Порекло становништва села Зупче, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Зупча је крајње колашинско село низ Ибар. Иако није улазило у састав колашинске кнежине, оно се помиње у девичком Катастигу као село у Колашину. Насеље је на пространим речним терасама при излазу Ибра из Варашког теснаца. Првобитни зачеци села су у брду. Тако су Касаловића куће биле у Барама и Кару под Чичавицом, Вучинића у брду Гаришту. Отуда су се касније спуштали по ободу равни и брда, а сада подижу куће и у пољу поред Ибра. Положај села је врло повољан, јер се одавде лако могу искоришћавати раван простор, брдско залеђе обрасло шумом и Ибар, који служи за појило, окретање воденица, и нешто мало и за наводњавање. Сем Ибра имају и других вода, бунаре на терасама и изворе у подножју страна. Од њих је најпознатија вода Гладница, од које се, како каже народ, брзо гладни. Поједини крајеви у сеоском атару су: Гладница, Градиште, Ржиште, Баре, Гај, Чукара, Забел, Хан, Коловрат, Ријека Зубачка. Иначе се село дели на махале: Радиће (где сада живе Ракићи), Касаловића, Радојевиће, Вучиниће, Кокорак (Љуштаци).
Зупче је старо насеље; у њему има доста трагова из прошлости. У Зубачкој Ријеци су очуване зидине неког груписаног насеља; близу њега је старо српско гробље и рушевине цркве, коју су Зупчани обновили 1938 г., али су неки Шиптари однели у току рата кров и врата са ње. У близини овога старог насеља био је хан у који су свраћале кириџије на попречном путу који је водио од Ораховца и Подрима уз Јагњеничку Ријеку за Нови Пазар и Бањску.
Данашње становништво Зупче су досељеници. У поменутом девичком Катасигу помиње се 1763 г. као приложник неки Петар Радић. Тих Радића има и сада у овом селу (6 к., Петковдан), али су и они досељени из Брда.
— Касаловићи, (16 к., Петковдан), досељени су из Црне Горе одмах после Радића. Са њима се рођакају Вучинићи (6 к.), за које неки кажу да су од довотка Касаловића — прирођени Касаловићи,
— Радојевићи, који су се раније презивали и Цветићи (19 к., Арханђеловдан), кажу да су пореклом из Васојевића од братства Бабовића. Побегли су од крви („убили Фатића у Коњусима“) у Рогозну и отуда дошли на земљу вучитрнских ага Шишковића у Зупчу. Због свађе и крвних размирица они су кумови са Касаловићима,
— Ракићи (8 к., Ђурђевдан), досељени су из Пресјеке у Брњаку пре 120 година и настанили се у крају Радиће, одакле су исељене неке куће овога рода. Ракићи су пореклом Дробњаци.
— Апостоловићи (3 к., Ђурђевдан); род су са Клицановићима у Читлуку, одакле су и досељени овде
— Љуштаци-Јовановићи и
— Божовићи (5 к., Петковдан), доселили су се из села Љуште близу К. Митровице.
И из Зупча се становништво непрекидно исељавало, особито после 1880. године, када је било довољно земље у Топлици. Тада су се иселили Шекуларци (Јован и Мићо), пореклом из Шекулара (Горње Полимље), и такође Цветићи из Коловрата, на чије место су се населили Шиптари Кошутовци. Овај Коловрт се помиње 1850. г. као засебно село насељено православним живљем.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
28. новембар 2015. у 19:09
mk
Поштовање Лутовцу и следбеницима , да не кажем “моравцима” али прича о селу Зупчу не пије воду. Баре и Кар подно Чичавице?, И досељавање из мале Црне Горе. Колико ли је становника имала Црна Гора кад је толико људи досељено у Србију? Али САНУ је тако прихватила.
И слика је одлична http://www.panoramio.com/photo/66947953
28. новембар 2015. у 19:34
Јовица Кртинић
Поштовани, било би драгоцено да напишете због чега ова прича о селу Зупчу не пије воду. Наш циљ је управо да се све што је записано у доступној литератури прошири, допуни или исправи и допринос сваког ко располаже одговарајућим чињеницама је драгоцен. Што се тиче фотографије ми треба Вама да захвалимо. Надамо се да не замерате што смо текст о слу Зупчу илустровали Вашом фотографијом.
29. новембар 2015. у 23:07
Zupče
Ova slika je nastala nekoliko dana pre nego što su šiptari ukrali znak. Drago mi je da ste je postavili.
Pisanja u nas, tada skoro da nije bilo, Devički Katasig, i priložnik Radić, 1763 g. govori da je tada u Radićima bilo stanovnika, sad dali turskih udvorica koji se nisu selili ili naseljenika posle poziva age,…
A neke nelogičnosti Lutovca, koga su kasnije pratili i ostali istražitelji,su verovatno napisane po propovedanju meštana, koje nije bilo tačno. NPR:
“Тако су Касаловића куће биле у Барама и Кару под Чичавицом, Вучинића у брду Гаришту. “…
Brda koja on pominje nisu na dalekoj Čičavici, već okolna brda iznad sela, 10-tak km udaljena od današnjeg sela. Bare, Rađenica, Garište, Kolovrt , Radiće su mesta iznad sela gde su se nastanili prvi meštani – verujem mnogi povratnici. Ima ostataka groblja i temelji kuća.
