Poreklo stanovništva sela Zupče, opština Zubin Potok. Prema istraživanju dr Milisava Lutovca, Ibarski Kolašin, antropogeografska ispitivanja, Beograd, 1954. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Zupča je krajnje kolašinsko selo niz Ibar. Iako nije ulazilo u sastav kolašinske knežine, ono se pominje u devičkom Katastigu kao selo u Kolašinu. Naselje je na prostranim rečnim terasama pri izlazu Ibra iz Varaškog tesnaca. Prvobitni začeci sela su u brdu. Tako su Kasalovića kuće bile u Barama i Karu pod Čičavicom, Vučinića u brdu Garištu. Otuda su se kasnije spuštali po obodu ravni i brda, a sada podižu kuće i u polju pored Ibra. Položaj sela je vrlo povoljan, jer se odavde lako mogu iskorišćavati ravan prostor, brdsko zaleđe obraslo šumom i Ibar, koji služi za pojilo, okretanje vodenica, i nešto malo i za navodnjavanje. Sem Ibra imaju i drugih voda, bunare na terasama i izvore u podnožju strana. Od njih je najpoznatija voda Gladnica, od koje se, kako kaže narod, brzo gladni. Pojedini krajevi u seoskom ataru su: Gladnica, Gradište, Ržište, Bare, Gaj, Čukara, Zabel, Han, Kolovrat, Rijeka Zubačka. Inače se selo deli na mahale: Radiće (gde sada žive Rakići), Kasalovića, Radojeviće, Vučiniće, Kokorak (Ljuštaci).
Zupče je staro naselje; u njemu ima dosta tragova iz prošlosti. U Zubačkoj Rijeci su očuvane zidine nekog grupisanog naselja; blizu njega je staro srpsko groblje i ruševine crkve, koju su Zupčani obnovili 1938 g., ali su neki Šiptari odneli u toku rata krov i vrata sa nje. U blizini ovoga starog naselja bio je han u koji su svraćale kiridžije na poprečnom putu koji je vodio od Orahovca i Podrima uz Jagnjeničku Rijeku za Novi Pazar i Banjsku.
Današnje stanovništvo Zupče su doseljenici. U pomenutom devičkom Katasigu pominje se 1763 g. kao priložnik neki Petar Radić. Tih Radića ima i sada u ovom selu (6 k., Petkovdan), ali su i oni doseljeni iz Brda.
— Kasalovići, (16 k., Petkovdan), doseljeni su iz Crne Gore odmah posle Radića. Sa njima se rođakaju Vučinići (6 k.), za koje neki kažu da su od dovotka Kasalovića — prirođeni Kasalovići,
— Radojevići, koji su se ranije prezivali i Cvetići (19 k., Arhanđelovdan), kažu da su poreklom iz Vasojevića od bratstva Babovića. Pobegli su od krvi („ubili Fatića u Konjusima“) u Rogoznu i otuda došli na zemlju vučitrnskih aga Šiškovića u Zupču. Zbog svađe i krvnih razmirica oni su kumovi sa Kasalovićima,
— Rakići (8 k., Đurđevdan), doseljeni su iz Presjeke u Brnjaku pre 120 godina i nastanili se u kraju Radiće, odakle su iseljene neke kuće ovoga roda. Rakići su poreklom Drobnjaci.
— Apostolovići (3 k., Đurđevdan); rod su sa Klicanovićima u Čitluku, odakle su i doseljeni ovde
— Ljuštaci-Jovanovići i
— Božovići (5 k., Petkovdan), doselili su se iz sela Ljušte blizu K. Mitrovice.
I iz Zupča se stanovništvo neprekidno iseljavalo, osobito posle 1880. godine, kada je bilo dovoljno zemlje u Toplici. Tada su se iselili Šekularci (Jovan i Mićo), poreklom iz Šekulara (Gornje Polimlje), i takođe Cvetići iz Kolovrata, na čije mesto su se naselili Šiptari Košutovci. Ovaj Kolovrt se pominje 1850. g. kao zasebno selo naseljeno pravoslavnim življem.
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga, LXVII, D-r Milosav Lutovac, IBARSKI KOLAŠIN, antropogeografska ispitivanja, Beograd, 1954. Odabrao i priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
28. novembar 2015. u 19:09
mk
Poštovanje Lutovcu i sledbenicima , da ne kažem “moravcima” ali priča o selu Zupču ne pije vodu. Bare i Kar podno Čičavice?, I doseljavanje iz male Crne Gore. Koliko li je stanovnika imala Crna Gora kad je toliko ljudi doseljeno u Srbiju? Ali SANU je tako prihvatila.
I slika je odlična http://www.panoramio.com/photo/66947953
28. novembar 2015. u 19:34
Jovica Krtinić
Poštovani, bilo bi dragoceno da napišete zbog čega ova priča o selu Zupču ne pije vodu. Naš cilj je upravo da se sve što je zapisano u dostupnoj literaturi proširi, dopuni ili ispravi i doprinos svakog ko raspolaže odgovarajućim činjenicama je dragocen. Što se tiče fotografije mi treba Vama da zahvalimo. Nadamo se da ne zamerate što smo tekst o slu Zupču ilustrovali Vašom fotografijom.
29. novembar 2015. u 23:07
Zupče
Ova slika je nastala nekoliko dana pre nego što su šiptari ukrali znak. Drago mi je da ste je postavili.
Pisanja u nas, tada skoro da nije bilo, Devički Katasig, i priložnik Radić, 1763 g. govori da je tada u Radićima bilo stanovnika, sad dali turskih udvorica koji se nisu selili ili naseljenika posle poziva age,…
A neke nelogičnosti Lutovca, koga su kasnije pratili i ostali istražitelji,su verovatno napisane po propovedanju meštana, koje nije bilo tačno. NPR:
“Tako su Kasalovića kuće bile u Barama i Karu pod Čičavicom, Vučinića u brdu Garištu. “…
Brda koja on pominje nisu na dalekoj Čičavici, već okolna brda iznad sela, 10-tak km udaljena od današnjeg sela. Bare, Rađenica, Garište, Kolovrt , Radiće su mesta iznad sela gde su se nastanili prvi meštani – verujem mnogi povratnici. Ima ostataka groblja i temelji kuća.
Seoba Srba pod Arsenijem Čarnojevićem Šakabendom oko 1737 – 39 godine je opustela ove krajeve od Srpskog naroda, seljaka koji su agama donosili prihode , mislim tzv. deseterac. Decenju su ovi krajevi bili pusti, pa ih je aga pozvao da se vrate nazad iz crnogorskih brda. Naravno da bi opet donosili prihode agi. Oni siromašniji koji se tamo nisu snašli, vratili su se, prvo iz straha po brdima okolo, a onda silzili u dolinu. Oni koji su imali mogućnosti, otišli su dalje, kao Kasalovići koji su se nastanili u Bosni , današnja sela Piskavica, i još neka kod Banja Luke. Oni imaju predanja da potiču sa Kosmeta i Zupča, što povezuje nas i njih pre seobe. Tako pada priča da je selo naselio potpuno novi narod, već povratnici i naravno pridošlice koji su tu dobili zemlju i obaveze prema agi. Ali i ovo su priče , tako da osim nadgrobnih spomenika mislim da nema pisanih dokaza. Onaj ko živi ovde zna da nekih mesta u pisanju uopšte nema, možda grešaka u pisanju ali verujem da su propovedanja meštana tada bila netačna.