Порекло презимена, село Загуљ (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Загуљ(е), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Пр Порекло становништва села Загуљ(е), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Пр Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Загуљ (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Загуљ (Зубин Поток)

Порекло становништва села Загуљ(е), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на површи коју пресеца поточић. Куће су на горњим долинским странама у подножју Тијанића и Гусињског Брда: одатле лако користе испашу и шуму изнад села и воду у потоку. На потоку су воденице које мељу само у јесен и пролеће. Називи за поједине крајеве села су: Тијанића Брдо, Тијанића Кућиште, Гусињско Брдо, Продоли, Крст и Велика Ледина. Село је било раније подељено у три махале: Тијаниће, Ђусиће и Дурутовиће, по родовима који су живели у овом селу. Тијанићи су исељени у Топлицу пре 70 година, а још раније у Црколез (Метохиски Подгор), где их сада има 15 кућа. Назив Гусињско Брдо потсећа на род досељен из Гусиња (Горње Полимље).

Данашњи становници села су:

Дурутовићи (5 к., Св. Лука), дошли пре 100 година из Истока (Метохија), а тамо из Црне Горе. Док су били у Метохији држали су земљу око цркве Гориоча. Њихов предак Милић Дурут морао је да побегне, јер су хтели да га убију неки Шиптари из зависти, због тога што је погодио белегу боље него 15 људи, колико их је ту било. Уствари то је био само повод да му одузму земљу. Три-четири куће Дурутовића су се иселиле у Топлицу код Иван-Куле.

Ђусићи (7 к., Св. Петка), рођакају се са Ђурићима у Црепуљи. И од овог братства има доста исељеника по разним крајевима Србије.

Сви родови овога села имали су своју земљу. За време прошлог рата покушао је један Шиптар из Метохије да се ту стално настани, али у томе није успео.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top