Порекло презимена, село Љути До (Столац)

26. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Љути До, општина Столац. Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Куће су при пољу у мањим групама. Стране над селом зову се Трусина. Код сеоске пркве, која је у пољу, велико старо и новије гробље. Гробови огромне плоче, међу којима 12 у облику тумба. На 2 стећка, који су један до другог;, налазе се раније наведени натписи властелина из рода Пићевића. На једном гробу барјак с полумесецом и крстом, а на друтом барјак с крстом. О старој цркви се не зна ништа. У селу су некад живели Туке муслимани и куга их поморила. Називи су: Чекровина, Веоковац, Бећушино Врело, Купарица, Јабуке,, Дедовци, Узбрдице, Пашов Врт, Крст, Вилина Лазина, Васиљев Кук, Петков До.

У селу живе све досељене породице:

Бјелице 4 к. Вуко Бошков Абрамовић из Предиша у Бјелицама због крви дође код Али-паше и он га насели у Мечи. Вуко је имао Сава и Мила. Из Мече пређу у Невесиње у Луку па се врате у Мечу, а оданде Сава са синовима пређе 1873. у Љути До. Сава имао Јова, Луку, Илију и Риста. Мило имао Пера, Митра, Благоја и Ђура. Од Мила су у Мечи 3 к. и зову се Бјелице. Славе Петковдан.

Дутине 2 к. су из Глеђева Дола у Љубињу, додиглИ Ристо и Илија око 1870. г. на земљу Ризванбеговића. Славе Савиндан.

Солдатићи 1 к. из Мађарске од војног бегунца који је око 1836. дошао код Јањоша под Ком. Имао Ђура и Јова, па око 1860. пређу у Љути До на Алипашину земљу. Славе Васиљевдан.

Ласохани 1 к. из Долова у Дабру. Дошао Шћепан око 1845. г. на земљу муслимана Крга из Стоца. — Имао Лаза. О даљој старини не знају ништа, славе Аранђеловдан.

Самарџићи су из Рогова код Билеће прешли у Предоље, а одатле око 1870. Шћепан и синови му Перо, Никола, Илија, Обрени Лазар на земљу Ћумурија. Славе Ђурђевдан, старином су из Кривошија.

Куљићи 1 к. су из Трусине, додигао Ћетко око 1830. на туррсу земљу. Славе Јовањдан. Ј. Дедијер је забележио да су од Хаџића у Пиви.

Булајићи 1 к. су из Грахова, дошао Пајо на мираз 1878. г. Славе Никољдан, прислужују Савиндан.

ИЗВОР: ПЕТАР ШОБАЈИЋ: ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ – антропогеографска истраживања – САНУ, насеља и порекло становништва, књ. 34, Београд, 1954. Одабрао и приредио: сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.