Poreklo stanovništva sela Petruša, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Kuće ovog sela su na desnoj obali reke Klisure a na obema obalama Male Reke, koje se sastaju u samom selu. Najveći broj kuća je na prisojnoj strani.
Vode.
Klisura i Mala Reka ne nanose nikakve štete selu. Od ušća Male Reke u Klisuru korito Klisure se širi i ispunjeno je peskom i šljunkom koje donose obe reke sa ogolelih visova. Sa desne strane u Klisuru utiču tri potoka, Dedaja, Muđinica i Slivni Potok. Nijedan od njih ne nanosi štete selu. U selu nema izvora. Meštani koriste vodu za piće iz bunara i gotova svaka kuća ima svoj bunar.
Zemlje i šume.
Selo ima zemlje za obrađivanje, ali je ona van sela. Najviše ziratne zemlje ima u mestima koja se zovu: Gornja Ljubava, Donja Ljubava, Slog i Reka. Ima nešto zemlje severno i istočno od sela, ali je slaba i skoro neupotrebljiva, pošto je peskovita i kamenita. Na njoj su dobri vinogradi. Pored reke Klisure su seoske bašte. Na Klisuri su i seoske vodenice. Nema dobrih pašnjaka, ali za pašu služi brdovito zemljište, na kome se nađe jedva nešto trave za sitnu stoku. Isto tako nema ni šuma izuzev malo šumarice, sitnogorice. Zajedničke šume i ispaše ima u Smilovici, šest kilometara udaljenoj od sela.
Tip sela.
Selo je u pojedinim krajevima zbijenog tipa. Ranije je selo bilo više razbijenog tipa, pa je umnožavanjem kuća postalo današnjeg tipa. Selo je izdeljeno Klisurom i Malom Rekom u više krajeva. Između njih je razmak koliko i rečno korito. Na desnoj strani je Čungurski Kraj, Vučkovci i Donji Kraj. Na obalama reke su krajevi koji se ne nazivaju po porodičnim imenima. U selu je 79 kuća. Selo Petruša je oduvek u sastavu opštine Kraljevo Selo, ali je opet to zasebno selo i ima svoju posebnu prošlost.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Selo je prvobitno bilo u Maloj Reci – na levoj obali – 4-5 kilometara daleko od današnjeg sela. Selo se i tamo zvalo Petruša, pa se to mesto i danas tako zove. Nije poznato odakle ime selu. Na tom mestu ima ostataka od starog groblja i kapela sa kamenim krstom. Stari ljudi pričaju da se selo odatle moralo raseliti zbog kuge, koja je strašno morila selo. Pojedine porodice su lutale po okolini, dok se nisu, po oslobođenju od Turaka, naselile na današnjem mestu.
Starinci:
-Kokošarci, Jovanjdan;
-Vučkovci,Nikoljdan;
-Palamidiči, Sv. Đorđe;
-Poparanci, Mitrovdan, su dobili ime popretku koji je imao nadimak Popara i:
-Đurinci, Nikoljdan.
Doseljenici:
-Čungurci, Sv. Đorđe, su najjači rod. Misli se da su se doselili ranije u doba iz nekog Čungura kod Niša. Čine zaseban kraj.
-Džoninci, Nikoljdan, su se doselili iz Bugarske.
-Bugarci, Sv.Đorđe, su se doselili iz Novog Korita. Bila su dva brata, od kojih se jedan doselio u Petrušu a drugi u Jelašnicu. Oni u Jelašnici slave Jovanjdan.
-Ćirinci, Nikoljdan, su se doslili iz Kraljevog Sela.
Seoska slava je Ilindan a zavetina Sv. Tojice-Duhovi.
Groblje je uz samo selo, na jednoj kosi.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)