Порекло презимена, село Зупче (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Зупче, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прире Порекло становништва села Зупче, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прире Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Зупче (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Зупче (Зубин Поток)

Порекло становништва села Зупче, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Zupče

 

Зупча је крајње колашинско село низ Ибар. Иако није улазило у састав колашинске кнежине, оно се помиње у девичком Катастигу као село у Колашину. Насеље је на пространим речним терасама при излазу Ибра из Варашког теснаца. Првобитни зачеци села су у брду. Тако су Касаловића куће биле у Барама и Кару под Чичавицом, Вучинића у брду Гаришту. Отуда су се касније спуштали по ободу равни и брда, а сада подижу куће и у пољу поред Ибра. Положај села је врло повољан, јер се одавде лако могу искоришћавати раван простор, брдско залеђе обрасло шумом и Ибар, који служи за појило, окретање воденица, и нешто мало и за наводњавање. Сем Ибра имају и других вода, бунаре на терасама и изворе у подножју страна. Од њих је најпознатија вода Гладница, од које се, како каже народ, брзо гладни. Поједини крајеви у сеоском атару су: Гладница, Градиште, Ржиште, Баре, Гај, Чукара, Забел, Хан, Коловрат, Ријека Зубачка. Иначе се село дели на махале: Радиће (где сада живе Ракићи), Касаловића, Радојевиће, Вучиниће, Кокорак (Љуштаци).

Зупче је старо насеље; у њему има доста трагова из прошлости. У Зубачкој Ријеци су очуване зидине неког груписаног насеља; близу њега је старо српско гробље и рушевине цркве, коју су Зупчани обновили 1938 г., али су неки Шиптари однели у току рата кров и врата са ње. У близини овога старог насеља био је хан у који су свраћале кириџије на попречном путу који је водио од Ораховца и Подрима уз Јагњеничку Ријеку за Нови Пазар и Бањску.

Данашње становништво Зупче су досељеници. У поменутом девичком Катасигу помиње се 1763 г. као приложник неки Петар Радић. Тих Радића има и сада у овом селу (6 к., Петковдан), али су и они досељени из Брда.

— Касаловићи, (16 к., Петковдан), досељени су из Црне Горе одмах после Радића. Са њима се рођакају Вучинићи (6 к.), за које неки кажу да су од довотка Касаловића — прирођени Касаловићи,

— Радојевићи, који су се раније презивали и Цветићи (19 к., Арханђеловдан), кажу да су пореклом из Васојевића од братства Бабовића. Побегли су од крви („убили Фатића у Коњусима“) у Рогозну и отуда дошли на земљу вучитрнских ага Шишковића у Зупчу. Због свађе и крвних размирица они су кумови са Касаловићима,

— Ракићи (8 к., Ђурђевдан), досељени су из Пресјеке у Брњаку пре 120 година и настанили се у крају Радиће, одакле су исељене неке куће овога рода. Ракићи су пореклом Дробњаци.

— Апостоловићи (3 к., Ђурђевдан); род су са Клицановићима у Читлуку, одакле су и досељени овде

Љуштаци-Јовановићи и

Божовићи (5 к., Петковдан), доселили су се из села Љуште близу К. Митровице.

И из Зупча се становништво непрекидно исељавало, особито после 1880. године, када је било довољно земље у Топлици. Тада су се иселили Шекуларци (Јован и Мићо), пореклом из Шекулара (Горње Полимље), и такође Цветићи из Коловрата, на чије место су се населили Шиптари Кошутовци. Овај Коловрт се помиње 1850. г. као засебно село насељено православним живљем.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (3)

  • mk

    Поштовање Лутовцу и следбеницима , да не кажем „моравцима“ али прича о селу Зупчу не пије воду. Баре и Кар подно Чичавице?, И досељавање из мале Црне Горе. Колико ли је становника имала Црна Гора кад је толико људи досељено у Србију? Али САНУ је тако прихватила.
    И слика је одлична http://www.panoramio.com/photo/66947953

    Одговори
    • Уредник

      Поштовани, било би драгоцено да напишете због чега ова прича о селу Зупчу не пије воду. Наш циљ је управо да се све што је записано у доступној литератури прошири, допуни или исправи и допринос сваког ко располаже одговарајућим чињеницама је драгоцен. Што се тиче фотографије ми треба Вама да захвалимо. Надамо се да не замерате што смо текст о слу Зупчу илустровали Вашом фотографијом.

      Одговори
      • Zupče

        Ova slika je nastala nekoliko dana pre nego što su šiptari ukrali znak. Drago mi je da ste je postavili.
        Pisanja u nas, tada skoro da nije bilo, Devički Katasig, i priložnik Radić, 1763 g. govori da je tada u Radićima bilo stanovnika, sad dali turskih udvorica koji se nisu selili ili naseljenika posle poziva age,…
        A neke nelogičnosti Lutovca, koga su kasnije pratili i ostali istražitelji,su verovatno napisane po propovedanju meštana, koje nije bilo tačno. NPR:
        „Тако су Касаловића куће биле у Барама и Кару под Чичавицом, Вучинића у брду Гаришту. „…
        Brda koja on pominje nisu na dalekoj Čičavici, već okolna brda iznad sela, 10-tak km udaljena od današnjeg sela. Bare, Rađenica, Garište, Kolovrt , Radiće su mesta iznad sela gde su se nastanili prvi meštani – verujem mnogi povratnici. Ima ostataka groblja i temelji kuća.
        Seoba Srba pod Arsenijem Čarnojevićem Šakabendom oko 1737 – 39 godine je opustela ove krajeve od Srpskog naroda, seljaka koji su agama donosili prihode , mislim tzv. deseterac. Decenju su ovi krajevi bili pusti, pa ih je aga pozvao da se vrate nazad iz crnogorskih brda. Naravno da bi opet donosili prihode agi. Oni siromašniji koji se tamo nisu snašli, vratili su se, prvo iz straha po brdima okolo, a onda silzili u dolinu. Oni koji su imali mogućnosti, otišli su dalje, kao Kasalovići koji su se nastanili u Bosni , današnja sela Piskavica, i još neka kod Banja Luke. Oni imaju predanja da potiču sa Kosmeta i Zupča, što povezuje nas i njih pre seobe. Tako pada priča da je selo naselio potpuno novi narod, već povratnici i naravno pridošlice koji su tu dobili zemlju i obaveze prema agi. Ali i ovo su priče , tako da osim nadgrobnih spomenika mislim da nema pisanih dokaza. Onaj ko živi ovde zna da nekih mesta u pisanju uopšte nema, možda grešaka u pisanju ali verujem da su propovedanja meštana tada bila netačna.

        Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top