Порекло презимена, село Зечевиће (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Зечевиће, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Пр Порекло становништва села Зечевиће, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Пр Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Зечевиће (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Зечевиће (Зубин Поток)

Порекло становништва села Зечевиће, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Zečeviće

 

Село је на огранцима Рогозне; разбијено је косом у два дела: Зечевиће и Камењаче. Зечевиће, „Село“ или Старо Село је испод брда Млијечшака, а Камењача преко била на коме је садашње гробље.

Извора има свуда, а најјачи су они у подножју Млијечшака: Врело, Чесма код Црквине, чесма у Старом Селу и Бакарњача у ливадама Мијелиће. На овој води и Врелу су појила за стоку.

Топографски називи за поједине делове сеоског атара су: Млијечшак, Кораћ, Мијелиће, Ржиште, Старо Село. По неким од ових назива се види да је село било насељено становништвом које нема везе са данашњим родовима. Само име Зечевиће потиче од братства које је ту било раније. Остатак другог рода је Мијелиће, старо гробље и црквина у њему. Сем тога, овде има неколико „старих села“. Најстарије је оно испод брда Млијечњака на странама малог потока. Ту су данас, махом њиве, орнице и „колибишта“, где су раније излазили са стоком.

Остаци старијег насеља се виде по гробљу и црквини. У селу је црквина на којој су мештани подигли капелу. Старо гробље је на једном превоју између „Села“ и Камењача; на њему се виде остаци капеле, из које је израстао велики храст. Ту се сахрањује и данашње становништво. Мало ниже од овога, испод пута је „Чумино гробље“, где су укопани Вирјевићи из Камењача, који су помрли од куге. Од велике задруге остало је тада само двоје деце, од којих су Вирјевићи у Камењачама и у Ранчићу.

У Зечевићу живи само један род: Вирјевићи (20 к., Св. Арханђео и Св. Илија); кажу да су старином из Црне Горе „из Вирова“. Одавде су пореклом Вирјевићи у Војимислићу и у Ранчићу.

На једној заравни између Зечевића и Вукосављевића је мало насеље Кијевце, које припада Зечевићу. У њему се становништво, због тога што је земља била агаларска, стално смењивало; исељавало и насељавало. Раније су ту живели Луковићи, досељини из Годова у Штавици. Садашњи родови су: Томовићи (2к., Св. Никола), досељени из Вељег Бријега пре 60 година, и Спасојевићи (1 к., Св. Петка).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top