Seoba Srba pod Arsenijem Čarnojevićem Šakabendom oko 1737 – 39 godine je opustela ove krajeve od Srpskog naroda, seljaka koji su agama donosili prihode , mislim tzv. deseterac. Decenju su ovi krajevi bili pusti, pa ih je aga pozvao da se vrate nazad iz crnogorskih brda. Naravno da bi opet donosili prihode agi. Oni siromašniji koji se tamo nisu snašli, vratili su se, prvo iz straha po brdima okolo, a onda silzili u dolinu. Oni koji su imali mogućnosti, otišli su dalje, kao Kasalovići koji su se nastanili u Bosni , današnja sela Piskavica, i još neka kod Banja Luke. Oni imaju predanja da potiču sa Kosmeta i Zupča, što povezuje nas i njih pre seobe. Tako pada priča da je selo naselio potpuno novi narod, već povratnici i naravno pridošlice koji su tu dobili zemlju i obaveze prema agi. Ali i ovo su priče , tako da osim nadgrobnih spomenika mislim da nema pisanih dokaza. Onaj ko živi ovde zna da nekih mesta u pisanju uopšte nema, možda grešaka u pisanju ali verujem da su propovedanja meštana tada bila netačna.
6. октобар 2025. у 18:43
Saša Kasalovic
Poštovani…
Licno istrazujuci poreklo svojih predaka u nizu od nekoliko godina dosao sam do saznanja ( tesko je sa 100% sigurnoscu potvrditi ova saznanja ali govorimo o ogromnom procentu ) da su posle Arsenija Carnojevica ovi prostori ( danasnji Zubin Potok) zasigurno ostali pusti !
Ibarski Kolasin se do dolaska turaka nazivao Klopotnikom a tek negde polovinom 18-og veka se prvi put pominje ime “ibarski Kolasin” i to u nasim manastirskim zapisima !
Stanovnistvo koje je u velikim seobama napustilo ove prostore nikada se vise nije vratilo vec je ostalo da zivi po obodima porobljenih srbskih zemalja.
Konkretno kada je rec o porodici i prezimenu Kasalovic tragovi u svakom pravcu vode do sela Martinica u dolini Zete ali ostaje nejasno dali su Kasalovici iz Martinica ili iz Vrazjeg Grma ( kako su Turci u svom defteru nazivali predeo iz koga su ih napadali pobunjeni Srbi !
Kakva god da je bila pozicija gde su moji preci ziveli jedno je tacno….u velikom plemenskom rodstvu Bjelopavlica Martinici i Vrazegrmci su potomci istog pretka i naj blizi su rodjaci u odnosuu na ostale porodice Bjelopavlica .
Poznato je da su Krsmanovici i Kasalovici bili vrlo bliski rodjaci uz naznaku da su Krsmanovici od roda Martinica ali posto ni u jednom arhivu nisam mogao da pronadjem prezime Kasalovic pretpostavlja se da su prezime Kasalovic i jos neka vodjena pod odrednicom Vrazegrmci !
Od svih porodics Bjelopavlica Martinici i Vrazegrmci su naj vise zadavsli jade turskim karavanima koji su putovali od Skadra preko Zete do Foče i zbog stalnih napada na turske konvoje izazivali su tursku osvetu zbog koje su Vrazegrmci i deo Martinica stalno bili osudjivani i od vlastitih rodjaka drugih porodica bjelopavlickih!
Jedne prilike Turci su trazili da vece knezeva po porodicama Bjelopavlica pronadju odgovorne napadace na karavane i kazne ih jer je prekrsen dogovor o ne napadanju…..i tako deo Vražegrmaca ( naj verovatnije i nasa porodica Kasalovic) i dro Nartinica Radovici i Krsmanovici napustaju svoj kraj i beze u brda a odatle prvo u Drobnjake i Vasojevice pa potom za Peć u Metohiju odakle su i krenuli za dolinu Zete oliceni u svom pretku Belom Pavlu !
Kasnije naseljavaju napustene krajeve Ibarskog Kolasina pa i selo Zupce i to zajedno sa rodjacima Krsmanovicima !
Da je ovo saznanje naj blize istinitim istorijskim beleskama kso potvrda stoji da Radovici, Krsmanovici ( koji su vecinom otisli za centralnu Srbiju) i Kasalovici slave Sv.Petku koju su takodje slavili i ostsli Kasalovici kohi su otisli za Kozaru, Rijeku , Banjaluku..itd ali su mnogi menjsli svoje slave zbog zametanja tragova svojim progoniteljima ili su preuzimali slave svojih jataka koji su ih skrivali pa su iz postovanja za pruzeno im spasenje tako postupili sto je takodje zapisano !
Elem…kako god bilo ovo su saznanja do koji sam dosao pitajuci upravo ljude sa terena zetskog koji su mi preneli njihova saznanja uvidom u postojece arhive u Spuzu, Danilovgradi kao i zivom secanju svojih predaka !
Eto…to bi bio moj skromni doprinos ovoj prici uz ogradu da tu pistoje neke nepoznanice oko naseg prezimena Kasalovic koje se kao jos neka utapaju u pojam “vražegrmci”…
19. мај 2024. у 14:32
Yima
Zasto ne kažete ko je sve živeo Kod Bunara autobuska stanica pre Zupča_