Порекло презимена, село Потркање (Књажевац)

4. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Потркање, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Потркање, фото И. Дрљан (Panoramio)
Потркање, фото И. Дрљан (Panoramio)

Положај села.

Село је у долини Тудоровскога Потока. Све су куће на десној страни потока, у присоју. Са свих страна село је затворено брдима и косама, осим источне. Са северне стране је Чука, са јужне Мртвина а са западне Жинуловско Баниште.

Воде.

Тудоровски Поток не наноси никакве штете селу. У целом селу постоје три извора, који се обично зову кладенцима. Имаједанбунар, али се са њега не пије вода. Куће су груписане око поменутих кладенаца. Ни ови извори не могу у довољној мери да задовоље потребе села, особито лети.

Земље и шуме.

Земља за обраду је око села и по плодности је врло разнолика. Најплоднија је у Тимоку, али је има врло мало. Зиратне земље су на овим местима: Поље – западно, Чунђер – источно, Мртвина, Гороломски Поток, Тимок и Чука.. Сеоске утрине нема. Приватне има нешто у Чуки. Шуме нема уопште.

Тип села.

Село је збијеног типа, јер нема простора да се шири, будући да је притешњено са свих страна брдима. Средином села пролази сеоски пут, па су куће поређане око њега. Ово село је најмање у целом Тимоку. Има свега 42 куће.

Историјат села.

Непознато је како је постало име селу.
На пет до десет минута јужно од Потркања, у једном омањем потоку, биле су у другој половн 18. века појате неколицине Зуничана. Пошто је Зуниче на десној страни Тимока, мештани су морали непрестано газити Тимок да би надгледали своју стоку, јер није било моста на њему. Често се дешавало, када Тимок надође, да се река није могла газити, те су због тога мештани бивали у великој неприлици. Због тога они реше да се сасвим преселе у Поткрање. На том месту нису остали дуго, те се у првој половини 19. века, особито по ослобођењу од Турака 1833. године постепено населе на данашње место. На пређашњем месту остале су и даље њихове појате. Најпре се село населили Николинци, који данас заузимају средину села. Потом су се населили и остали. Док су били на старом месту, сахрањивали су се на Чуки, па и данас постоји надгробно камење. У то најраније доба село је било јако разбијено, као што су му и појате биле разбацане. Тек по ослобођењу село се збило на данашњем месту.

Постанак села и порекло становништва.

Потркање спада у ред села која су постала од појата у другој половини 18. века. Већи део родова је из Зунича. Остало становништво је из околине, осим рода из Бугарске и једног из пиротског краја. Старина нема никаквих у селу и ближој околини.

Родови су следећи:

-Николинци или Рошковци, Веселиновићи, Такичи,Стојановци и Живуловци, Никољдан, су сви један род.
-Кованџијачи, Митровдан, су старином из Кренте у Заглавку. Доселили су се пе 100 година. Прича се да си он овде чували Турцима „кованлук“, па им је отуда и презиме.
-Бучанци, Никољдан, су из Бучја у Заглавку. Овде су прикупили земље и населили се. Они су од Стојинаца.
-Загорци се деле на:
-Чупрењце, Јовањдан, који су дошли из Чупрење у Бугарској и;
-Врбовљане, Св.Петка, су добегли од Турака из Врбове у Бугарској.
-Пирочанци, Лучиндан, су из Калне у пиротском округу. Пребегли су због Турака.
-Зубетинци, Никољдан, су из Зубетинаца у Заглавку.

Сеоска слава је Велигдан (Васкрс) а заветине су Св.Ђерман („Џерман“) и Св.Павле.
Гробље је удаљено од села око 600 метара.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.