Порекло презимена, село Доње Вараге (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доње Вараге, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Порекло становништва села Доње Вараге, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Доње Вараге (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Доње Вараге (Зубин Поток)

Порекло становништва села Доње Вараге, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је једним делом на терасама Ибра, а другим на странама изнад тераса у подножју брда. Ниски део добија воду из бунара, док по странама има доста извора. Називи за поједине крајеве у селу су: Варашко Поље, Буџак, Кућиште, Виноград (ливаде), Варашко Брдо, Грајиште, Гојковце, Кућетина, Стајишта, Милијина Њива, Филипова Чукара (раније биле њиве), Бијеле Воде.

Село је разбијеног типа. Дели се на махале у којима су куће углавном груписане. Насељавање је ишло и овде из горњег у доњи, равнији део села. Најновија махала је Буџак у алувијалној равни поред Ибра.

Село носи назив неког старог рода, Вараге, који је раније ту живео. Од тога становништва остали су црквина, гробље и капела у њему. За црквину у старом гробљу, где се и сада сахрањују, кажу да је одавде црква „прелетела“ у Дубоки Поток. Око друге црквине, на којој је обновљена црква, нема гробља. Вероватно је припадала неком властелину.

Родови су:

– Лекићи-Радовићи (5 к. Св. Петка);. доселили су се Лека и Алекса „из Старог Колашина у Црној Гори“ пре 200 година. Најпре су се настанили у Бијелим Водама у брду изнад села. Ту су били њихови рођаци Вујош и Милош, чији су се потомци иселили у Топлицу (село Гргуре). Тамо се зову Брадићи. Од њих су такође Шибутани у Малој Вучој и у селу Ђаке (Косаница).

Димовићи (3 к., Петковдан).

–  Миловановићи (2 к., Арханђелов дан и Вел. госпођа), досељени су из Кобиље Главе. Рођаци су им Краговићи у том селу.

Јанићијевићи (5 к., Св. Димитрије); предак дошао из Лугова (Метохија) и био слуга код Божовића у Придворици; примио је њихову славу, оженио се из Варага и остао на женином имању.

Цветнићи — „Дошљаци” (4 к., Св. Петка), дошли су из Копаоника (Копориће). Пре, него што су се овамо доселили били су неко време у оближњем селу Јагњеници. Нема сумње да су они из овога краја отишли у Копаоник, па се отуда после извесног времена вратили у стари крај, као што се то догађа у многим случајевима. Старо Цветнића гробље у Превлаку указује на то да су они раније живели у овом селу.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top