoj polovini 19. veka, osobito po oslobođenju od Turaka 1833. godine postepeno nasele na današnje mesto. Na pređašnjem mestu ostale su i dalje njihove pojate. Najpre se selo naselili Nikolinci, koji danas zauzimaju sredinu sela. Potom su se naselili i ostali. Dok su bili na starom mestu, sahranjivali su se na Čuki, pa i danas postoji nadgrobno kamenje. U to najranije doba selo je bilo jako razbijeno, kao što su mu i pojate bile razbacane. Tek po oslobođenju selo se zbilo na današnjem mestu.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Potrkanje spada u red sela koja su postala od pojata u drugoj polovini 18. veka. Veći deo rodova je iz Zuniča. Ostalo stanovništvo je iz okoline, osim roda iz Bugarske i jednog iz pirotskog kraja. Starina nema nikakvih u selu i bližoj okolini.
Rodovi su sledeći:
-Nikolinci ili Roškovci, Veselinovići, Takiči,Stojanovci i Živulovci, Nikoljdan, su svi jedan rod.
-Kovandžijači, Mitrovdan, su starinom iz Krente u Zaglavku. Doselili su se pe 100 godina. Priča se da si on ovde čuvali Turcima „kovanluk“, pa im je otuda i prezime.
-Bučanci, Nikoljdan, su iz Bučja u Zaglavku. Ovde su prikupili zemlje i naselili se. Oni su od Stojinaca.
-Zagorci se dele na:
-Čuprenjce, Jovanjdan, koji su došli iz Čuprenje u Bugarskoj i;
-Vrbovljane, Sv.Petka, su dobegli od Turaka iz Vrbove u Bugarskoj.
-Piročanci, Lučindan, su iz Kalne u pirotskom okrugu. Prebegli su zbog Turaka.
-Zubetinci, Nikoljdan, su iz Zubetinaca u Zaglavku.
Seoska slava je Veligdan (Vaskrs) a zavetine su Sv.Đerman („Džerman“) i Sv.Pavle.
Groblje je udaljeno od sela oko 600 metara.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)